GENETSKI FAKTORI-DA LI UTICU NA RAZVOJ MISICNE MASE?
Opšte je
poznato da genetika itekako ima uticaja na vaš izgled. Geni određuju kakvu ćemo
kosu imati, oči, skelet itd. Kraće rečeno, celokupna fizička kompozicija čoveka
rezultat je sklopa gena.
Isto tako
treba istaći da genetika igra veoma važnu ulogu u tome kako telo reaguje na
težinski trening i stimulacije koje mu pružamo.
Upravo je genetika odgovorna za to što neki ljudi brže i kvalitetnije dobijaju mišićnu masu i snagu, a drugi ne, čak i kada rade potpuno iste treninge (iste vežbe, isti broj serija, isti broj ponavljanja).
Upravo je genetika odgovorna za to što neki ljudi brže i kvalitetnije dobijaju mišićnu masu i snagu, a drugi ne, čak i kada rade potpuno iste treninge (iste vežbe, isti broj serija, isti broj ponavljanja).
Postavite
stvari i ovako: ukoliko bismo svi koji treniramo radili po programima svetskih
bodibildera, da nema razlike u genetiki svi bismo izgledali kao oni. Stvarnost
je malo drugačija. Očigledno, među nama žive srećnici koji su genetski
superiorniji.
Upoznavanje genetskih faktora koji utiču na naš
izgled može nam pomoći da bolje shvatimo naše telo, može nam uštedeti dosta
živaca, ali može nam i pomoći da izaberemo načine kojima ćemo nadomestiti
genetske slabosti.
U nastavku
slede faktori koje bismo želeli da vam izdvojimo:
1. Dužina vlakana i
tetiva
Potencijalni
rast zavisi i od dužine mišićnih vlakana i tetiva. Ako bi sve ostalo bilo
potpuno jednako, oni sa dužim vlaknima i tetivama imaju veće šanse za napredak,
nego oni kod kojih su vlakna kraća.
2. Snaga burazeru!
Logično,
veća površina mišića znači veći broj proteinskih vlakana i poprečnih mostova, a
sve ovo na kraju znači i stvaranje veće sile tokom rada. Upravo zato je veći
mišić i snažniji! U praksi ovo znači da momci sa izduženim mišićima imaju dobre
šanse da postanu prilično jake barabe!
3.
Skelet i telesne proporcije
Pojedinci
imaju takvu telesnu kompoziciju koja im omogućava dizanje većih težina i veći
potencijal za mišićni rast i napredak u odnosu na druge.
Ovo je
veoma primetno kod powerliftinga. Poželja kompozicija npr. za izbačaj na benč
klupi jesu krupne grudi i kratke ruke (tzv. aligatorske ruke), dok bi za čučanj
ili mrtvo bilo pogodno imati kratak torzo, široke kukove i kratke noge. Duge
ruke pomažu kod mrtvog dizanja.
Ako bi sve
ostale stvari bile jednake, osim skeleta i telesne kompozicije, oni sa
otpimalnom dužinom kostiju i građom imaju bolje šanse za napredak u pojedinim
vežbama, jer ne moraju da dižu težine u meri u kojoj to moraju oni kojima
proporcije tela nisu skladne. Zaključak jeste da kosti i telesna građa igraju
bitnu ulogu u količini tereta sa kojom vežbač može da trenira.
Klasičan
primer uticaja ovog faktora na trening jeste slučaj omalenog Poljaka Andrzeja
Stanačeka. Stanaček je patuljastog rasta, sa izrazito kratkim udovima. Ipak,
2003 je postavio svetski rekord u čučnju sa 662.5 funti i benč presu sa 402.3 funte.
Iako su
kratke ruke poželjne za veći deo vežbi, kod mrtvog dizanja je stvar drugačija.
Godine
1988. Amerikanac Lamar Gant je postavio svetski rekord u mrtvom, podigavši
683.4 funte. Njegove ruke su bile toliko duge da je mogao da dohvati kolena,
bez savijanja gornjeg dela tela.
Evo i još
jednog načina da postavimo stvari. Imamo dva vežbača koji treba da izbače sa
benč klupe 100kg. Pretpostavimo da prvi treba da gura težinu oko 40cm, a drugi
oko 44cm.
Pošto je
rad jednak proizvodu sile (tj. težine) i distance, prvi će ostvariti manji rad
nego drugi, što znači da je ovom drugom potrebna veća snaga za isti napor. Ili
sa druge strane, prvi vežbač će se manje napregnuti da ostvari isti rad kao
drugi vežbač.
4. Udaljenost tetiva od
centra rotacije
Što je tetiva
udaljenija od centra rotacije, veća je biomehanička mogućnost za stvaranje veće
sile. Primera radi, uzmimo da dva vežbača rade jednoručni pregib bučicom sa
istom težinom. Neka kod prvog vežbača tetiva bude udaljena oko 2.5 od lakta, a kod drugog oko 2cm od lakta.
Ako bismo ovo sve pretvorili u formule i brojke izračunaćemo da prvi vežbač treba da indukuje manju silu kako bi podigao teg, za razliku od drugog kome je potreban veći napor za ostvarivanje istog rada. Sve ovo ukazuje na bolji potencijal za napredak i rast kod prvog vežbača.
Ako bismo ovo sve pretvorili u formule i brojke izračunaćemo da prvi vežbač treba da indukuje manju silu kako bi podigao teg, za razliku od drugog kome je potreban veći napor za ostvarivanje istog rada. Sve ovo ukazuje na bolji potencijal za napredak i rast kod prvog vežbača.
Zaključak:
Na kraju
krajeva, treba reći da nismo svi isti. Neki su bolji od nas, neki lošiji.
Upravo zato nam ne mogu ni odgovarati iste stvari: iste vežbe, iste tehnike,
broj ponavljanja, ista ishrana itd. Pa, ako smatrate da treniranje po
Katlerovom ili Hitovom programu nužno znači iste rezultate kao i kod njih,
odmah da vam kažemo da ćete bespotrebno izgubiti vreme i živce. Jednostavno,
istražujte sebe: saznajte šta vama najviše odgovara!
Izvor: Tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com
Izvor: Tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com