TESTOSTERON !




NAPOMENA   
Svrha  ovog texta  je  da   citaoce  informise  o  ovoj    sve  popularnijoj  temi. Tekst  nemojte  shvatiti  kao  savet ili  uputstvo  za  koristenje  I  obavezno  se  konsultujte  sa  lekarom  pre  upotrebe  bilo kojih vrste   lekova! 

Tekst je preveden u orginalu sa engleskog jezika sa sajta musculardevelopment com, a Ogistra shop ne preuzima odgovornost za tacnost informacija navedenih u tekstu u celosti ili bilo kom njegovom delu.


FIZIOLOGIJA TESTOSTERONA
Testosteron-T se u velikoj meri vezuje za seksualni hormon vezujući globulin-SHBG nakon lučenja u testisima i cirkuliše u krvi oko 30 minuta do jednog sata. Približno, oko 5-6 miligrma T se izlučuje u plazmu dnevno kod zdravih muškaraca. Kod muškaraca LH i T se izlučuju na pulsirajući način svakih 60-90 minuta u dijuralnom ritmu, sa najvišim vrednostima po pravilu ujutro.
T ima niz funkcija u telu koje su: razvijanje primarnih i sekudarnih polnih karakteristika, rast kostiju, retencija kalcijuma u telu, produkcija crvenih krvnih zrnaca, razvoj mišića, lipoliza masti u telu, sinteza proteina.

Testosteron i sinteza proteina
O ovom naslovu postoji brojna literatura. Transkripciona aktivacija testosterona od strane androgena uzrokuje produkciju specifičnih mRNA i time potom dolazi do intenziviranja sinteze proteina. Faktori rasta, poput IGF-1, veoma su važni proteini koji se sintetišu od strane ćelija koje su stimulisane prisustvom testosterona. Mehanizam preko kojeg testosteron uvećava sintezu proteina nije još uvek potpuno razjašnjen. Postoje argumenti koji govore da T stimuliše sintezu preko aktivnosti androgenih receptora, ili da do ove pojave dolazi usled uticaja T na GH i IGF-1, ili na druge načine. 
7
Uticaj testosterona na sintezu proteina dokazano ima anabolički karakter na skeletne mišiće. Studije su dokazale da prisustvo testosterona uvećava sintezu proteina, fizičku snagu kod starijih ispitanika, a ove posledice su zabeležene izraženije i kod mlađih. Shodno tome,jasno je da T promoviše i mišićnu hipertrofiju na više mehanizama. Objavljena studija „Urban“ zaključila je da testosteron uvećava sintezu proteina u mišićnim tkivima stimulacijom seruma IGF-1 kao i umanjivanjem aktivnosti njegovog inhibitora, proteina IGFBP-4.

 Testosteron promoviše mišićni rast kroz nekoliko mehanizama kao što su pojačavanje aktivnosti satelitskih ćelija, uvećanje i ubrzavanje sinteze proteina, uvećanje aktivnosti faktora rasta, a čak može imati uticaja i na mišićna vlakna direktno. Danas možemo zaključiti da je uloga satelitskih ćelija u mehanizmima mišićne hipertrofije krucijalna. One su smeštene između sarkolema i bazalne lamine miofibrila, tj.mišićnih vlakana. U studijama izvedenim i na životinjama i na mlađim muškarcima zabeleženo je da uvećana produkcija T dovodi do mišićnog rasta preko uvećanja prečnika, tj.zadebljavanja postojećih mišićnih vlakana, zatim preko uvećanja broja satelitskih ćelija, kao i preko uvećanja broja mionukleara. Takođe, lako je zaključiti da je T znatno dominantiji na polju mišićnog rasta kod muškaraca nego kod žena, pa i onda kada su podvrgnuti istim trenažnim i dijetalnim protokolima.

Testosteron i hipertrofija mišićnog tkiva
Značaj T za mišićni rast može se jednostavno objasniti preko jedne od objavljenih studija u kojoj su ispitanici bili muškarci sa niskim testosteronom. Ispitanici prethodno nisu bili utrenirani a dobijali su testosteronsku terapiju tokom 10 nedelja. Muškarci su u proseku dobili 5,7 kilograma težine, dok je fizička snaga skočila i na benč presu i na čučnju. Ono što je bilo veoma zanimljivo u ovoj studiji je okolnost da ispitanici nisu trenirali u poslednjoj nedelji uopšte, a njihova kilaža i fizička snaga su svejedno išli gore. Dodatno, zaključeno je da testosteron uvećava i nivoe cirkulišućih formi hormona rasta-GH i IGF-1. 


U studiji „Kadi“ mereni su efekti anaboličkih steroida tokom devet meseci na mišićnu hipertrofiju kod pet elitnih poverliftera. Takođe, poređeni su rezultati između ovih poverliftera i njihovih kolega koji nisu koristili anabolike, a koji su bili veoma približne telesne težine i trenirali su isti vremenski period. 

Veoma je zanimljivo istaći da je grupa ispitanika koja je uzimala T zabeležila izraženiji mišićni rast, što je naravno bilo očekivano, ali ne samo preko uvećanja prečnika postojećih miofibrila, nego i kroz stvaranje potpuno novih mišićnih vlakana. Istraživači su smatrali da je do hiperplazije došlo usled veoma uvećane aktivacije satelitskih ćelija. Takođe, ova grupa zabeležila je i uvećani sadržaj DNK, što je vrlo verovatno uzrokovalo uvećanje sinteze proteina u mišićnim tkivima, sve ovo u poređenju sa grupom koja nije uzimala steroide
.
Šta se dešava sa nivoima testosterona tokom vežbanja?
Nivoi T su u pozitivnim korelacijama sa nivoom utreniranosti pojedinca, kao i nivoom umora vežbača. I danas znamo takođe da težinski trening utiče na uvećanje cirkulišuće forme testosterona kod muškaraca tokom treninga. Lučenje testosterona usled vežbanja zavisi od nekoliko parametara treninga kao što su dužina odmora između serija, zatim ukupan obim treninga, godine starosti vežbača, pol, kao i ukupna aktivirana mišićna masa tokom treninga. Stoga, možemo se zapitati na koji tačno način težinski trening utiče na nivoe T? U fazi mirovanja nivoi T su u velikoj meri determinisani preko leutinizujućeg hormona LH, koji stimuliše lejdigove ćelije da luče testosteron. Ipak, prema studijama, prilikom intenzivnog težinskog treninga, nivoi testosterona se dižu bez ikakvih promena u nivou LH.

U studiji „Nindl“ ispitanici su izvodili visokovolumenski težinski trening koji se sastojao od ukupno 50 serija za gornji i donji deo tela u rasponu ponavljanja 5-10 1RM, sa periodima odmora od 90sekundi između serija. Pretpostavka istraživača odnosila se na značajno uvećanje testosterona usled tako intenzivnih trenažnih protokola velikog obima. Ipak, desilo se suprotno. Nije bilo promena u nivoima T i LH tokom treninga i u periodu neposredno nakon treninga, a šokantno je bilo i to da je nivo LH bio spušten, kao i slobodni testosteron i to u periodu od 13 sati nakon treninga.

Rezultati ove studije mogu biti od značaja za onog vežbača koji misli da je ključ uspeha provoditi više sati u teretani svakog dana, radeći veliki broj serija.  Druga studija „Hakinen“ pratila je elitne olimpijske dizačke tegova i njihove nivoe T. Oni su trenirali dva puta dnevno po sličnom obimu uz opterećenje od +90% 1RM ali kroz različite vežbe. Jutarnja i popodneva sesija trajale su po dva sata. Primećeno je da se nakon prvog treninga testosteron počeo spuštati tokom celog dana, kao i nakon drugog treninga. Kada su ispitanici redukovali aktivnosti i izvodili samo jedan trening dnevno, nivoi testosterona su počeli da se dižu, da bi tek nakon jednog dana odmora nivo testosterona ponovo došao u vrednost koju je obično imao pre treninga. Zanimljivo je bilo i primetiti da fizička snaga olimpijaca nije opadala iako je dolazilo do promena u nivoima T. 


Nedostatak odgovora LH na težinski trening i pored promena u nivou testosterona naveo je istraživače da pomisle da se i drugi medijatori uključuju u produkciju T. Ovo može biti zbog okolnosti da usled veoma intenzivnih fizičkih aktivnosti dolazi do uvećanja cirkulišućih formi laktatne kiseline, koja se sintetiše iz procesa anaerobne glikolize. Poznato je da laktatna kiselina utiče na uvećano lučenje T. Radi potvrđivanja ove hipoteze istraživači su izložili deo ćelije odgovoran za sintezu proteina laktatnoj kiselini i primetili da doza od 5-20 mM uvećava bazalni nivo testosterona 63-187%.

Drugi mehanizam za koji se smatra da je odgovoran za uvećanje T prilikom vežbanja označava se kao promene zapremine plazme, što znači da se tokom visokointenzivnih aktivnosti kao što je težinski trening mišići veoma prokrvljavaju, pune se i vodom i plazmom koja se izmešta iz redovnih tokova. Stoga, krv, posebno ona u radnim mišićima postaje mnogo bogatija aktivnim metabolitima, u ovom slučaju T.

Na kraju, dizanje nivoa testosterona usled treniranja dešava se i usled stimulacija kateholamina, kao što je adrenalin na primer. Studija „Švab“ istraživala je uticaj napornog težinskog treninga i umerenog težinskog treninga na koncetracije seruma testosterona kod muškaraca. Naporniji trening sastojao se od 4 serije sa 6 ponavljanja čučnja uz opterećenje od 90 do 95% 6RM. Opterećenje i broj ponavljanja su tako upravljani da je totalno opterećenje u oba trenaža protokola na kraju bilo jednako. Nakon svake serije mereni su nivoi testosterona, kako bi se odredilo da li i kada dolazi do promena. Nivo T nije se deziao sve do četvrte serie u obe grupe! Istraživači su postavili hipotezu: s obzirom da je težinski trening bio izrazito kratak, moguće je da su epinefrin i norepinefrin uvećali nivo testosterona. Bez obzira na tačan mehanizam, stoji tvrdnja da su androgeni receptori skeletnih mišića aktivnije vezivani za veće koncetracije T.

Testosteron i intenzitet treninga
Trenažni protokoli koji podrazumevaju kratke periode odmora između radnih serija u većoj meri utiču na dizanje nivoa testosterona nego protokoli koji podrazumevaju isti rad, ali uz duže periode odmora. U studiji „Hakinen“ ova tvrdnja je potvrđena: deset muških sportista je izvodilo dva različita trenažna protokola različitog intenziteta ali uz isti period odmora između serija od tri minuta. U prvom treningu rad se odnosio na maksimizaciju opterećenja, 20 serija x 1RM x 100%, dok su naredne nedelje izvodili trening po formuli 10 serija x 10 RM x 70%. U prvoj vrsti protokola nivo T se nije menjao tokom treninga niti tokom jednog sata nakon treninga, ali su pri drugoj vrsti treninga i nivoi testosterona i nivoi kortizola značajno se menjali, uvećavajući se značajno odmah nakon treninga i tokom jednog sata nakon treninga.

Studija „Kremer“ upoređivala je bodibildere i poverliftere iste životne starosti, težine i iskustva u treniranju prilikom izvođenja intenzivnog trenažnog protokola, uz kratke periode odmora. Eksperimentalne sesije sastojale su se od 3 serije x 10 ponavljanja za 10 vežbi, uz odmor od 10 sekundi između serija, odnosno 30-60 sekundi između vežbi. Između grupa nije bilo značajnijih razlika a nivo laktata u plazmi je u periodu od pet minuta nakon treninga iznosio 21 mmol/l za obe grupe. T se značajno uvećao u obe grupe i tu skoro u istim koncentracijama.

Danas nam je poznato da su protokoli sa nižim intenzitetom inferiorniji u odnosu na one sa višim, bar kada je u pitanju stimulacija lučenja T. Takođe nam je poznato da nam je potreban trening koji se izvodi sa bar 70% 1RM  da bismo izazvali značajnije lučenje testosterona.
Nivo testosterona je takođe zavistan i od količine mišićne mase koja je aktivirana tokom vežbanja. Primera radi, u stiji „Kremer“ koja je ispitivala nivoe testosterona kod dve grupe mlađih i starijih vežbača koji su trenirali  po protokolu od tri serije izolacionog pokreta na mašinama za vežbanje od po 10 ponavljanja. Nije bilo razlika u koncentracijama T između dve grupe. Sa druge strane, u drugom delu studije iste grupe su sada izvodile protokol na pokretu čučnja, umesto prethodnih izolacionih pokreta i istraživači su zabeležili značajno više nivoe T u poređenju sa onima koji su izazvani izolacionim pokretima. Istraživači su zaključili da je to posledica veće površine aktiviranog mišićnog tkiva.



Trenažni staž i nivoi testosterona
Trenažni staž,tj. nivo utreniranosti pojedinca može imati uticaja na promene u nivoima T usled vežbanja. Studija „Kremer“ je ispitivala reakcije T kod mladih (17-18 godina) olimpijaca koji su izvodili intenzivne treninge od 10 maksimalnih skokova u vis zajedno sa visokointenzivnim težinskim treningom malog obima koji se sastojao od trzaja i nabačaja. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe: prvu u kojoj su bili oni sa manje od dve godine iskustva u treniranju, i drugu, u kojoj su biil oni sa više od dve godine iskustva.

 Promene u nivoima T su značajnije bile u grupi koja je imala više iskustva u treniranju. Istraživači su pretpostavili da je ovo usled okolnosti da iskusniji vežbači imaju uvećane HPG usled treniranja  i da je tokom vremena modifikovano funkcionisanje njihovih testisa u smislu da proizvode više testosterona. Najinteresantniji segment zaključka ove studije bio je da su nivoi laktatnih kiselina u obe grupe bili slični nakon treninga, što sugeriše da je kod mlađih vežbača laktatna kiselina slabiji aktivator HPG.

Na kraju, GH i T imaju sinergijske, zajedničke efekte na mišićni rast, ali i nezavisne. GH takođe ima potencijalnog uticaja na lipolizu masti, dok treba biti objektivan i reći da je precizan mehanizam po kojem GH utiče na mišićni rast još uvek nedovoljno poznat. Testosteron je jak okidač mišićne hipertrofije i može imati značajnoj uticaja na satelitske ćelije, posebno na njihovu aktivaciju, koja je veoma važna za rast. Vežbanje visokim intenzitetom izgleda da uzrokuje uvećano lučenje oba hormona, izgleda preko nekoliko mehanizama.


Izvor: musculardevelopment.com


Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%