DA LI JE PREVELIK UNOS PROTEINA STETAN?
Da li su dijete sa velikom količinom proteina sigurne?
Vecno pitanje!
Najverovatnije, otkad ste počeli trenirati sa tegovima,
slušali ste mitove koji okružuju taj sport, npr. da taj sport zaustavlja rast,
da će vam se zbog tegova penis smanjiti, te da je creatin steroid.
Jedan od takvih mitova je da "prevelik" unos
proteina je štetan za zdravlje...
Dok je mnoge mitove lako otpisati kao besmislene, oni koji
okružuju proteine su prošireniji. Mnogi ljudi imaju dojam da je ishrana sa
velikom količinom proteina nezdrava. Oštećenja bubrega, jetre, srčana bolest,
osteoporoza i drugo smatraju se posledicom takve ishrane.
Čak je Američko udruženje za srce 2001. godine izjavilo da
su osobe koje se pridržavaju takve ishrane u opasnosti od srčanih, bubrežnih,
koštanih i jetrenih abnormalnosti.
Nažalost, malo je istraživanja koja potvrđuju takvo što, a
dosta je znanstvenih dokaza koji govore suprotno. Idemo redom...
BUBREZI
Bubrezi putem mokraće izlučuju i razne otpadne produkte
poput urina. Dugo se smatra da visok unos proteina može bubrege izložiti
stresu.
Osim toga, prehrana sa malo proteina obično se preporučuje
ljudima koji pate od problema s bubrezima. No, zaključak da proteini štete
bubrezima nije utemeljen. Istraživanje koje je ispitivalo bodybuildere koji
jedu 2,8 grama proteina na svaki kilogram telesne težine, nasuprot sportistima
koji unose umerene količine tog makronutrienta, otkriva značajne razlike u
funkciji bubrega.
Pregled znanstvene literature koja govori o unosu proteina i
funkciji bubrega izjavljuje da ''nema razloga da se ograniči unos proteina kod
zdravih ljudi.'' Taj pregled također zaključuje da nizak unos proteina ne samo
da sprečava propadanje funkcije bubrega godinama, nego da je upravo to možda
razlog propadanja. Taj zaključak potvrdjuje činjenica da modifikacija prehrane
kod bubrežne bolesti nije otkrila da ishrana sa malo proteina zaustavlja razvoj
bolesti.
JETRA
Nema dokaza da visok unos proteina oštećuje jetru.
Proteini su potrebni za oporavak tkiva jetre i daju metionin
za pretvaranje masti u lipoproteine, tako da se mogu izlučiti iz jetre.
Aminokiseline su također glavni izvor goriva za jetru.
Osim toga, visok unos proteina dokazano poboljšava funkciju
jetre te smanjuje smrtnost usled ciroze jetre izazvane alkoholom. BCAA
aminokiseline također su ispitivane u vezi bolesti jetre. U slučaju da je tkivo
oštećeno, protein će biti potreban za oporavak. Samim tim, unos proteina veći
od normalnog potreban je kako bi pružio aminokiseline nužne za oporavak tog
organa.
KOSTI
Još jedan mit povezan sa velikim unosom proteina jest da on
uzrokuje pojačano lučenje kalcijuma. Ta hipoteza je tačna dugoročno, odnosno
dugoročno visok unos proteina može pridoneti razvoju osteoporoze. No, stvarni
dokazi su mešoviti. Mali broj ispitanika, neprikladne metodologije te nekoliko
drugih pogrešaka poništili su neka istraživanja koja su pokazala da je gubitak
kalcijuma povezan sa povećanim unosom proteina.
Nema novijih istraživanja koja govore da povećani unos
proteina ne uzrokuje pojačano lučenje kalcjuma te da to zapravo može povećati
koštanu masu. Osim toga, epidemološka istraživanja otkrivaju povezanost
proteina i gustoće kostiju.
Isrhane sa malo proteina zapravo najverovatnije negativno
utiču na kosti. Iako se pritom luči manje kalcijuma, to također uzrokuje
smanjenu apsorpciju istog u crevima.
SRČANE BOLESTI
Ne samo da znanstvena literatura ne podrzava izjavu da visok
unos proteina može negativno uticati na srce, nego ona zapravo podrzava
verovanje da dijeta sa visokim unosom proteina sprečava srčanu bolest.
Novija otkrića govore da nadomestanjem UH u ishhrani većom
količinom proteina, smanjuje rizik od ishemične srčane bolesti. To otkriće
podrzava i činjenica da povećanjem količine proteina na štetu UH, poboljšavamo
niove masti u krvi snižavajući nivoa triglicerida i povećavajući nivo dobrog
holesterola.
Osim toga, metabolizam UH i/ili masti povećava proizvodnju
slobodnih radikala u puno većoj meri od metabolizma proteina. Visoki nivoi
slobodnih radikala ubrzavaju nastajanje ateroskleroze, glavnog uzroka srčane
bolesti.
DIJABETES I MRŠAVLJENJE
Visok unos proteina također može zaustaviti neke faktore
koji pridonose gojaznosti i dijabetesu. Novije istraživanje otkriva da je
ishhrana koja sadržava odnos 30:40:30 (proteini:uh:masti) bolja za održavanje
Homeostaza glukoze, povećanje osetljivosti insulina i poboljšanje kontrole
nivoa glukoze kod zdravih ljudi i onih koji pate od dijabetesa tipa II.
Ista visokoproteinska dijeta također dokazano bolje deluje
na mršavljenje. Osim toga, ispitanici koji jedu više proteina, imaju više
mišićnog tkiva i manje masnoća u odnosu na one koji jedu više UH.
Ukratko, visok unos proteina i smanjen unos UH sistem ishrane
je bolji od one bogate sa UH, za mršavljenje, očuvanje mišićne mase i supresiju
apetita.
ZAKLJUČAK
Većina predstavljenih dokaza suprotstavlja se izjavi da
visok unos proteina nije siguran, ali podrzava činjenicu da ishrana sa velikom
količinom tog makronutrienta sprečava i ublažava srčanu bolest, dijabetes i
gojaznost. To su u svetu tri najsmrtonosnije bolesti, a proteini su možda
ključni za izlečenje.
Američko udruženje za srce, kao i ostatak ljudi koji govore
protiv proteina, možda bi prvo trebali, sagledati sve činjenice i ne davati
izjave bez znanstvenih dokaza. I zato, sledeći put kad vam netko kaže da dijeta
sa velikim količinom proteina nije dobra za vas, pokažite im ovaj tekst.
THE NUTRITION TEAM
www.ogistra-nutrition-shop.com
Placanje pouzecem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje
brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 5.000 RSD) ce
biti uvecana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode cija ukupna vrednost prelazi 5.000
RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu
ostvarujete i popust od 10%
