DA LI SE PROTEIN MOŽE SKLADIŠTITI KAO SALO?

-iako je biohemijski moguće da se uneti protein skladište kao mast, ali samo u situacijama ekstremno visokog unosa, vrlo je verovatno da nikada nećete doći u takvu situaciju

-u praksi prilično je sigurno da možete unositi koliko god želite proteina na dnevnom nivou

-stara priča kako telo može efikasno iskoristiti samo oko 30g proteina po obroku je glupost

Pored toga što učestvuju u izgradnji mišića, proteini obezbeđuju I neophodne aminokiseline koje služe kao gradivni blokovi za druge proteine, enzime i hormone, neophodne za normalno funkcionisanje tela. Ukoliko ne bismo unosili ove bitne nutrijente u dovoljnoj meri, telo onda počinje sa razgradnjom sopstvenih, najčešće iz našeg mišićnog tkiva.

Ipak, u vezi sa proteinima postoji i mnogo zabluda i pogrešnih interpretacija. Tako na primer, postoji priča da unošenje veće količine proteina iz mlečnih izvora može dovesti do njihovog skladištenja kao masti. Čak i oni koji se predstavljaju kao ozbiljni stručnjaci izlaze sa ovim tvrdnjama.  Kako bismo vam približili sve ovo, evo i citata iz jedne nutricionističke knjige:

“značajno unošenje proteina tokom perioda optimalnog nivoa glukoze i energije više utiče na stvaranje novih masnih naslaga, nego na mišićni rast. Ovo zbog toga što u ovim periodima optimalnog nivoa glukoze i energije naše telo odvraća aminokiseline od glukoneogeneze i putanja stvaranja ATP i umesto toga ih konvertuje u lipide. Rezultat ovoga jeste telesna masnoća”.

Druga knjiga govori ovo na sličan način:

“u periodima optimalnog nivoa energije, unos proteina zajedno sa unosom hidrata dovodi do toga da ugljenički skelet aminokiselina znatno više učestvuje u sintetisanju masnih kiselina”.

Iako su tekstovi iz kojih su navedeni ovi citati uzimali u obzir i metabolizam osoba, ipak smatramo da ne pružaju dovoljno objašnjenja. I stvarno, danas je potrebno izvršiti mnogo više istraživanja na temu konverzije aminokiselina u masne kiseline. Iako putanje ove konverzije postoje u ljudskom telu, mala je verovatnoća da će se ikada aktivirati, u normalnim okolnostima.

Varenje proteina počinje u stomaku i završava se u tankom crevu:

Iako razgradnja proteina počinje i u ustima, ona se odlaže sve dok namirnice ne stignu do stomaka, kada počinje njihova hemijska razgradnja. Ovo se dešava zahvaljujući hlorovodoničnoj kiselini HCl i enzimu pepsinu (koji se dobija konverzijom neaktivne forme, pepsinogena). Onda kada je denaturizacija proteina i cepanje proteina završeno, proizvodi (polipeptidi) prolaze kroz želudac pa u tanko crevo. 

Tanko crevo je mesto gde se odvija najveći deo razgradnje i apsorpcije tankog creva. Ovde se preostali peptidi dodatno razgrađuju posredstvom novih enzima, sve do aminokiselina i di i tri peptida. Onda kada se u potpunosti razgrade, slobodne aminokiseline i di i tri peptidi mogu ući u ćelije tankog creva gde se (kao što je slučaj sa glutaminom) mogu iskoristiti kao energija, dok ostatak prolazi krvnim sudovima sve do jetre.

Apsorpcija proteina:

Pre nego što pređemo na priču o jetri i metabolizmu aminokiselina, bilo bi dobro osvrnuti se na još neke zablude i tvrdnje koje se često mogu čuti. Jedna od njih je da prosečna osoba može efikasno iskoristiti samo oko 30g proteina u jednom oborku. Sve iznad toga će biti skladišteno kao telesna masnoća.

Za razliku od prethodnih tvrdnji koje smo izneli na početku teksta, ova tvrdnja nema nikakve “papire” koji će je podržati, već dolazi od jednog registrovanog teksta na internetu.

Zamislimo, primera radi, da neko pojede oko 40g proteina u jednom obroku. Ukoliko prihvatimo ovo pravilo od 30g po obroku, to znači da će onih 10g viška biti bačeno, ili skladišteno kao telesna masnoća.

E sad, hajmo samo logično razmisliti i postaviti sledeće pitanje: kako bi bilo moguće uzeti ovih 10g viška i skladištiti ih kao mast, kad uopšte nismo ni mogli da ih “iskoristimo”? Pitanje postavljamo samo u slučaju kada bismo prihvatili ovu “tvrdnju” o 30g protiena po obroku. Dakle, ako ne možemo apsorbovati više od 30g, kako bi onda taj višak telo skladištilo kao mast, jer je za tu konverziju potrebna i apsorpcija nutrijenata. 

Naravno, iako nije moguće pričati o stoprocentnoj efikasnosti biohemijskih procesa u našem telu, ipak tvrdnja da oko 25% unetih proteina ne možemo iskoristiti jednostavno se ne slaže sa mnoštvom literature koja jasno govori da je procenat apsorpcije proteina i do 90%!

Teorijski, moguće je da se veći procenat unetih proteina ne apsorbuje valjano u tankom crevu, ali to se može desiti samo u ekstremnim slučajevima. U redovnim okolnostima, telo se naravno trudi da u što većoj meri apsorbuje tako važan nutrijent kao što je protein.

Naravno, u slučaju značajnijeg kalorijskog i proteinskog unosa, stomak jednostavno usporava brzinu pražnjenja, kako bi sporije i efikasnije svario i apsorbovao aminokiseline koje ste uneli, što naravno znači da veća količina unetih namirnica samo traži duže vreme varenja.

Suština je u tome da će i stomak i ceo sistem varenja usporiti svoje aktivnosti kako bi veća količina nutrijenata mogla efikasnije da se prvo svari, pa zatim i apsorbuje. Bez ove sposobnosti, mi kao rasa bismo davno izumrli. 

Jetra kao primarno mesto metabolizma aminokiselina:

Hajde sada ponovo da se osvrnemo na tvrdnje da veći unos proteina tokom perioda optimalnog nivoa glukoze i energije prelazi u masne kiseline i skladišti se kao telesna masnoća.

Aminokiseline apsorbovane i oslobođene iz tankog creva namenjene su jetri. Više od polovine svih svarenih aminokiselina (u formi proteina) se vezuju i preuzimaju u jetri. Jetra bukvalno popravlja metabolizam apsorbovanih aminokiselina (razgradnju, sintezu, katabolizam, anabolizam itd) s obzirom na stanje i potrebe organizma u tom momentu.

E, upravo na ovom mestu treba da uzmemo u obzir onu tvrdnju o konverziji AK u masne kiseline. Iako ove putanje zaista postoje, tvrdnja da će višak proteina biti skladišten kao masnoća nije u skladu sa novim studijama i dokazima koje su studije utvrdile. 

 

Studija:

Godine 2012, grupa istraživača okupila se sa ciljem da ispitaju da li i u kojoj meri proteini iz mlečnih izvora utiču na telesnu kompoziciju, gojenje, nivo energije kod ispitanika koji su podeljeni u tri grupe sa različitim režimima ishrane. Jedna sa niskim unosom proteina (5%), druga sa normalnim  (15%) i treća sa povišenim unosom proteina (25%).

Ispitanici su bili praćeni sve vreme i usledio je period pojačanog kalorijskog unosa, 140% njihovog pređašnjeg (+1000 kalorija dnevno) tokom 8 narednih nedelja. Unos proteina varirao je od 0,68g/kg kod grupe sa niskim unosom, zatim 1,79g/kg kod grupe sa normalnim i 3,0g/kg kod grupe sa visokim unosom proteina.

Unos hidrata ostao je nepromenjen u svim grupama (41-42%), sa procentom unosa mlečnih masti od 33% u grupi sa visokim unosom, 44% i 25% u grupama sa normalnim i niskim unosom proteina.

Rezultati studije:

Pri kraju studije, svi ispitanici su dobili na težini, sa skoro istim procentom telesne masnoće (treba reći da je grupa sa visokim unosom proteina ipak zabeležila manji procenat skoka telesne masnoće, ali to je bilo neznačajno u odnosu na ostale grupe). Grupa sa niskim unosom proteina najmanje je dobila na težini, oko 3,16kg, dok su grupa sa normalnim i visokim unosom proteina dobili skoro duplo više, 6,05 i 6,51kg.

Ono što je zanimljivo jeste da su grupe sa normalnim i višim unosom proteina dobile skoro duplo na težini, ali ne zbog uvećanja telesne masnoće (kao što je to bio slučaj u grupi sa niskim unosom), već zahvaljujući značajnom uvećanju mišićne mase.  Za kraj, citiraćemo i sam zaključak studije:

“uvećani unos kalorija doprineo je uvećanju telesne masnoće. Različit unos proteina doprineo je uvećanju mišićne mase, ali ne i uvećanju telesnih masnoća”.

Iako ne možemo sa sigurnošću reći u kojoj meri su odnos nove mišićne mase i masnih naslaga, sigurno možemo tvrditi da uvećani unos proteina nije doprineo uvećanju telesne masnoće. Naša pretpostavka je da su se proteini konvertovali u glukozu (kroz glukoneogenezu) i skladištili kao glikogen, zajedno sa vodom, što naravno nije isto kao telesna masnoća!

Dalje, treba reći da su ispitanici bukvalno bili terani da jedu približno oko 1000 kalorija više nego što je potrebno za njihovo održavanje telesne težine, tokom 8 nedelja.  Čak  i u takvoj situaciji pokazalo se da je višak proteina doprineo uvećanju mišićne mase, a ne masti.

Ovo jednostavno pobeđuje onaj deo tvrdnje koji kaže da će se “višak” proteina skladištiti kao masnoća. 

Ipak, ostaje pitanje koje još uvek nema odgovora, a koje se odnosi na maksimalnu količinu unetih proteina koja će aktivirati one putanje konverzije u lipide. Trenutno možemo samo reći da bi to bile ekstremne okolnosti, sa znatno većim unosom kalorija i proteina, nego što je urađeno u ovoj studiji.

Izvor: Tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com

SUPLEMENTI  POVOLJNO

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . Cena paketa (ispod 5.000 rsd) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 5.000 rsd dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo mi.

Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%