UTICAJ DIJETA SA VISOKIM UNOSOM HIDRATA NA PROBAVU

Bez obzira šta vam mnogi pričaju, posebne vrste dijeta sa niskim unosom vlakana su mnogim ljudima spasle život,  a možda će i vama!

Tokom 2009 autor ovog teksta je počeo primećivati čudne simptome i GI probleme. „Primetio sam da mi je stomak naduven skoro svakodnevno, počeo sam osećati abdominalni bol, kao i hronični zatvor, u smislu retkog i veoma neprijatnog odlaska u toalet.

Kao neko ko se zdravo hranio skoro celog života, uz značajan unos voća, povrća, zrnevlja, nemasnog mesa, bio sam prilično frustriran, smatrajući da mi je ishrana perfektno organizovana, a opet, primećivao sam više problema.

Nakon konsultacije sa nutricionistima, GI specijalistima, lekarima, i drugima, saznao sam prilično interesantnu istinu: dosta od onoga što su nas učili o vlaknima je, u stvari, bilo netačno! Dodatno, mnoge tvrdnje o tome kako ova vrsta nutrijenata umanjuje stomačne tegobe, odnosno mogućnost nastanka kancera, bile su preuveličane.

Zašto su saveti koje konstantno dobijamo – pogrešni?

Mnogi su me uzimali kao primer osobe koja se zdravo hrani, u šta sam i sam bio uveren. A ipak, problemi su postojali, veoma primetno. Dakle, nešto nije bilo u redu. Prvo sam otišao kod lekara opšte prakse, odradivši jedan malo neprijatan, ali i zabavan razgovor o karakteristikama moje stolice u ovom periodu tegoba.

Potom sam posetio i nutricionistu. Nakon krvne analize, nutricionista, inače žena koju sam odranije znao i koja je bila veoma stručna i profesionalna mi je oduševljeno saopštila da je moja krv čistija od Device Marije!

Laknulo mi je naravno, ali opet sam ostao frustriran, jer problem nije otišao. Njen krajni savet bio je da uvećam unos tečnosti, pre svega vode, kao i vlakana.

Poslušao sam, u narednih mesec-dva. Uz unos tečnosti, digao sam unos vlakana na 30-50 g dnevno. Moram takođe dodati da sam u ovom periodu osećao veoma intenzivne stomačne tegobe. Toliko sam bio nadut da ponekad noću nisam mogao da spavam.

Naredna poseta: GI specijalista.

Bez preterano mnogo interesovanja, poslao me je na kolonskopiju, mislivši da imam IBS... Kada sam shvatio da nije preterano zainteresovan za moj slučaj, rešio sam da stvar uzmem u svoje ruke.

Odlučio sam da se detaljno pozabavim analizom svoje stolice. Par prijatelja mi je skrenulo pažnju da, s obzirom da mi je putovanje jedan od hobija, je moguće  da sam na nedavnom putovanju zakačio kakav virus ili slično. Nakon odrađenih testova, rezultati iz laboratorije su stigli negativni. Nisam bio bliže rešenju. Dođavola!

Kako eskimi koji ne jedu vlakna nemaju problema sa zatvorom?

Kada sam počeo preispitivati one tradicionalne savete u vezi sa ishranom, posebno vlaknima, naišao sam na par veoma interesantnih pitanja:

1. Zašto eskimi na severu, koji uglavnom ne unose vlakna, nemaju problema sa zatvorom?

2. Zašto osobe koje često poste restriktivno i ne unose cele namirnice nedeljama opet imaju aktivna creva?

3. Majčino mleko nema vlakana u svom sastavu, pa kako to da bebe koje isključivo uzimaju majčino mleko takođe imaju aktivan trakt, i to više puta dnevno?

U svojoj potrazi za odgovorima došao sam do tri veoma interesantna zaključka o vlaknima, koja su, moram priznati, dramatično unapredila moje zdravlje i kvalitet života.

1. Jeste li pomislili nekad da vlakna ne uzrokuju vaš odlazak u toalet? Pojedine vrste vlakana ne prijaju pojedinim osobama

Za pojedince, koji su u manjini, unos vlakana uzrokuje baš ono što smo godinama mi učili slušali – osećaj sitosti uz ubrzavanje prolaska hrane kroz digestivni trakt.

Ali za one koji imaju problem sa zatvorom u određenoj meri, vlakna ne samo da neće pomoći, već vrlo verovatno će pogoršati stanje! Ovo sam i ja iskusio na svom primeru. Ako nema aktivnosti, ako se stvari u stomaku „ne pomeraju“ dodavanje još „stvari“ samo će pogoršati situaciju, upravo iz razloga što se ništa „ne pomera“! U tom slučaju dramatično smanjivanje unosa vlakana može biti rešenje! Opet ponavljamo, ovo može doneti boljitak onima koji već u određenoj meri osećaju zatvor.

 Ovo potvrđuje i studija iz 2012. godine koja je zaključila da izbacivanje ili umanjivanje unosa vlakana u ishrani redukuje zatvor, zajedno sa povezanim simptomima (važi za osobe koje redovno imaju zatvor „bez posebnog razloga“, tzv. idiopatska konstipacija).

Ispitanici koji su potpuno izbacili vlakna iz ishrane ostvarili su jednu aktivnost creva u danu, u poređenju sa prethodnom aktivnošću u čak 3,75 dana!

Dalje, ispitanici koji su redukovali unos vlakana ostvarili su takođe napredak – jedna crevna aktivnost na 1,9 dana, umesto prethodnih 4,19 dana!

Za grupu koja nije unosila vlakna, grupu koja je redukovala unos i grupu koja je imala visok unos vlakana, simptomi nadimanja u stomaku bili su istim redom: 0%, 31,3% i 100%, a jačina naprezanja pri izbacivanju stolice, istim redosledom: 0%, 43,8% i 100%!

Dakle, mnogima je visok unos hidrata jednak intenzivnom nadimanju u stomaku i bolu!

Druga studija izvedena u Brazilu zaključila je da nema uzročne veze između niskog unosa vlakana i zatvora kod dece.

Kao neko ko ima višegodišnje iskustvo u vežbanju i sportskoj ishrani, mogu potvrditi da je jedna od najboljih odluka koje sam doneo do sada, bila upravo da redukujem unos pojedinih vrsta vlakana što je više moguće, što je u mom slučaju podrazumevalo izbacivanje zrnevlja, belog hleba, žitarica itd.

Ironija u ovom mom slučaju je ta što su mi i GI specijalista i nutricionista preporučili upravo suprotno – da uvećam unos vlakana.

2. Da li uvećanje unosa vlakana štiti od raka creva?

Citat sa Harvarda:
„Tokom godina generacije amerikanaca su učene da unose vlakna u svoje ishrane, kako bi ih to sačuvalo do raka creva, preporuke uglavnom zasnivane na studijama malog obima. Obimnije i bolje organizovane studije nisu uspele da zaključe vezu između unosa vlakana i raka creva. Jedna od ovih studija izbedena je na Harvardu (Harvardova škola javnog zdravlja) i uključila je više od 80 000 žena u periodu od 16 godina, te je zaključila da vlakna iz ishrane nisu značajnije povezana sa smanjenim rizikom oboljevanja od raka creva. Poslednjih godina istraživači su kombinovani rezultate ove studije sa još obimnijim koje su uključile ukupno više od 700 000 muškaraca i žena tokom 20 godina! Zaključeno je da visok unos vlakana ne štiti od kolorektalnog kancera!“

Drugi citat dolazi od FDA (eng. Food and Drug Administration):

„Zasnovano na reviziji naučnih dokaza, FDA zaključuje da 1) direktno najrelevantnija tvrdnja, zasnovana na naučnim činjenicama, samim tim i najjače potkrepljena dokazima je da vlakna u ishrani nemaju uticaja na prekurzor i surogat market kolorektalnog kancera; 2) dokazi izvedeni na ljudskim ispitanicima ukazuju da telo još uvek nedovoljno razlikuje vlakna u ishrani od drugih nutrijenata biljnog porekla“.

Dakle, na osnovu svega iznetog, notorna je glupost izjaviti kako je „opasnost od kancera digestivnog trakta umanjena unosom vlakana u ishranu“, iz razloga što u ovome postoji mnogo varijabli i faktora koje treba uzeti u obzir.

3. Da li vlakna zaista umanjuju rizik od srčanih oboljenja?

Tehnički, da... ali to nije cela priča!

Ovo bi bila tipična priča: studija iz 2004. godine upoređivala je ispitanike u periodu 5-10 godina, zaključivši da je svako uvećanje unosa vlakana za 10 g vodilo 14% umanjenju svih koronarnih anomalija, kao i 27% umanjena od smrti uzrokovane koronarnim anomalijama.

Zaključak istraživača? Uvećanje vlakana u ishrani višestruko pojačava kardiovaskularno zdravlje.

Ali, polako!

Studija nije detaljisala da li je ovaj umanjeni rizik posledica uvećanog unosa voća i povrća (za šta je poznato da redukuje opasnost od oboljenja), ili je direktno posledica unosa vlakana.

Dalje, o kojoj vrsti vlakana se radi? Rastvorljiva ili nerastvorljiva? Drugim rečima, unošenje vlakana iz voća i povrća je potpuno drugačije od unosa iz zrnevlja primera radi...

Poznato nam je da voće i povrće imaju na stotine zaštitnih i preventivnih efekata na naše telo, pa da li nas zaista vlakna štite, ili samo prava hrana?

Pa, zašto onda eskimi nemaju problema sa zatvorom?

Zato što vam nisu potrebna vlakna za crevnu aktivnost!

Setite se samo primera beba i osoba koje često poste.

Kako?

Mnogi su uvereni da je stolica u potpunosti hrana, te da su nam zato potrebna vlakna kako bismo „stvorili stolicu“.

U praksi, proteini, masti, hidrati i vlakna se uglavnom potpuno svare, a ukoliko to nije slučaj (tada napuštaju telo netaknuti), to je zato što naše telo nije bilo u stanju da ih svari!

Stolica je u stvari sastavljena od bakterija (30-70%), vode, mineralnih soli, kao i pojedinih ostataka masti.

Ništa drugo do mit je tvrdnja da su nam vlakna potrebna za bolju probavu!

Pa, ako imam problema sa probavom, a vlakna ne mogu pomoći – šta može?

Naredne savete mogu potvrditi iz dva razloga: bogatog iskustva, kao i sopstvenog slučaja.

A) Postepeno umanjujte unos vlakana iz zrnevlja, žitarica, ali ne i voća i povrća.

B) Masti u ishrani stimulišu probavu, a ne proteini, hidrati, niti veličina obroka!

Ako želite da od odlaska u toalet napravite dnevni ritual jednostavno pojedite obrok bogat mastima u određenom periodu dana. Primera radi, ubacite pola avokada, ili 1-2 kašike putera od kikirikija. Takođe, dobar način je da ujutro pre doručka unesete topli napitak.

C) Pijte vodu prirodno. Potrudite se da unesete dozu preporučenu za sportiste, a prilagođenu vašim dnevnim aktivnostima i potrošnji. Ne forsirajte unos vode, jer ne utiče na tvrdoću stolice.

Konačna presuda?

Moja poenta nije da ovim tekstom nateram sve čitaoce da počnu gledati na vlakna kao na svoje neprijatelje, već da pojedinci koji već primećuju probleme o kojima sam pričao, počnu da menjaju svoju ishranu. S tim u vezi, imajte na umu sledeće statistike:

-50% amerikanaca ima hemoroide,
-3-20% svetske populacije ima simptome iritiranog digestivnog trakta,
-30% ljudi pate od hronične konstipacije, dok skoro 100% ljudi je u određenom periodu iskusila ovo kratkoročno.

 Izvor: modernhealthmonk

www.ogistra-nutrition-shop.com

GDE KUPITI SUPLEMENTE POVOLJNO

Placanje pouzecem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 5.000 RSD) ce biti uvecana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode cija ukupna vrednost prelazi 5.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.

Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%