DŽOGIRANJE - DA ILI NE?
Evo šta bi
trebalo da zapamtite:
-negativne
posledice dužeg džogiranja (trčanja umerenim tempom) su znatno izraženije nego
koristi koje nosi, a pogotovu ukoliko želite da budete mišićavi i jaki
-oni koji se bave
borilačkim sportovima treniraju za izdržljivost naravno, ali džogiranje jeste
prilično loša metoda kojom bi se to moglo postići. Najveći broj njih izvodi
džogiranje za ove potrebe samo zato što je to postala uobičajena, tradicionalna
(ali i tupava) aktivnost
-anaerobni trenig
je podjednako dobar za kardiovaskularni sistem kao i džogiranje, verovatno i
bolji, a dodatno, pomaže vam i u sagorevanju većeg broja kalorija tokom dana
Da li je
džogiranje dobra aerobna aktivnost? Koje bi bile prednosti, koje mane? Ako nije
dobra, ima li boljih opcija za ostvarivanje istih ciljeva? Hajde da malo
detaljnije istražimo problematiku oko najučestalije aerobne aktivnosti na
svetu.
Šta je u stvari džogiranje?
Najprostije
rečeno radi se o trčanju niskim
intenzitetom u dužem vremenskom periodu. Osnovna funkcija ovakve aktivnosti jeste da
unapredi fizičku kondiciju, uz manje stresa na telo u odnosu na sprinteve. Ako
se izvodi na duže distance, što je i uobičajeno, radi se o vrsti aerobnog
treninga za izdržljivost.
U SAD džogiranje
je dostiglo ogromnu popularnost tokom osamdesetih goidna, zahvaljujući radovima
dr Keneta Kupera, koji je ovu vrstu aktivnosti označio kao odličnu naviku u
prevenciji srčanim oboljenjima, kao i u unapređivanju opšteg zdravlja i fizičke
kondicije. Vremenom, znanje je postalo dostupnije, a u međuvremenu se i saznalo
mnogo toga, tako da danas možemo imati znatno bolju predstavu o prirodi
džogiranja, o pozitivnim i negativnim efektima koje povlači sa sobom.
Pozitivne posledice
Pre nego što
iznesemo argumente protiv, istaći ćemo ono što je pozitivno. Ne gubite volju za čitanjem, ovaj deo
teksta neće biti opširan.
Dakle, džogiranje je bolja opcija nego ležanje na
krevetu i jedenje čipsa. Možda. Da se razumemo, ležanje na kauču ponekad
može biti bolja opcija (nema dizanja lučenja kortisola, nema stresa na zglobove
itd). Ipak, kada govorimo o početnicima,
treba biti iskren i reći da će skoro
svaka aktivnost dati efekte i samim tim da je skoro svaka aktivnost bolja nego
potpuna neaktivnost.
Hajde sada da
obratimo pažnju na fiziologiju. Sa potpuno unutrašnje, naučne stranje trčanje
umerenim intenzitetom zaista ne daje nikakve preterane koristi, za razliku od
aktivnosti izrazito niskog intenziteta, poput šetnje, ili aktivnosti izrazito
visokog intenziteta, poput sprinteva.
Najčešći razlog
zašto mnogi izvode džogiranje jeste taj što ta aktivnost nije toliko neprijatna
za psihu. A sećate li se one izreke „nema napretka bez žrtve“, ili na engleskom
„no pain, no gain“? E, pa to upravo važi u ovoj prili.
Sa druge strane,
jedan od najopravdanijih razloga da redovno džogirate bio bi ako se
profesionalno bavite trčanjem na duge staze. Kako bi postizali dobre rezultate
na takmičenjima, ovi sportisti i u svom treningu moraju da prevale velike
kilometraže, a najveći deo putanje odradi se upravo džogiranjem. Ali, ako ste
prosečan čitalac naših tekstova, onda su male šanse da se bavite upravo ovom
vrstom sporta/posla pa nećemo detaljnije pričati o ovom razlogu za džogiranje.
Negativne posledice
U nastavku ćemo
opravdati naše tvrdnje istaknute na početku teksta. Iako je pol osobe uređen
biološki, koncept mišićavosti se
može shvatati različito. Ipak, skoro uvek će to podrazumevati određenu dozu
izražene mišićne mase, snage, brzine, eksplozivnosti i slično. Ljudsko telo
nije dobro u istovremenom prilagođavanju na više stvari. Više mu odgovara da
bude ili veliko i jako, ili malo i slabo (ali izdržljivo). Istina, pojedinci
uspevaju vremenom da postanu dobri u oba aspekta (i veliki i izdržljivi), ali
ukoliko ste od onih kojima je teže da se ugoje i razviju snagu, onda ćete vrlo
teško uspeti da unapredite i vi oba aspekta.
Džogiranje, kao što veliki broj studija
potvrđuje, umanjuje, ili u najbolje slučaju znatno otežava održavanje ili
razvijanje mišićne mase. Upravo
zato mnogi sporisti snage, poput strongmena i dizača tegova, vrlo, vrlo retko
izvode džoging u okviru svog treninga.
E sad, ako se
spremate da na ovom mestu iznesete kontraargument, evo šta mi imamo da
odgovorimo u nastavku.
Argument1: „Ali profesionalni borci
džogiraju skoro neprekidno. To im je sastavni deo priprema za meč“.
Naš odgovor: Istina je da mnogi to čine. Evo i zašto:
ukoliko imate iskustva u takmičarskim mečevima onda sigurno znate koliko je
nezgodno za borca da u toku borbe ostane bez daha, a protivnik ga neprekidno
napada. Pa upravo zato borci treniraju izdržljivost toliko intenzivno, kao da
im život zavisi od toga. Ovakav pristup uvrštava i džogiranje, ali po našem
mišljenju prečesto.
Nimalo ne
osporavamo značaj izdržljivost za borce, ali pored visokointenzivnih metoda,
postoji i znatan broj drugih metoda koje nude znatno više koristi od
džogiranja. Stoga, džogiranje bi se moglo označiti kao jedan od najlošijih
izbora za ostvarivanje ovog cilja boraca.
Pa zašto
borci idalje tako često džogiraju? Iz
istog razloga kao i mnogi ostali – zato što je džogiranje postalo deo tradicije
koja se nikad nije u dovoljnoj meri dovodila u pitanje. Onda kada nešto čujete
često ili vidite često, vremenom i sami dođete na ideju da treba to isto da
radite, a ne preispitujete da li je to zaista tako.
Argument2: „Ali, džogiranje je zdravo za
kardiovaskularni sistem?“
Naš odgovor: Naravno, kardiovaskularno zdravlje je veoma važno. Ali, smatramo da je bolja opcija za održavanje zdravlja našeg srca izvođenje težinskog treninga, a ne džogiranja. Još pre par decenija doktor imena Fred Hatfild je jasno istakao kako je težinski trening znatno bolja opcija za kardiovaskularno zdravlje, jer značajno unapređuje protok iz leve komore srca, nešto što se džogiranjem jednostavno ne može postići.
Nedavna studija
doktora Isumi Tabate ubedljivo je pokazala da kratka, visokointenzivna
aktivnost u trajanju od 20 sekundi znatno jače efekte daje na skoro svim
aspektima u odnosu na umereno trčanje, a posebno u aspektima sagorevanja masti,
V02 maksimuma, ali i aerobne izdržljivosti.
A postavimo
stvari i ovako: kada ste u realnom životu izvodili zaist apravi aerobni
trening, osim kada povremeno skočite na traku za trčanje kako biste digli
brzinu otkucaja srca. Odgovor je skoro nikad. Pravi aerobni trening je potpuno
drugačije kompozicije nego što džogiranje izgleda.
A na kraju, danas
je mnogo studija koje jasno pokazuju da zdravi vežbači značajno održavaju i
unapređuju kardiovaskularno zdravlje iako uopšte nisu preterano aktivni
fizički. U velikom broju studija ispitanici su bili samo zdravi ljudi koji su
se pravilno hranili, imali proaktivan stil života, uspešno izlazili na kraj sa
svakodnevnim stresovima i to je sve. Treniranje nije bilo izvođeno tokom
studije a zdravlje kardiovaksularnog
sistema je čak bilo i unapređivano.
Argument3: „Ali treba trčati, jer je dobro
za mršavljenje. Ako ne trčimo, ugojićemo se!“
Naš odgovor: Ovaj argument posledica je pogrešne interpretacije starijih studija koje su tvrdile da vežbači u proseku sagorevaju više kalorija tokom aerobnih aktivnosti nego tokom anaerobnih. Iako mnogi zaključci ovih studija jesu bili tačni, ipak se u obzir nisu uzimali neki veoma praktični parametri. Istina je da tokom anaerobnih vežbi prosečan vežbač po pravilu sagoreva manje kalorija, ali ako u obzir uzmemo ukupan broj potrošenih kalorija tokom i nakon aerobnog i anaerobnog treninga, onda anaerobni trening ubedljivo odnosi pobedu! Upravo ovo je potvrda zašto je u studiji doktora Tabate koju smo malopre istakli, grupa ispitanika koja je izvodila intenzivne anaerobne vežbe sagorevala znatno više telesnih masnoća nego grupa koja je izvodila aerobne vežbe.
Vaši resursi nisu neograničeni!
Ako se na kratko
vratimo na argument „bolje ikakva nego nikakva aktivnost“ treba uzeti u obzir
sledeće:
Treniranje
zahteva utrošak resursa: vreme, energija, kalorije, vreme potrebno za oporavak,
novac itd. A svi ovi resursi su itekako ograničeni!
Često pojedine
aktivnosti nisu preterano štetne same po sebi, ali potpuno je neracionalno
izvoditi ih, kada vam na raspolaganju stoji znatan broj drugih opcija koje sa
sobom nose znatno više koristi. Pa, ukoliko radite po dobrom programu težinskog
treninga, a povremeno „za svoju dušu“ izdžogirate u šumi, neće se desiti ništa
kolosalno sa vašom formom i zdravljem. Ali, ako mislite da je džogiranje
superiorna metoda za gubljenje telesne masnoće, onda ste na dobrom putu da
upropastite svoju formu.
Malo džogiranja
neće pretvoriti muškarca u ženu, ali umesto da se odlučujete za ovu metodu
ojačajte malo volju i svoje resurse ustupite znatno boljim metodama: šetnja ili
kratki sprintevi.
Comments