GENETIKA i BODIBILDING

ZNAČAJ GENETIKE ZA PROFESIONALNO BAVLJENJE BODIBILDINGOM

Trojici legendarnih takmičara postavljeno je pitanje o značaju genetike za takmičarski bodibilding, sa posebnim akcentom na dilemu da li profesionalci apsolutno moraju biti genetski bogovi, ili naporan rad i jaka volja mogu ipak pobediti dobru genetiku.

Shawn Ray:

„Verujem da je mnogima poznato da je dobra genetika blagoslov koji može biti pravi „vetar u leđa“ mnogim profesionalnim sportistima. Ipak, tvrdim da dobra genetika sama ne može značiti sigurnu pobedu u bilo kom takmičenju. Pored dobrih gena, pojedinac mora uložiti veliki trud i rad a blagoslov superiorne DNK će samo dobro odgovoriti na napor pojedinca. Među takmičarima, ali i fanovima, široko je rasprostranjeno mišljenje da takmičari kojima je podarena odlična genetika nisu veliki radnici u teretani, najviše iz razloga što se na njima relativno lako može primetiti napredak usled treniranja, posebno u odnosu na one sportiste koji se ne mogu pohvaliti tako dobrim genima.

Primera radi, Flex Wheeler se i danas smatra možda jednim od takmičara sa najboljom genetikom ikada, rame uz rame sa legendama poput Sergio Oliva. Flex slično kao i Sergio ima uske i male zglobove, a veoma lepe konture mišića. Ipak, ono što je važilo za Flexa dok se takmičio jeste da nije bio preveliki radnik u teretani, za razliku od Sergia. I pored toga, uzimao je mnoge titule kada je izlazio na takmičenja. Ukratko, mnogi danas tvrde da su silne Flexove pobede rezultat njegove sjajne genetike na prvom mestu, a ne uloženog truda, rada i vremena. I sam Flex je više puta priznavao da žestoki treninzi nisu njegova omiljena aktivnost, dok su sa druge strane mnogi konkurenti smatrali da nikada neće moći trenirati dovoljno naporno da pobede nekoga kao što je Flex. Sa druge strane, Sergio je bio jedan od najvećih hardkor vežbača u svoje vreme. Njegove tri titule na „Mr. Olympia“ jasno svedoče o kvalitetu njegovog rada. Sve ovo dakle nameće pitanje kako „prosečni“ takmičari mogu biti konkurencija genetskim bogovima i imati manje-više realne šanse da očekuju pobedu. 

Danas je skoro svima jasno da u ovom našem sportu svako može biti pobeđen, ali samo od strane onih takmičara koji odbijaju da veruju da je superiorna genetika nepobediva, bez obzira na trud i rad. Superiorna genetika zaista može biti moćno oružje ali samo kod onih takmičara koji je pospešuju ogromnim radom i fanatičnom posvećenošću detaljima. Ovo mogu potvrdili mnoga imena koja su svoj status izgradila radom, radom i samo radom i pored činjenice da nisu bili obdareni dobrom genetikom. Spomenuću samo neka imena, poput Nasser El Sonbaty, Markus Ruhl, Jean-Pierre Fux iz devedesetih i drugi. Ovi momci su bili ogromni na binama i pored lošije genetike, parirajući svima“.

Dorian Yates:

„Nema sumnje da je određen nivo genetske superiornosti potreban da bi pojedinac bio konkurentan na najvišem nivou takmičarskog bodibildinga. Struktura kostiju je prva i najvažnija osobina takmičara, jer skelet u stvari čini osnovu na koju se „nabacuju“ potom mišići. Ukoliko, primera radi, pojedinac prirodno ima široke kukove, a uska ramena, to će odavati slabiji utisak kod sudija, bez obzira koliko on žestoko trenirao tokom karijere. Svaki takmičar koji ima izraženi popularni „V“ izgled naravno ima natprosečno šira i razvijena ramena, uz uzak struk. 

Dužina i proporcije udova su takođe veoma važni. Takođe, veoma je važan i oblik mišića. Ukoliko su vizuelno izduženi, skoro od početka do kraje zglobova za koje se vezuju, onda će izgledati veoma dobro, ukoliko je takmičar u dobroj formi. Ukoliko su mišići, primera radi, kratki, onda će to vizuelno ostavljati praznine i neće biti dobro ocenjivano kod sudija, a vežbač jednostavno ne može unaprediti treningom one segmente svog tela gde nema ili ima vrlo malo mišićnih ćelija. Mnogi takmičari koji imaju slabo razvijene listove znaju o čemu upravo govorim. Takođe, veoma je važno i u kom broju pojedinac ima mišićnih vlakana, kao i u kojoj količini ima kojih vrsta mišićnih vlakana.

Treba takođe istaći da sve ove osobine ne dolaze nužno do izražaja kod amatera, odnosno kod onih vežbača ili takmičara koji su na početku karijere. U mojoj 18. godini sa 80 kilograma, malo ko je za mene govorio da sam budući prvak „Mr. Olympia“. Vratiću se samo na kratko na važnost prisustva mišićnih vlakana i istaći da pojedinac koji većinom ima sporokontrahujuća mišićna vlakna imaće značajne poteškoće u izgradnji mišićne mase, jer su vlakna ove vrste prirodno predviđena za prolongirane aktivnosti, dakle namenjena za izdržljivost mišića pri dužem radu. U poslednjim godinama mnogo se govori o miostatinu, tj. o genu koji kontroliše miostatin. Ovaj gen reguliše i koliko će rasti mišići pojedinca, odnosno njihovu gornju granicu rasta, takozvani genetski maksimalni potencijal. Kod pojedinaca ovaj gen je mnogo manje izražen, što im omogućava da izgrade velike obime. 

Ukoliko niste, pogledajte po internetu fotografije pasa i miševa kod kojih je izvađen ovaj gen ikako se to odrazilo na njihovu mišićavost tela. Podeliću sa vama i nešto što je Mark Gilbert, vlasnik kompanije „MuscleGenes“ uradio: analizirao je moj genotip. Evo šta je zaključio:

KK (dve kopije „K“ alele). Ovo je najčešći genotip kod ljudi, 95% populacije ga ima. U jednoj studiji ispitanici sa KK genotipom su nadmašili pojedince sa „R“ alelama pri merenju rezultata u skoku u vis (mera eksplozivne snage). Ovo je dovedeno u vezu sa potencijalnom ulogom miostatina u tetivama (miševi kod kojih je manjkao miostatin imali su za 14 puta izraženiju krutost tetiva nego obični miševi). 

Odlični „RR“ genotip se dovodi u vezu sa izraženijom mišićnom masom, boljom reakcijom na težinski trening, nižim nivoom telesne masnoće i slično. Ima ga manje od 1% populacije na svetu. Dakle, iako sam i ja imao natprosečnu genetiku, ipak sam moramo uložiti veliki rad da bih dostigao svoj maksimum.

Smatram da sam svoju karijeru izgradio inteligentnim i velikim radom i posvećenošću jer su mnogi konkurenti bili bolji, gledano sa aspekta genetike. Fantastična genetika će vas sama odvesti samo do neke granice, možda čak veoma visoko, ali potrebno je da je podržite napornim radom, disciplinom i posvećenošću. Ukoliko to ne radite, pojedinac koji možda nije nadaren kao vi će vas pobediti ukoliko trenira dovoljno naporno“.

Kevin Levrone:

„Pošteno bi bilo da ostavimo po strani „prosečnu genetiku“ ukoliko pričamo o takmičarskom bodibildingu na najvišem nivou. Takmičari imaju različite genetike, ali su skoro svi oni mnogo bolji u ovom aspektu od zaista prosečnih ljudi. Ono što sam ja primetio kod genetski nadarenih pojedinaca jeste da su vrlo često i lenji iz razloga što shvate da im je potrebno relativno malo rada, tačnije mnogo manje nego ostalima, da ostvare dobre rezultate.

Verovatno najdareniji takmičar za kojeg ja znam, takmičar koji je imao sjajne konture, punoću mišića, tanke zglobove je Flex Wheeler. Pre nego što nastavim reći ću da Flexa smatram svojim prijateljem, čak sam mu jednom prilikom bio u pomoći kada je nakon takmičenja u Španiji zamalo umro od dehidratacije tela. I dalje sam veliki fan njegove takmičarske forme, a ostajem pri tvrdnji da je tokom devedesetih on bio najlenji takmičar. To su bile godine kada su takmičari još uvek trenirali po „hardcore“ principima. Flex čak i nije trenirao samostalno, već sa trenerom koji je morao konstantno da ga tera da radi. A kada su bile u pitanju takmičarske dijete, Flex je bio još nedosledniji. Dok smo mi jeli belo meso, pirinač i bareni brokoli Flex je slatko žvakao pice i pomfrit. Hranio se tako jer je i pored toga mogao da stane pored nas i da nas pobedi! Zašto? Zato što je njegova genetika bila tako dobra!

Ali, moram priznati da i sam imam veoma dobru genetiku za ovaj sport. Tokom karijere mogao sam nabaciti mišićnu masu i do pet puta brže nego drugi. Mnogi su me kritikovali govoreći da sam ulagao više vremena tokom godine u trening da bih uzeo titulu na „Mr. Olympia“ kad-tad. Ne verujem u to. Mislim da bih naneo mnogo više štete svom telu da sam trenirao neprekidno tokom 14 godina svoje karijere.  Da li sam bio lenj ili sam ipak bio pametan? Mogli bismo raspravljati o tome. Takođe bismo mogli  i za Flexa da je bio pametan na neki njegov način, jer je radio taman onoliko koliko je bilo potrebno da nas pobedi.

Dorian Yates nije imao tako dobru genetiku kao ja ili kao Flex. Ono u čemu je bio bolji bila je mentalna snaga koja mu je davala prednost u odnosu na nas i zbog koje nas je pobeđivao. On nije sebi mogao dozvoliti da jede nekvalitetno i da ne trenira u dužim periodima tokom godine, a da održi dobru formu. On i njemu slični bili su pravi ratnici, toliko posvećeni cilju da su bili spremni skoro na sve. Ronnie Coleman je takođe odličan primer. Roni je godinama trenirao naporno i držao drastične dijete pre nego što je počeo da nas pobeđuje. Takmičari poput njega i Doriana su to radili jer su voleli ovaj sport. Imati takvu volju da treniraju duplo više i jače nego nadareniji od njih, stvarno je velika prednost i vredno je svakog poštovanja“.

Izvor: musculardevelopment.com

SUPLEMENTI POVOLJNO

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 5.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 5.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%