Archive for 02/01/2020 - 03/01/2020

PROBIOTICI, PREBIOTICI... RAZJASNIMO!





Crevna bakterijska flora je raznovrsan, delikatan i složen ekosistem čiji se balans može kompromitovati od strane raznih faktora, uključujući psihofizički stres svakodnevnog života, ishranu, kao i uzimanje pojedinih lekova.

Kada je crevna flora, ili mikrobiota, van balansa, logično da nije u stanju da ostvaruje svoje funkcije punim kapacitetima, te se to negativno odražava na naše zdravlje.
Disbalans se ne ograničava samo na gastrointestinalne tegobe, već može biti uzrok i različitim upalnim, autoimunim, metaboličkim oboljenjima, pojedinim oblicima kancera, poremećajima raspoloženja, kao i određenim psihičkim stanjima. Nije začuđujuće da se creva smatraju „drugim mozgom“.

Shodno tome, suplementi sa mlečnim fermentima (eng. lactic ferment supplements) sve obimnije se preporučuju, pogotovu oni proizvodi koji uključuju mnoštvo bakterija i mikroorganizama koji su korisni za intestinalno zdravlje, podrazumevajući ovde probiotike, prebiotike, simbiotike i grupišući ih, kao da su jedna velika porodica.

U ovom tekstu ćemo se precizno upoznati sa mlečnim fermentima, videti šta su oni u stvari, kako se razlikuju od pro i prebiotika i, iznad svega, koja bi bila njihova funkcija i benefit za zdravlje naših creva, imunog sistema i neurosvesti.

ŠTA SU PROBIOTICI?
Počnimo sa definicijom koju je uobličila Svetska zdravstvena organizacija (eng. World Health Organization – WHO), koja kaže:
„Probiotik je hrana ili suplement koji sadrže žive mikroorganizme koji, prisutni u dovoljnoj količini, imaju korisne efekte po zdravlje domaćina“.
Probiotik može biti bakterija, čak i kvasac, koji promoviše optimalno okruženje crevne bakterijske flore, sve zarad normalnog funkcionisanja organizma. Obimna naučna građa je nesumnjivo potvrdila da je balans dragocene crevne mikrobiote (flore), koja može sadržati i preko 100 milijardi bakterija, igra fundamentalnu ulogu ne samo u zdravlju gastrointestinalnog trakta, već je povezana i sa opštim zdravljem.

Probiotici se primarno, ali ne ograničavajući se na to, koriste:

-radi sprečavanja nadimanja i oticanja
-u slučaju kolitisa (upalni procesi crevnih zidova), ili drugih iritacija
-radi lečenja poremećaja u varenju kod dece
-u lečenju cistitisa (upale bešike)

Najveći broj ovih akcija se realizuje usled uticaja probiotika na jačanje imunog sistema. Možemo reći da ovi mehanizmi koji polaze od zdrave crevne flore sprečavaju proliferaciju (širenje, prim. prev) patogene (štetne) bakterijske koncentracije koja kreira disbiozu, upalne procese koji destabilizuju imuni sistem, čineći ga manje efikasnim u obavljanju zaštitne funkcije, negativno menjajući i crevnu propustljivost.

Gastrointestinalni trakt ne samo da je zaslužan za varenje i apsorpciju nutrijenata, ali je isto tako i organ gde počiva naš imuni sistem, imajući u vidu da je ovaj prostor u telu dom za preko 60% ćelija sa imunološkim akcijama. Iz ovog razloga su tako bitni za zdravlje, crevne funkcije, kao i autoimuna oboljenja, poput  hašimotovog tiroiditisa (eng. Hashimoto's thyroiditis).

Svakako je dobro unositi hranu koja promoviše razvoj korisnih bakterija, ili onih izvora koji su bogati u mlečnim sadržajima, pre svega u smislu fermentisanih izvora/hrane (npr. karakteristične za orijentalne kulinarske tradicije). Pametno je konzumirati hranu bogatu vlaknima i probioticima poput inulina, koji se može pronaći u ovsenim pahuljicama (i derivatima), bananama, jabukama, kiviju, asparagusu (špargla). Što se tiče fermentisanih izvora, bogatih probioticima, možete se fokusirati na jogurt, ili kefir, ili proizvode dobijene iz biljnih izvora, poput jogurta od soje, vodenog kefira (koji se spravlja od pšeničnog kefira i vode).

MLEČNI (LAKTATNI) FERMENTI I PROBIOTICI NISU ISTE STVARI!

Mlečni (laktatni) fermenti
 Izraz laktatni fermenti se obično upotrebljava radi označavanja svih bakterija koje sintetišu laktatnu (mlečnu) kiselinu, počev od enzimske fermentacije pojedinih rastvorljivih šećera i laktoze, mikroorganizama koji se upotrebljavaju zarad očuvanja mleka ili drugih mlečnih proizvoda, poput jogurta ili sira. Ovo su probiotičke bakterije i kvasci ljudskog porekla koji, u slučaju da se unose žive i zdrave, daju koristi za naša creva i pomažu održavanja balansa mikrobiote.

ODNOS SNAGA I MISICNA MASA





Jedna od čestih dilema, koja i nije nikakva dilema. Ipak, mnogima i dalje jeste.

Zašto?
Pored blatantnih, neznanja i ega, dva osnovana i realna razloga se nameću.

1.Ima dosta parametara koji utiču na snagu, pa je jednačina složena, naročito trenažno, a ne samo opservacijski. Dok sa hipertrofijom je stvar dosta jednostavnija i više pravolinijski postavljena u odnosu na performance ambijent.

2.Uticaj bodybuilding načina razmišljanja na sportove gde je stvar jasna, jer imamo cifru, kao merilo uspeha. Izgled na BB način i sport, nemaju ama bas nikakve veze medju sobom. Treba se samo osvrnuti i pogledati profesionalne sportiste i bilo kom sportu, pa uporediti sa BB.

Da se razumemo, ovim ne govorim ništa protiv BB. Naprotiv! Samo kažem očiglednu stvar, da sportska dostignuća u raznim sportovima ne zavise od mišićne mase, shvaćene na BB nacin, jer su zahtevi I ciljevi veoma različiti.

Ovo se naravno, često uopšte ne uviđaja, jer mnogi žive živote na internetu, sa mob u ruci, bez ikakvog sportskog iskustva.

U nastavku cu detaljno obraditi nedoumice i razloge, pa će mnogim neupućenima biti jasnije.
Kad dobijem malo vremena narednih dana pišem redom šta sve utiče i zašto.
Kao što rekoh u prethodnom postu, funkcionalno gledano, mišićna masa shvaćena i razvijanja na BB nacin je jedno, a ista razvijana i korišćena u sportovima je nešto sasvim drugo.

Zašto?
Sve što ne doprinosi cilju/rezultatu, a da isti ne otežava i dovodi u pitanje, štetno je kratkoročno, a dugoročno pogotovo.
Ovo dalje direktno znači, da će svako sticanje čiste mišićne mase kod sportiste, morati da bude momentalno usaglašeno sa zahtevima sporta. Npr ako smo povećali ukupnu telesnu masu, kroz ozbiljan trening sa teretom, time dobili i na čistoj misicnog masi, u KOJOJ MERI povećana masa tela otežava kretanje, smanjuje reaktivnost, skocnost, brzinu?

Ukratko, cilj je da se telesna masa poveća minimalno, a snaga mišića bude što veca, uz obavezno vodjenje računa TRANSFERA NA SPORT, gde je snaga direktno zavisna od spoljnog opterecenja, ubrzanja pokreta, opuštenosti antagonista, neuromisicne efikasnosti/I čitavog niza drugih adaptacija.. /, ALI i sličnosti izmedju pokreta korišćenih u treningu snage i inicijalnog sporta.

Dalje,u sportovima je VEOMA važno da se ne radi repeticiono, već na kvalitetu pokreta, gde svaka NEKONTRAHTILNA masa na telu je suvišna. Ovo direktno znači da je citoplazmaticna hipertrofija, koja se itekako koristi u BB, a koja obuhvata povećanje zapremine nekontrahtilnog dela mišićne ćelije, je u DIREKTNOM sukobu sa zahtevima fizičke pripreme u SVIM sportovima.

Ujedno, ni na koji način značajno ne doprinosi porastu snage kod sportiste, osim da menja obe vrste penacijskog ugla, ali koji se ne mogu iskoristiti ni izbliza efikasno usled nedostatka ostalih adaptacija preko potrebnih da bi transfer na sport bio maksimalan.

Ono što nam treba je nešto sasvim drugo...

I tako dolazimo do onoga što nazivamo ciljani trening tj trening čiji svi parametri direktno utiču na povećanje maksimalne snage pojedinca.