RAZBIJANJE MITOVA O DNEVNOM UNOSU PROTEINA I UČESTALOSTI OBROKA
Može li telo da iskoristi
samo oko 2,5-3g proteina po kilogramu težine i da li je ovo magična razmera?
Evo najveće istine kada su u pitanju proteini,
ali i sve ostalo što je u vezi sa bodibildingom i fitnesom – svako je drugačiji!
Neki vežbači će
napredovati sa ovom dozom dnevnog unosa proteina, drugima će trebati manje,
trećima više od ovoga... Do sada je iskustvo i znanje pokazalo da telu znatno
više prija viši unos proteina, a s obzirom na način na koji telo razgrađuje i
apsorbuje proteine, vrlo je verovatno da sasvim lepo može da iskoristi i malo
veće doze od ove koju smo spomenuli na početku teksta. Ono što je ključno jeste
da maksimizujete korist od svakog unosa nutrijenata, posebno kada je reč o
proteinima.
Telu treba obezbediti dovoljno kvalitetnih nutrijenata da može da
stvara i održava anaboličko okruženje sve dok ne dođe vreme za novi obrok ili
užinu. Primera radi, ukoliko prosečno unosite oko 30 grama proteina po obroku,
telu će trebati otprilike oko sat ipo da ih iskoristi, a ako biste jeli na
svaka tri sata, onda je računica jasna: potrebno bi bilo uvećati količinu
proteina po obroku.
Sa druge strane, ukoliko bi vam metabolizam bio sporiji, to
dalje znači da će se ovih 30g duže razgrađivati, pa onda bi trebalo ili
produžiti vreme između obroka, ili smanjiti količinu proteina po obroku. Na
kraju, suština je u tome da slušate
svoje telo i da planirate strategije tako da izvučete maksimalnu korist iz
svega što činite!
Ukoliko biste unosili više nego što vaše telo
može da iskoristi vrlo lako može da se desi sledeće:
Vaš metabolizam će se polako
usporatavati, a da stvar bude još gora
ovim navikama umanjujete i efikasnost mehanizama rasta u telu, odgovornih za
mišićnu hipertrofiju jer se oni bore sami sa sobom usled prevelikog prisustva
nutrijenata koje im servirate.
Slično važi i ukoliko odete u drugu krajnost:
ukoliko unosite manje nego što je telu potrebno, telo vam neće rasti, jer ne
dajete dovoljno goriva i gradivnog materijala vašim mišićima.
Da li
je zaista neophodno da se obroci raspoređuju na svaka 2-3 sata? Za one koji
mnogo rade ovo je često nemoguće izvesti na dnevnom nivou...
I kod ovog problema ćemo biti realni –
ozbiljni ljudi su stvarno zauzeti: posao, porodica, obaveze druge vrste... Nije
baš jednostavno organizovati sebi pravi obrok na svaka 2-3 sata, kao što to
čine profesionalci. Istina je da našem
telu nije neophodno da mu se serviraju obroci na svaka 2-3 sata. Kao što
smo istakli, ključna stvar da rastete jeste da vašem telu date što više koristi
od vaših navika.
Ovo podrazumeva da znate kako vaš metabolizam koristi
nutrijente iz hrane, pa ćete na osnovu toga i napraviti dnevni raspored obroka.
U praksi, ukoliko već nemate ultrabrzi metabolizam, malo je verovatno da će
telo postići da iskoristi sve ono što ste mu pre 2-3 sata dali u obroku, tako
da ni ovo pravilo o učestalosti nije apsolutno.
„Skoro
svi tvrde da poslednji obrok u danu ne treba da sadrži hidrate. Kada radim
drugu smenu, dođem kući veoma gladan i imam veliku potrebu za hidratima. Šta da
radim?“
I ovde sve zavisi od načina na koje vaše telo
koristi hidrate iz namirnica. Ukoliko imate više obroka u danu, biće vam
potrebno više vremena da ispraznite rezerve glikogena, nego vežbaču koji
ostavlja više vremena između obroka.
Stoga vam hidrati i nisu prekopotrebni
tokom noći, jer je možete prebroditi bez unosa hidrata. Ipak, ukoliko tokom
dana unosite manje hidrata iz nekog razloga, a imate dobar metabolizam, dobra
strategija bi bila da u večernjem obroku ubacite umerenu dozu kvalitetnih
hidrata.
I na kraju teksta da ponovimo opet: najvažnije je raditi ono što vašem telu
najviše odgovara!
Izvor: flexonline.com
Comments