OLIMPIJSKE VEŽBE U PROGRAMIMA BODIBILDERA
-olimpijske vežbe itekako se mogu koristiti za
izgradnju i unapređivanje mišićne mase i fizičke snage
-nemojte misliti da su ove vežbe previše
komplikovane za učenje i savladavanje tehnike
-jedan od najboljih bodibildera Amit Sapir
izgradio je osnovu svoje fizičke građe
koristeći olimpijske vežbe i idalje ih koristi.
Danas olimpijske vežbe jesu deo programa
vrhunskih bodibildera nosilaca brojnih titula. Koristili su ih i momci iz zlatne
ere bodibildinga i evo već 40 godina ove vežbe su prisutne i veoma se poštuju.
Ipak, mnogi ih izbegavaju, ne zato što su neefikasne ili šta drugo, već
jednostavno što su vežbači previše lenji da ih nauče pravilno izvoditi. U
tekstu ćemo ispratiti nastanak ovih vežbi i prve upotrebe i izneti par predloga
kako ih možete ubaciti u programe i izgraditi mišićnu masu i snagu.
Nazad u
prošlost
Koreni današnjem bodibildingu idu čak do
tridesetih godina prošlog veka i odnose se na amaterske manifestacije i takmičenja
kao što je bila Mr. America. Tada, takva takmičenja su se najčešće dovodila u
vezu sa takmičenjima u dizanju tegova, jer su prvo olimpijci izlazili pred
gledaoce, a bodibilderi obično posle njih. Zahvaljujući drugačijem sistemu
ocenjivanja i plasiranja takmičara, tada je bilo uobičajeno da se bodibilderi
takmiče i u dizanju tegova.
Pojavom Weidera i IFBB i njihovom
popularizacijom, bodibilding počinje polako da se odvaja već u kasnim
četrdesetim godinama, a tokom sedamdesetih to postaje potpuno samostalan sport
sa posebnim pravilima i takmičenjima na kojima se ocenjivao samo fizički izgled
takmičara a ne i snaga kao ranije. Ovo je bilo pozitivno za bodibildere onog profila koji su samo tražili što veće
mišiće i što bolju simetriju, dok su fizičku snagu i tehniku pokreta ostavljali
po strani.
Ipak, u poslednjim decenijama imamo više
primera vrhunskih fizičkih građa koje su stvorene uz pomoć olimpijskih vežbi.
Danas je pravilo da oni koji se bave i bodibildingom i dizanjem tegova ili prvo
izgrade sjajnu građu striktnim bodibildingom, pa kasnije pređu na dizanje
tegova, ili obratno, a ima i onih koji se nadmeću u oba sporta.
Ko je
ko
Spisak imena momaka koji su uspešno se
ostvarili i u bodibildingu i u dizanju tegova čini katalog postera koji se
sigurno nalaze u skoro svakoj teretani. To su oni momci koji svojom
neverovatnom formom nastavljaju da motivišu generecije nakon njih.
Džon Grimek. Član SAD olimpijskog tima 1936.
godine, dva puta osvajao titulu na Mr. America (1940-1941), titulu na Mr.
Universe godine 1948. Jedan od bodibildera koji je najviše puta slikan do sada.
Stiv Stanko. Takmičio se u dizanju tegova na
internacionalnom nivou, a plasirao se kao drugi na Svetskom šampionatu 1938.
Prvi dizač koji je prešao normu od ukupnih 1000 funti u sva tri olimpijska
pokreta godine 1941, a 1944. postao je Mr. America. Prvu titulu na Mr. Universe
osvojio je 1947.
Roj Hiligen. Takmičio se na nacionalnim
takmičenjima u dizanju tegova sredinom prošlog veka, a vlasnik je i nezvaničnog
rekorda u „power clean“ i u trzaju, u kategoriji do 90 kilograma. Godine
1951.osvojio je titulu na Mr. America.
Tomi Kono. Dvaput prvak 1952. I 1956, a 1960.
osvojio je srebro. Nosilac priznanja „Dizač veka“ Internacionalne federacije.
Triput osvajao titulu na Mr. Universe.
Bob Gajda. Po njegovim rečima, olimpijske
vežbe su najviše zaslužne što je unapredio svoju formu tokom karijere. Bio je
mentor čuvenom Serđu Olivi u počecima njegove profi karijere.
Serđo Oliva. Počeo sa dizanjem tegova krajem
pedesetih, pa potom prešao na bodibilding. Dvostruki osvajač priznanja „Most
Muscular“, trostruki provak na Mr. Olympia 1967-1969.
Al Beckles. Isprva se takmičio u dizanju
tegova, pa potom prešao na bodibilding i ostvario je jednu od najdužih karijera
takmičarskog bodibildiga. Vežbu „power clean“ smatrao je svojim adutom za
izgrađivanje sjajne muskulature leđnih mišića.
Tokom sedamdesetih takmičio se veoma uspešno i ostvarivao plasmane u top
5, a godine 1985. završio je drugi, iza Lija Hejnija.
Franko Kolumbu. Nakon kraće karijere u
amaterskom boksu prešao na dizanje tegova, pa potom u svet bodibildinga.
Dvostruki Mr. Olympia 1976, 1981.
Arnold Švarcineger. Njegovi počeci u težinskom
treningu odnosili su se na rađenje olimpijskih vežbi, a prva titula jeste sa
nacionalnog prvenstva upravo u ovim vežbama. Takođe, takmičio se i u
powerliftingu u kasnim šesdesetim,pre nego što je prešao na bodibilding.
Njegovi najbolji rezultati na olimpijskim vežbama jesu 264 funte na potisku,
243 funte na sneču, 298 funti na nabačaju i trzaju. Četiri puta Mr. Universe,
sedam puta Mr. Olympia 1970-1975, 1980.
Fil Hit. Da, trenutni Mr Olympia šampion
takođe ima iskustva sa olimpijskim vežbama. Ne kao takmičar, ali sam kaže da je
redovno koristio power clean tokom košarkaške karijere na koledžu, pre nego što
je prešao u svet bodibildinga.
Amit Sapir. Dvostruki prvak na nacionalnim
takmičenjima u Izraelu, kvalifikovao se za Olimpijadu 2004. godine, pre nego
što je prešao na powerlifting i bodibilding. Najbolji rezultati jesu 310 funti
na sneču i 400 funti na power cleanu. Početkom novog milenijuma prešao na
bodibilding. Po njegovim rečima, sve do 22. godine života nije radio ništa osim
olimpijskih vežbi i varijacija čučnjeva i mrtvog dizanja.
Bez
izgovora
Probajte da nagovorite prosečnog vežbača u
vašoj teretani da oproba da uradi power clean. Prilično smo sigurni da će vam
reći da ne može uz neki izgovor tipa da je to previše komplikovano, opasno, ili
jednostavno da ga mrzi da radi to.
Nedovoljno dobri „argumenti“!
Da, profesionalci zaista provode stotine sati
usavršavajući tehnike ovih vežbi, kao što to rade i powerlifteri na čučnju ili
mrtvom dizanju. Ali, to nije nikakva mudrost sa druge planete i sve se uz
određeno vreme i trud može naučiti! Na
kraju krajeva, da je lako, svi na svetu bi bili olimpijski asovi.
Ukoliko ste kao prosečan vežbač u teretani
dovoljno savladali vežbe poput čučnja ili potiska iznad glave da možete da
radite sa tolikim opterećenjem dovoljnim za razvijanje fizičke snage, zašto
onda ne biste mogli savladati i pokrete olimpijskih vežbi? Niko od vas ne
zahteva nivo savršenosti tehnike kao što to rade olimpijski prvaci, ali
racionalno dobra tehnika je sasvim dovoljna da prigrabite koristi koje vam ove
vežbe nude!
Ne tvrdimo da ove vežbe treba da se izvode u
perfektnoj formi, već postoji određen stepen tolerancije u smislu da treba da
znate kada jednostavno mlatarate tegovima i izazivate sreću i kada u određenoj
meri kontrolišete opterećenje i pokret, da to na nešto zaista liči. Ukoliko vam
ceo pokret deluje komplikovano, razložite ga na segmente koje ćete pojedinačno
usavršavati i kasnije spojiti u jedan tečan i eksplozivan pokret, kakav i treba
da bude kod olimpijskih vežbi.
Svaki proces učenja je ustvari put progresije,
gde počinjete uvek od nule, a samo od vas će zavisiti gde ćete se zaustaviti.
Ne odgurujte nešto od sebe, samo zato što mislite da je teško ili vas
jednostavno mrzi da učite nove stvari. Danas, zahvaljujući globalizaciji i
modernim alatkama oko nas, na samo par klikova možete naći prilično dobru
literaturu u vidu tekstova ili još bolje, video snimaka, uz pomoć kojih možete
izučiti tehnike olimpijskih vežbi. Ne zaboravite da su i vrhunski profesionalci
morali da krenu od nekog početka, od neke nule i da nisu preko noći stigli tamo
gde jesu.
Počnite
Sapir kaže da svaki bodibilder može i mnogo da
nauči i mnogo koristi da dobije od olimpijskih vežbi. Da unapredi tehniku
čučnja, mrtvog dizanja, da razvije eksplozivnost, da nauči da aktivira više
motornih jedinica u svakom pokretu, da razvija koordinaciju, fleksibilnost itd.
Najbolji način da unapredite čučanj i mrtvo jesu varijacije trzaja i nabačaja.
Ukoliko primenjujete split programe u
težinskom treningu, onda je dobra strategija da olimpijske vežbe ubacite na
samom početku, nakon zagrevanja. Probajte sa 3-5 serija od 1-3 ponavljanja
ukoliko ste početnik sa ovim vežbama, sa neznatnim opterećenjima i akcentom na
učenje pokreta vežbe.
Vremenom, kako učite, uvećavajte i
performanse, izazivajte sebe, kako biste prigrabili korist koju ove vežbe nude.
Izvor: tnation.com
Comments