DŽOGIRANJE - DA ILI NE?

Evo šta bi trebalo da zapamtite:

-negativne posledice dužeg džogiranja (trčanja umerenim tempom) su znatno izraženije nego koristi koje nosi, a pogotovu ukoliko želite da budete mišićavi i jaki

-oni koji se bave borilačkim sportovima treniraju za izdržljivost naravno, ali džogiranje jeste prilično loša metoda kojom bi se to moglo postići. Najveći broj njih izvodi džogiranje za ove potrebe samo zato što je to postala uobičajena, tradicionalna (ali i tupava) aktivnost

-anaerobni trenig je podjednako dobar za kardiovaskularni sistem kao i džogiranje, verovatno i bolji, a dodatno, pomaže vam i u sagorevanju većeg broja kalorija tokom dana

Da li je džogiranje dobra aerobna aktivnost? Koje bi bile prednosti, koje mane? Ako nije dobra, ima li boljih opcija za ostvarivanje istih ciljeva? Hajde da malo detaljnije istražimo problematiku oko najučestalije aerobne aktivnosti na svetu.

Šta je u stvari džogiranje?

Najprostije rečeno radi se o trčanju niskim intenzitetom u dužem vremenskom periodu.  Osnovna funkcija ovakve aktivnosti jeste da unapredi fizičku kondiciju, uz manje stresa na telo u odnosu na sprinteve. Ako se izvodi na duže distance, što je i uobičajeno, radi se o vrsti aerobnog treninga za izdržljivost.

U SAD džogiranje je dostiglo ogromnu popularnost tokom osamdesetih goidna, zahvaljujući radovima dr Keneta Kupera, koji je ovu vrstu aktivnosti označio kao odličnu naviku u prevenciji srčanim oboljenjima, kao i u unapređivanju opšteg zdravlja i fizičke kondicije. Vremenom, znanje je postalo dostupnije, a u međuvremenu se i saznalo mnogo toga, tako da danas možemo imati znatno bolju predstavu o prirodi džogiranja, o pozitivnim i negativnim efektima koje povlači sa sobom.

Pozitivne posledice

Pre nego što iznesemo argumente protiv, istaći ćemo ono što je pozitivno. Ne gubite volju za čitanjem, ovaj deo teksta neće biti opširan.

Dakle, džogiranje je bolja opcija nego ležanje na krevetu i jedenje čipsa. Možda. Da se razumemo, ležanje na kauču ponekad može biti bolja opcija (nema dizanja lučenja kortisola, nema stresa na zglobove itd). Ipak, kada govorimo o početnicima,  treba biti iskren i reći da će skoro svaka aktivnost dati efekte i samim tim da je skoro svaka aktivnost bolja nego potpuna neaktivnost.

Hajde sada da obratimo pažnju na fiziologiju. Sa potpuno unutrašnje, naučne stranje trčanje umerenim intenzitetom zaista ne daje nikakve preterane koristi, za razliku od aktivnosti izrazito niskog intenziteta, poput šetnje, ili aktivnosti izrazito visokog intenziteta, poput sprinteva.

Najčešći razlog zašto mnogi izvode džogiranje jeste taj što ta aktivnost nije toliko neprijatna za psihu. A sećate li se one izreke „nema napretka bez žrtve“, ili na engleskom „no pain, no gain“? E, pa to upravo važi u ovoj prili.

Sa druge strane, jedan od najopravdanijih razloga da redovno džogirate bio bi ako se profesionalno bavite trčanjem na duge staze. Kako bi postizali dobre rezultate na takmičenjima, ovi sportisti i u svom treningu moraju da prevale velike kilometraže, a najveći deo putanje odradi se upravo džogiranjem. Ali, ako ste prosečan čitalac naših tekstova, onda su male šanse da se bavite upravo ovom vrstom sporta/posla pa nećemo detaljnije pričati o ovom razlogu za džogiranje.

Negativne posledice

U nastavku ćemo opravdati naše tvrdnje istaknute na početku teksta. Iako je pol osobe uređen biološki, koncept mišićavosti se može shvatati različito. Ipak, skoro uvek će to podrazumevati određenu dozu izražene mišićne mase, snage, brzine, eksplozivnosti i slično. Ljudsko telo nije dobro u istovremenom prilagođavanju na više stvari. Više mu odgovara da bude ili veliko i jako, ili malo i slabo (ali izdržljivo). Istina, pojedinci uspevaju vremenom da postanu dobri u oba aspekta (i veliki i izdržljivi), ali ukoliko ste od onih kojima je teže da se ugoje i razviju snagu, onda ćete vrlo teško uspeti da unapredite i vi oba aspekta.

Džogiranje, kao što veliki broj studija potvrđuje, umanjuje, ili u najbolje slučaju znatno otežava održavanje ili razvijanje mišićne mase. Upravo zato mnogi sporisti snage, poput strongmena i dizača tegova, vrlo, vrlo retko izvode džoging u okviru svog treninga.

E sad, ako se spremate da na ovom mestu iznesete kontraargument, evo šta mi imamo da odgovorimo u nastavku.

Argument1: „Ali profesionalni borci džogiraju skoro neprekidno. To im je sastavni deo priprema za meč“.

Naš odgovor: Istina je da mnogi to čine. Evo i zašto: ukoliko imate iskustva u takmičarskim mečevima onda sigurno znate koliko je nezgodno za borca da u toku borbe ostane bez daha, a protivnik ga neprekidno napada. Pa upravo zato borci treniraju izdržljivost toliko intenzivno, kao da im život zavisi od toga. Ovakav pristup uvrštava i džogiranje, ali po našem mišljenju prečesto.

Nimalo ne osporavamo značaj izdržljivost za borce, ali pored visokointenzivnih metoda, postoji i znatan broj drugih metoda koje nude znatno više koristi od džogiranja. Stoga, džogiranje bi se moglo označiti kao jedan od najlošijih izbora za ostvarivanje ovog cilja boraca.

Pa zašto borci  idalje tako često džogiraju? Iz istog razloga kao i mnogi ostali – zato što je džogiranje postalo deo tradicije koja se nikad nije u dovoljnoj meri dovodila u pitanje. Onda kada nešto čujete često ili vidite često, vremenom i sami dođete na ideju da treba to isto da radite, a ne preispitujete da li je to zaista tako.

Argument2: „Ali, džogiranje je zdravo za kardiovaskularni sistem?“

Naš odgovor: Naravno, kardiovaskularno zdravlje je veoma važno. Ali, smatramo da je bolja opcija za održavanje zdravlja našeg srca izvođenje težinskog treninga, a ne džogiranja. Još pre par decenija doktor imena Fred Hatfild je jasno istakao kako je težinski trening znatno bolja opcija za kardiovaskularno zdravlje, jer značajno unapređuje protok iz leve komore srca, nešto što se džogiranjem jednostavno ne može postići.

Nedavna studija doktora Isumi Tabate ubedljivo je pokazala da kratka, visokointenzivna aktivnost u trajanju od 20 sekundi znatno jače efekte daje na skoro svim aspektima u odnosu na umereno trčanje, a posebno u aspektima sagorevanja masti, V02 maksimuma, ali i aerobne izdržljivosti.

A postavimo stvari i ovako: kada ste u realnom životu izvodili zaist apravi aerobni trening, osim kada povremeno skočite na traku za trčanje kako biste digli brzinu otkucaja srca. Odgovor je skoro nikad. Pravi aerobni trening je potpuno drugačije kompozicije nego što džogiranje izgleda.

A na kraju, danas je mnogo studija koje jasno pokazuju da zdravi vežbači značajno održavaju i unapređuju kardiovaskularno zdravlje iako uopšte nisu preterano aktivni fizički. U velikom broju studija ispitanici su bili samo zdravi ljudi koji su se pravilno hranili, imali proaktivan stil života, uspešno izlazili na kraj sa svakodnevnim stresovima i to je sve. Treniranje nije bilo izvođeno tokom studije  a zdravlje kardiovaksularnog sistema je čak bilo i unapređivano.

Argument3: „Ali treba trčati, jer je dobro za mršavljenje. Ako ne trčimo, ugojićemo se!“

Naš odgovor: Ovaj argument posledica je pogrešne interpretacije starijih studija koje su tvrdile da vežbači u proseku sagorevaju više kalorija tokom aerobnih aktivnosti nego tokom anaerobnih. Iako mnogi zaključci ovih studija jesu bili tačni, ipak se u obzir nisu uzimali neki veoma praktični parametri. Istina je da tokom anaerobnih vežbi prosečan vežbač po pravilu sagoreva manje kalorija, ali ako u obzir uzmemo ukupan broj potrošenih kalorija tokom i nakon aerobnog i anaerobnog treninga, onda anaerobni trening ubedljivo odnosi pobedu! Upravo ovo je potvrda zašto je u studiji doktora Tabate koju smo malopre istakli, grupa ispitanika koja je izvodila intenzivne anaerobne vežbe sagorevala znatno više telesnih masnoća nego grupa koja je izvodila aerobne vežbe.

Vaši resursi nisu neograničeni!

Ako se na kratko vratimo na argument „bolje ikakva nego nikakva aktivnost“ treba uzeti u obzir sledeće:

Treniranje zahteva utrošak resursa: vreme, energija, kalorije, vreme potrebno za oporavak, novac itd. A svi ovi resursi su itekako ograničeni!

Često pojedine aktivnosti nisu preterano štetne same po sebi, ali potpuno je neracionalno izvoditi ih, kada vam na raspolaganju stoji znatan broj drugih opcija koje sa sobom nose znatno više koristi. Pa, ukoliko radite po dobrom programu težinskog treninga, a povremeno „za svoju dušu“ izdžogirate u šumi, neće se desiti ništa kolosalno sa vašom formom i zdravljem. Ali, ako mislite da je džogiranje superiorna metoda za gubljenje telesne masnoće, onda ste na dobrom putu da upropastite svoju formu.

Malo džogiranja neće pretvoriti muškarca u ženu, ali umesto da se odlučujete za ovu metodu ojačajte malo volju i svoje resurse ustupite znatno boljim metodama: šetnja ili kratki sprintevi.

Izvor: tnation.com

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik ovde))

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%