DA LI JE DIZANJE TEGOVA STETNO ZA DECU
Ako jeste, koje su godine najbolje
za početak?
Nekima od vas koji ste roditelji
koji treniraju se sigurno dopada ideja da vodite svoju decu u teretanu sa sobom
zbog njihovog zdravlja i da bi izgradili
tu osnovu o kojoj svi psiholozi pričaju stalno.
Deo vas žudi za tim da uleti u
njihovu sobu kroz vrata kao SWAT, zabije svoju mesnatu šaku po sred ekrana i
njihove partije Fortnite-a, zamota gomilu HDMI kablova oko njihovog vrata
(nježno) i odvuče njihove debeljuškaste guzice do teretane.
Ali drugi deo vas se koleba.
Pitate se da li će ih dizanje tegova povrediti ili sprečiti njihov rast do te
mere da nikad neće moći da dohvate Nutellu bez stajanja na tabureu.
Ali nema razloga za kolebanje.
Dokle god su vaša deca emocionalno zrela da prate uputstva nemate o čemu da
brinete. Dizanje tegova neće sprečiti njihov rast i bezbjednije je od većine
sportova.
Kako je ta priča o sprečavanju
rasta uopšte i počela?
Godinama su laici primećivali da
su većina dizača tegova niski ljudi. Pretpostavka je bila da tegovi nekako
sprečavaju njihove sitne kosti da se izdignu u nebeske visine. Sto je naravno
notorna glupost.
Kasnije, doktori su takođe
primetili nizak rast većine dizača ali došli do malo naučnijeg ali podjednako
pogrešnog zaključka. Mislili su da će dizanje tegova napraviti štetu
epifizama.Vauuu.Mislite da ima kraja budalastinama?
I donekle je tačno da će povrede
ovog dela kosti dovesti to preranog zatvora epifize đe će ostecenii zglob
prestati da raste a neoštećeni nastaviti, verovatno dovesti do tipa deformiteta
koji se nalaze kod čudovišta u filmovima Tima Bartona.
Ali sve ovo je uglavnom glupost.
Verovati da su dizači tegova niski jer dižu tegove je isto kao verovati da su
košarkaši visoki jer zakucavaju. Ako se desi da su niski to je zato što niski
ljudi uglavnom imaju prednost zbog dužine udova koje im olakšavaju dizanje,
isto kao što je visokim ljudima lakše da igraju košarku jer imaju manju
udaljenost između prstiju i obruča.
Tu je takođe i psihološka
komponenta. Mnogi niski ljudi traže dodatne mišiće kako bi popravili nisko
samopouzdanje koje imaju zbog manjka visine. Tako da je bilo kakav manjak
visine više uzrok nego posledica.
Što se oštećenja epifize tiče to
je ekstremno retko i verovatno se nikad neće dogoditi osim ako ekstremno
ambiciozno i uzbuđeno dete ostavite bez nadzora.
Drugim riečina, radeći glupe
stvari može dovesti do oštećenja pločice rasta ali to se ne može desiti sa
redovnim, razumnim težinskim treningom.
Ovo nije samo moje mišljenje.
Istraživanje sa 500 sportskih medicinskih stručnjaka je rađeno i postavili su
jednostavno pitanje "Da li bi se težinski trening trebao izbegavati dok se
razvoj potpuno ne završi?" Većina je odgovorila -tezinski trening nema
negativan uticaj na rast!.
Makar neće biti udarani u glavu
Ima takođe nekoliko slučajeva gde
su deca povriđena od tegova, što zbog pogrešnog rukovanja opremom, što zbog
takmičenja u previše žarkim programima dizanja tegova za mlade. Ovo je uticalo
na Američku akadaemiju pedijatara da 1990 preporuče da deca ne učestvuju u
treningu snage pre nego dostignu fizičku zrelost (dok ne budu imali makar 16
godina).
Ovo je nesumnjivo doprinelo
verovanju roditelja da je dizanje tegova loša ideja za njihovu decu. Kada
pogledate statistike, ipak, naći ćete da je dizanje tegova bezbednije za njih
nego mnogo drugih popularnih sportova kao što su fudbal (rezovi, modrice,
udarci u glavu), ragbi (modrice, slomljenje kosti, udarci u glavu) i košarka
(uganuća, cepanja ACL-a, i udarci u glavu).
Jedna studija je otkrila da
rejting povreda na 100 časova težinskog treninga kod dece oko 0.035. Uporedite
to sa 0.8 među adolescentnim ragbistima. Još više, većina povreda kod
adolescenata su uglavnom sa zadnje strane a to je rezultat toga što se više
rade mišići koji se vide u ogledalu umesto trupa i gepeka.
Ništa od ovoga se ne govori da bi
se sugerisalo da se povrede pločice rasta ne mogu desiti (u bilo kom sportu)
ali kao što je rečeno, one su retke, pogotovo u slučajevima pravilnog nadzora.
Osim toga, povrede pločice rasta su često kod dece, one koja dižu tegove i one
koja to ne rade, i većina njih se potpuno rešava medicinskim tretmanom.
Šta dizanje tegova radi za decu?
Razne studije su pokazale da
dizanje tegove, ili preciznije trening sa opterećenjem može imati pozitivne
efekte na decu:
* Povećanje snage (ali minimalnu
hipertrofiju, makar kod dece koja još nisu u pubertetu).
* Umdereno smanjenje tdelesne
masnoće (ali ne tako veliko kao što bi bilo sa smanjenjem unosa bombona).
* Povećano samopouzdanje.
* Sinergijski efekat đe se brže odvija
nervna poliferacija i centralni nervni sistem sazrijeva brže.
* Povećanje rejtinga razvoja sile
koji se prenosi na druge sportove.
* Povećanje indeksa jačine kostiju
i koštanog sadržaja minerala koji može spriječiti povrede od drugih sportova.
* Povećanje jačine tetiva koje
takođe može da spriječi povrede u drugim sportovima.
I uz božiju pomoć smanjeno
ku**evito ponašanje uopšte.
U kojim godinama bi mališani
trebali da počnu?
Američka akademija pedijatara je
popuštila sa svojim preporukama o treningu sa težinama i decom. Sada kažu da
pošto stabilnost i veština kontrole držanja sazreva sa 7 do 8 godina, logično
je da se program težinskog treninga ne bi trebao počinjati prie dostignuća tih
vještina.
Naravno, programi snage mogu
obuhvatiti širok spektar aktivnosti izvan dizanja tegova. Trening sa svojom
težinom, trening sa lastikama i trening sa vrećama peska bi u teoriji svi mogli
da se rade prije 7. i 8. godine.
Svetska organizacija akademija
pedijatara, uz australijsku vladu je ipak malo više slobodnija nego kolege u
Americi. Njihova preporuka je da deca između 5 i 18 godina pohađaju aktivnosti
izgradnje mišića i kostiju makar 3 puta nedeljno.
Kakve treninge mališani treba da
rade?
Uopštena filozofija nije mnogo
različita od one za odrasle. Osnovni principi i vodiči su:
* Vežbati sve grupe mišića.
* Dizajniranje programa koji nije
previše naporan.
* Ako se radi trening bez tegova,
treba napraviti čvrstu osnovu snage kako bi se prelaz na trening sa tegovima
odvio tečno i bezbedno.
* Počinjati trening sa
kompleksnijim pokretima jer je tada nervni sistem u boljoj mogućnosti da ih
izdrži.
* Koristite neku formu progresije.
Kako je rečeno, veoma mala deca (7
i manje godina, zavisno od svoje fizičke i mentalne zrelosti) mogu da počnu sa
vežbama sa sopstvenom težinom kao što su sklekovi, čučnjevi, iskoraci, zgibovi
ili samo držanje na vratilu, plankovi, medveđe puzanje ili planinari.
U određeno vrijeme se mogu dodati
lastike na ovim vežbama uz neke vežbe sa vrećama peska ili medicinkama kao i
skije za vuču.
Kada dete savlada ove pokrete može
se prebaciti na mašine i kablove, i onda konačno na pokrete sa slobodnim tegom,
kao što su goblet čučanj, sumo mrtva dizanja sa bučicom, bench press i možda
neki pregibi.
Jedina stvar koju ne bih
preporučivao u tim ranim godinama je bilo kakav direktni rad preko glave. Rad
na ramenima, makar prvih nekoliko godina, bi trebao da se sastoji iz treniranja
rotatora kako bi postali jaki da bi izbjegli povrede.
Osim ovih preporuka nema nikakvih
posebnih uopštenih programa za decu. Njihov progres će biti najviše uslovljen
zrelošću, motivacijom i mudrošću roditelja ili trenera angažovanog za posao.
Izvor:Tnation
Priredio: Luka Scepanovic
Placanje pouzecem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . Cena paketa (ispod 5.000 rsd) ce biti uvecana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode cija ukupna vrednost prelazi 5.000 rsd dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%
