ZNAČAJ PRAVILNOG TAJMINGA NUTRIJENATA
Šta bi trebalo da znamo je:
-kada unosimo
nutrijente podjednako je važno kao i šta
unosimo, ukoliko želimo neku pristojnu formu, snagu, performanse,
kvalitetan oporavak i slično.
-ukoliko se ne trudite da manipulišete nivoom
insulina u periodu oko treninga i nakon njega, gubite vreme
-suplementacija za trening je savršeno
racionalna, naučno potkovana i logična stvar, samo treba pročitati
Tokom godina ostvaren je veliki napredak u
usavršavanju sportske suplementacije, ali nekako najznačajniji faktor u ovoj
priči ostaje „tajming“, odnosno
vremensko planiranje na dnevnom niovu unosa suplemenata.
Tnation već duže vreme uporno tvrdi da je za
napredak potrebno konzumirati nutrijente koji vam omogućavaju energiju za rad,
oporavak i izgradnju tkiva (tzv. „treći zakon“). Ali, začkoljica u vezi sa ovim
jeste što ovo može biti efikasno samo u periodu pre, tokom i neposredno nakon treninga.
Drugim rečima, suština
suplementacije i ishrane svodi se na ono vreme u danu oko treninga.
Na ovu temu možete pronaći mnogo literature,
mnogo tekstova i studija, ali malo je onih koje su zaista uspele da objasne šta
se tačno i kada dešava onda kada unesete neki nutrijent kroz ishranu ili
suplementaciju.
Ukoliko niste od onih koji obraćaju pažnju na
tempiranje unosa nutrijenata, onda bi trebalo da počnete nakon što pročitate
ovaj tekst, ukoliko živite u racionalnom svetu naravno.
Kako biste bolje razumeli značaj i suštinu
tempiranja nutrijenata, uporedićemo dva pristupa vežbanju i suplementaciji:
tradicionalni i na naučnoj osnovi zasnovan pristup.
Šta se
dešava tokom vežbanja (kada vežbač ne zna značaj suplemetacije):
-pre
treninga: mnogi vežbači su (i još uvek to rade) nekih sat vremena pred
trening jeli ili pili proteinsko-hidratni obrok. Onda, po njihovom mišljenju,
hrana se malo razgradi, pa se onda apsorbuje digestivnim traktom, gde
nutrijenti ulaze u krvne sudove.
Tada se diže nivo insulina, i skoro
apsorbovani nutrijenti se lepe za hormone, pa onda zajedno kroz krvne sudove
stižu do mišićnih ćelija. Onda insulin
ubaci razne aminokiseline i glukozu u mišićne ćelije kao poklone.
Imajući ovu predstavu u vidu tradicionalni vežbač odlazi u teretanu i počinje
trening.
-tokom
treninga: nažalost, nivo insulina koji se digao usled onog obroka pred
trening je u narednih sat, dva već opao na uobičajen nivo. Stoga, nivo
glikogena/glukoze na koji se naši mišići oslanjaju kao gorivo za rad ubrzo
počinje da opada već na samom startu treninga.
Tada hormon zvani glukagon počinje da se uvećano
luči. Ovaj hormon je antagonistički u odnosu na insulin, pa počinje bukvalno da otima aminokiseline iz
mišića kako bi ih konvertovao u glukozu koja je sada prekopotrebna mišićima za
rad. Posledično, nivoi drugih kataboličkih hormona, poput epinefrina i
kortisola počinju da se dižu.
Epinefrin, u potrazi za glukozom, počinje da
otima glikogen iz jetre. I sam kortisol radi slično, u potrazi za energijom. Da
stvar bude još gora, kortisol je znatno nemoralniji i nije diskretan, on otima
energiju odakle god stigne, bile to masti, hidrati i nažalost, proteini.
Što je trening naporniji, to je i razgradnja
proteina zarad energije izraženija. Saberite gubitak proteina i oštećenja koja
su nastala tokom treninga i uzmite u
obzir novostvorene slobodne radikale i moći ćete otprilike da imate predstavu
koju ste štetu sebi pričinili.
Iako dolazi i do uvećanja anaboličkih hormona
tokom treninga, to je u neznatnoj meri i vrlo često se dešava da u ovakvim
situacijama njihov nivo opadne ispod normalnog nakon treninga. Istina,
doprineće malom oporavku u satima nakon treninga, ali to bi moglo da bude
znatno izraženije u ovom periodu.
Treba istaći ovde da je veliki propust
načinjen onda kada je nivo insulina dignut pre treninga, umesto odmah nakon
njega, jer upravo je insulin inicijalna kapisla mehanizama oporavka i rasta,
kao i aktivacije drugih hormona. Čak i da ostane povišen i nakon treninga,
jednostavno neće imati šta da transportuje nakon njega, jer je naš
tradicionalni vežbač poslednji protein uneo i iskoristio nekih sat vremena pre
samog treninga.
Dalje, mišićne ćelije su veoma osetljive na
insulin tokom i nakon treninga. To za posledicu ima okolnost da će se u ovom
periodu vrlo malo nutrijenata skladištiti kao telesna masnoća, što bi moglo da
bude veoma pozitivno za nas. Ali, to za našeg tradicionalnog vežbača ostaje
samo mašta.
-nakon
treninga: nakon što odradi trening i ode kući na šejk, mišićne ćelije našeg tradicionalnog
vežbača su skoro gluve i slepe na bilo kakvu promenu insulina uzrokovanu
varenjem nutrijenata iz šejka. Posledica toga jeste da će insulin
transportovati aminokiseline i glikogen do mišićnih ćelija, pokucati na vrata,
ali se vrata neće otvoriti.
Stoga, najveći deo glukoze će biti skladišten
kao mast. I, iako je diskutabilno da li će proteini biti skladišteni na isti
način, sigurno je da će većina završiti u našoj jetri, koja sada dođe kao neka
vrsta magacina za neiskorišćene aminokiseline.
Sa metaboličkog aspekta, telo našeg
tradicionalnog vežbača je u veoma lošem stanju. Nivo glikogena je snižen, katabolički hormoni uvećani, a brzina
razgradnje proteina veća je od brzine proteinske sinteze.
Krajnja posledica ovakvog pristupa treningu i
tajmingu nutrijenata jeste nikakav ili veoma loš anabolički odgovor tela našeg
tradicionalnog vežbača. Snaga mišića ipak može napredovati, jer u velikoj meri
zavisi od neuroloških stimulusa. Ali, ukoliko su vam cilj mišićni rast i bolja
forma, onda ste promašili metu.
Ne zvuči baš bajno, zar ne?
Hajde sada da ovoj „tradicionalnoj“ strategiji
suprotstavimo modernu, na činjenicama baziranu filozofiju treninga i tajminga
nutrijenata.
Šta se
dešava tokom vežbanja (kada se vežbač stvarno razume u suplementaciju oko
treninga):
-pre
treninga: vežbač potkovan znanjem uzima nutrijente oko 45 minuta do jednog
sata pre treninga (slično našem
tradicionalnom), ali u obroku koji se sastoji od 40 do 50g brzovarećih hidrata
i oko 35-40g di i tripeptida koji se apsorbuju direktno u krvotok i pripremaju
metabolički mašineriju za ono što predstoji. Insulin se diže i aminokiseline i
glukoza se transportuju do mišića spremajući mišićnu pump.
Nekih 15 minuta pre treninga naš moderni vežbač uzima dodatnih 35-40g
prostih hidrata i još 15-20g brzovarećih proteina, sve u tečnoj formi. Opet iz
istog razloga: kako bi osigurao da insulin ostaje dovoljno visok kako bi što
duže i što efikasnije prenosio molekule AK i glukoze u mišićne ćelije.
-tokom
treninga: tokom treninga naš pametni vežbač bi isto uzeo sličan šejk kao i
neposredno pre početka vežbanja. Do sada je njegov nivo insulina ostao
optimalan, čak i u slučaju izuzetno napornog treninga.
Jakog fokusa, povišenog protoka krvi kroz
tkiva i efikasnog insulina, naš vežbač odlično radi svoj trening. Dodatno, nivo
kortisola ostaje nizak, umanjujući tako i njegovu „pljačkašku“ osobinu
skladišta energije u organizmu. Stoga je i sinteza slobodnih radikala daleko
manje izražena.
Razgradnja proteina ostaje niska. Hidrati koji
se neprekidno vare i apsorbuju konstantno snabdevaju ATP/kreatinski fosfatni
sistem, dozvoljavajući dobre performanse. Masti se takođe pojačano oksiduju,
nego obično, što se nastavlja i nakon vežbanja.
-nakon
treninga: naš odlično prokrvljeni vežbač dolazi kući i oseća se prilično
sveže i sprema sebi još jedan proteinski šejk.
Mišićne ćelije su još uvek ekstraosetljive na
nivo insulina tako da skoro svi nutrijenti iz šejka jure u mišićno tkivo.
Kortisol ostaje nizak i posle vežbanja. Rezultat svega ovoga?
Vežbač čija forma čvrsto napreduje, jer:
-anaboličko okruženje koje je stvorio jeste
idealno za mišićni rast i oporavak
-sinteza proteina je veoma izražena
-katabolički hormoni su na niskom nivou
-oksidacija masti ostaje izražena i u fazi oporavka
-slobodni radikali su na minimalnom nivou
-ATP i nivo kreatina je potpuno oporavljen i ponovo optimalan
Ovaj vežbač je uradio sve što je u njegovoj moći da izvuče korist iz pametnog tajminga nutrijenata koje konzumira. Stoga je nagrađen odličnim treningom i odličnim odgovorom tela koje će uslediti u fazi oporavka, a što će vremenom dovesti do dobre forme.
-sinteza proteina je veoma izražena
-katabolički hormoni su na niskom nivou
-oksidacija masti ostaje izražena i u fazi oporavka
-slobodni radikali su na minimalnom nivou
-ATP i nivo kreatina je potpuno oporavljen i ponovo optimalan
Ovaj vežbač je uradio sve što je u njegovoj moći da izvuče korist iz pametnog tajminga nutrijenata koje konzumira. Stoga je nagrađen odličnim treningom i odličnim odgovorom tela koje će uslediti u fazi oporavka, a što će vremenom dovesti do dobre forme.
Ne zvuči li ovo znatno bolje i privlačnije, nego
situacija kod našeg tradicionalnog vežbača? Naravno da zvuči. Šta čekate onda?
Izvor: tnation.com
Comments