IGF-1 i MIŠIĆNI RAST



NAPOMENA   
Svrha  ovog texta  je  da   citaoce  informise  o  ovoj    sve  popularnijoj  temi. Tekst  nemojte  shvatiti  kao  savet ili  uputstvo  za  koristenje  I  obavezno  se  konsultujte  sa  lekarom  pre  upotrebe  bilo kojih vrste   lekova! 

Tekst je preveden u orginalu sa engleskog jezika sa sajta Musculardevelopment. com, a Ogistra shop ne preuzima odgovornost za tacnost informacija navedenih u tekstu u celosti ili bilo kom njegovom delu.


Danas je prosto zadivljujuće u kojoj meri i koliko brzo nauka utiče na način na koji ozbiljni vežbači i takmičari treniraju. Ono što nas je iskustvo do sada naučilo jeste da, ukoliko želimo da konstantno ostvarujemo napredak u formi i našem znanju, nauka je definitivno naš najjači saveznik, pod uslovom da je pojedinac naravno voljan da prati novitete i da unosi novine i promene u svoje postojeće protokole.

Ovo posebno ukoliko se neko novo saznanje kosi sa tradicionalnim principima u svetu fitnesa i bodibildinga. Upravo jedno takvo novo saznanje moglo bi se odnositi na jak ljudski hormon, iGF-1 koji se sintetiše u jetri. Ranije smo u literaturi mogli naći mnogo naslova koji, između ostalog, govore da je jedan od značaja režina ishrane sa niskim unosom hidrata i taj da promoviše lučenje hormona rasta-GH, odnosno hormona IGF-1 u jetri. 

Pa shodno tome, mnogi su verovali da sve što promoviše lučenje IGF-1 bi trebalo da bude pozitivno za vežbača. Slično tome, čitali smo i da vežbanje visokim intenzitetom takođe promoviše lučenje GH, odnosno IGF-1, ali poslednjih meseci pojavljuje se ozbiljna literatura, respektabilnih autora koji govore suprotno: da IGF-1 i nije tako dobar medijator mišićnog rasta.

IGF-1: biologija
IGF-1 se naziva hormonom „sličnim insulinu“ zbog sposobnosti da stimuliše apsorpciju glukoze u masne i mišićne ćelije. IGF-1 ima oko 50% istih aminokiselina u svojoj strukturi kao insulin. Do sada znamo za dva saznanja o IGF-1 posebno o njegovim efektima na tkiva na molekularnom nivou: hipoteza „Somatomedin“ tvrdi da većina, ako ne i svi, efekti hormona rasta polaze od dejstva IGF-1 koji se luči u jetri.  


Postaje sve jasnije da lokalna sinteza IGF-1 ima uticaja ili na okolne ćelije ili na onu koja neposredno učestvuje u lučenju hormona. S tim u vezi mnoge studije ukazuju na to da kod ispitanika kod kojih je hormon rasta ispod donje granice, sistematsko unošenje IGF-1 između ostalog vraća u normalu i nivo GH. Pomenuta hipoteza je kasnije revidirana teorijom dvostrukog dekstva koja pravi razliku između neposrednih efekata GH na periferna tkiva koji nisu posledica IGF-1 i indirektnih efekata GH koji su stimulisani lokalnom sintezom IGF-1 na nivou tkiva. 

Primera radi, direktni efekti GH bili bi: uvećanje apsorpcije aminokiselina u mišićna tkiva, što potom uzrokuje i izraženiju sintezu proteina, otpuštanje glukoze iz jetre, mobilizacija masti u telu, ketogeneza u jetri  i otpuštanej IGF-1 iz jetre. Suprotno insulinu cirkulišuća plazma IGF-1 izgleda da se ponaša nezavisno od dijurnalnih varijacija. Interesantno, koncentracije IGF-1 u serumu su oko 1000 puta jače nego insulina.

Rast skeletnih mišića zavisi najmanje od tri glavna molekularna procesa: sinteza proteina, aktivnost satelitskih ćelija, transkripcija gena. Svaki od ovih procesa promoviše rast po drugačijem mehanizmu. A zanimljivo je istaći da IGF-1 ima uticjaa na sve ove mehanizme!

 Ipak, treba se zapitati ako je IGF-1 deriviran iz jetre medijator mišićnog rasta, kako to da u okviru studija utrenirani muški ispitanici koji su zabeležili mišićni rast tokom studije nisu pokazali promene u serumu IGF-1. Ističe se da je IGF-1 mnogo jači aktivator rasta nego insulin, da aktivira šest puta više gena koji su povezani sa razvojem mišićnih ćelija.

Intramuskularni IGF-1: najbitniji faktor mišićnog rasta?
Mnogi mehanizmi rasta i dalje ostaju nedovoljno istraženi, ili potpuno nepoznati, ipak danas postaje očigledno da IGF-1 ima uticaja na mišićnu hipertrofiju. Ali stvari ipak nisu tako proste. Jedna studija iz 2004.godine u trajanju od 10 nedelja pokazala je da kod ispitanika koji su na kraju studije ostvarili mišićni rast nije zabeležena promena u plazmi IGF-1 u stanju mirovanja.

Stoga, lokalni mehanizmi rasta u mišićima (IGF-1 sintetisan u mišićima) izgleda da imaju mnogo značajniju ulogu nego cirkulišući faktori, bar kada je u pitanju mišićni rast kao posledica težinskog treninga. Treba takođe zapamtiti da mlađe žene koje ne koriste hormonske kontracepcije (estrogen) imaju oko 80% više GH neko muškarci, dok one koje uzimaju oralne kontracepcije imaju 117-125% više GH nego muškarci. 

Dodatno, u stanju mirovanja, žene takođe imaju i više koncentracije IGF-1.
Jedna od veoma iznenađujućih studija u skorije vreme izvedena je od strane Markusa Bamana i tima saradnika koja je veoma dobro dokazala vezu između maksimalnih ekcentričnih čučnjeva (radi maksimizacije mišićne tenzije) i uvećanja mišićnog IGF-1 mRNA (uvećanje mRNA znači da je uvećana i aktivnost gena u mišićnim tkivima) i uvećanja koncentracije mišićnih androgenskih receptora. Interesantno, studija nije zabeležila promene u plazma koncentracijama IGF-1 niti testosterona nakon protokola. 


Sve je u mišićima
Više istraživača iznelo je zaključkne da su napretci u snazi i mišićnom rastu povezani sa intramuskularnim faktorima rasta, koji se odvijaju nezavisno od perifernih hormona i njihovih koncentracija, kao što je IGF-1. U jednoj nedavnoj studiji upravo je proveravana ova hipoteza, a istraživači su uspeli da naprave razliku između efekata zamora mišića usled rada sa opterećenjem, IGF-1 iz jetre i IGF-1 iz mišićnih tkiva. Iznenađenje je usledilo kada je grupa miševa koji su bili u deficitu IGF-1 iz jetre stavljena na intenzivne vežbe sa opterećenjem. 

Suprotno pretpostavci da ova grupa miševa neće zabeležiti rast, desilo se upravo to: kao reakcija na rad pri opterećenju mTOR se kod ovih miševa aktivirao u istoj meri kao u kontrolnoj grupi. Ovo preispituje u kojoj je meri IGF-1 iz jetre značajan za rast mišića. Istraživači ove studije ponudili su zaključak da aktivacija mTOR i mehanizmi rasta su skoro u potpunosti određeni mehaničkim opterećenjem prilikom mišićnih kontrakcija, kao i intenzitetom stresa koje rad pri opterećenju ostavlja na mišić, a ne produkcijom IGF-1 u jetri.

Miševi u deficitu seruma IGF-1 ostvarili mišićni rast
Ono što je pomalo frustrirajuće jeste okolnost da i danas još uvek precizno ne znamo mehanizme kojima GH i IGF-1 utiču na adaptacije skeletnih mišića na kontinuirani težinski trening. Ako uvećanje koncentracije IGF-1 u jetri utiče na rast, zašto onda mnogo studija u kojima se upotrebljava GH (a koji utiče na uvećanje seruma IGF) ne uspeva da pokaže uticaj na mišićni rast?
Sve više je literature koja pokazuje da cirkulišući IGF-1 nije baš neophodan za izazivanje mehanizama rasta usled težinskog opterećivanja skeletnih mišića.

U jednoj studiji objavljenoj u respektabilnom časopisu istraživači su podrobno ispitivali značaj IGF-1 deriviranog u jetri na mišićni rast. Za potrebe studije istraživači su razvili miševe koji su bili u deficitu seruma IGF-1 u jetri, ali je IGF-1 deriviran u mišićnim tkivima bio optimalan. Jedno od prilično interesantnih saznanja bilo je da organizam, u stanju kada je u deficitu sa IGF-1 u jetri, pokušava da nadoknadi taj minus tako što uvećava produkciju GH, što je u studiji zapaženo jer su miševi imali veoma visoke nivoe GH! 

Pre i nakon vežbi pod opterećenjem ovi miševi imali su deficit od 80-85% seruma IGF-1 u poređenju sa normalnim vrednostima. Interesantno je bilo primetiti na kraju studije da se uvećanje kvadricepsa mišića kod ovih miševa desilo, odnosno da nije bilo značajnije razlike u ostvarenom rastu između miševa u deficitu sa IGF-1 i onih u kontrolnoj grupi (sa normalnim vrednostima IGF-1).



Istraživači su zaključili da manjak IGF-1 iz jetre nije imao negativnog uticaja ni na radne performanse, niti na ostvareni mišićni rast. Dodatno, izgleda malo verovatnim da je povišen nivo GH doprineo potonjem rastu usled rada pd opterećenjem, s obzirom na to da je reakcija mišićnog IGF-1 na vežbanje bila skoro identična kao kod grupe miševa koji su bili u deficitu sa IGF-1 a i s obzirom na to da je signalizacija GH bila blokirana vežbanjem.

Na kraju, poruka koju vežbači treba da ponesu jeste da nema potrebe da se opterećuju režimima ishrane koji promovišu lučenje IGF-1, odnosno ne treba da apsolutno prihvataju tvrdnje kako je IGF-1 esencijalan za mišićni rast.

Sudeći prema novijim saznanjima, izgleda mišićni i intramuskularni iGF-1 imaju više značaja za mišićni rast nego IGF-1 deriviran iz jetre.


Izvor: musculardevelopment.com


Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%