ZLOUPOTREBA SINTOLA U SVETU BODIBILDINGA
Svrha ovog texta je da
citaoce informise o ovoj sve popularnijoj
temi.Tekst nemojte shvatiti
kao savet ili uputstvo za koristenje I
obavezno se konsultujte sa lekarom pre
koristenja bilo kojih vrste lekova! Tekst je preveden u orginalu
sa engleskog jezika sa sajta Nattyornot.com i Ogistra shop ne preuzima odgovornost za
tacnost informacija navedenih u tekstu u celosti ili bilo kom njegovom delu.
ZLOUPOTREBA SINTOLA U
SVETU BODIBILDINGA
Šta je sintol i zašto ga
bodibilderi upotrebljavaju?
Prostije
rečeno, sintol je ulje pomoću kojeg se može postići uvećanje ili oticanje dela tela u koji se sintol
ubrizgava injekciono. Kada je reč o bodibilderima, oni ovo ulje koriste kako bi
stvorili iluziju razvijenosti nekog
skeletnog mišića. Upravo je to osnovni razlog zašto ga koriste i u bodibildingu
i u fitnesu i u modelingu. Vežbači se oslanjaju na sintol da će im sakriti
nedovoljno razvijeni deo tela, koji tokom treninga nije dostigao formu kakvu je
vežbač planirao.
U praksi sintol se najčešće ubrizgava u listove na nogama,
odnosno u deltoidne mišiće ramena, a takođe i u mišiće ruku – bicepse i
tricepse. Upotreba ulja da sakrije nedostatak u formi se popularno naziva
„bubrenje“ (prim. prev. engl fluffing).
Kada
je u pitanju sastav ovog ulja, prema respektabilnoj studiji, sintol se sastoji
od ulja 85%, od lidokaina 7,5% i alkohola 7,5%. Ulje u sintolu je najčešće na
bazi MCT lanaca srednje dužine, jer se veruje da oni omogućavaju „najbolji“
efekat prilikom upotrebe. Lidokain u sintolu se ponaša kao lokalni anestetik,
čija je namena da umanji osećaj bola koji se javlja prilikom ubadanja iglom,
dok je alkohol namenjen da steriliše celu tu smesu.
Kada
je u pitanju takmičarski bodibilding, jedan od najjačih zahteva jesu simetrije
tela takmičara. Ipak, kod mnogih u njihovom procesu treniranja neke grupe
mišića napreduju dobro, dok druge zaostaju, što se negativno odražava na
njihovu ukupnu formu i pojavu, kao i na plasman kod sudija. Ovo može biti usled
nekoliko različitih faktora: genetskih, ali i trenažnih.
U
ovom sportu genetika ima veliki značaj. I danas mnogi eksperti veruju da uspeh
u ovom sportu je najviše određen genima koje smo dobili od roditelja. Ima
istine u ovome. Skoro svako može izgraditi veliko telo, bilo upotrebom
anabolika, bilo na drugi, zaobilazni način, ali veliko ne znači uvek i uspešno
u ovom sportu, gde umesto velikih obima prednost dobijaju gustina mišića,
proporcije, strijacije, separacije, oblik mišića i tome slično. Mnoge ove
stvari zavise upravo od naše DNK, na primer oblik mišića.
Ono
što svako primeti na početku svoje karijere jeste to koje grupe mišića odlično
reaguju na trening, koje manje dobro. Kod pojedinaca je ovo izraženo do te
mere, da mogu da održavaju dobru razvijenost neke mišićne grupe i onda kada je
osetno manje treniraju u poređenju sa drugim grupama. Sa druge strane, pojedine
mišićne grupe skoro kao da ne reaguju na trening koji vežbač izvodi i u velikom
vremenskom periodu ostaju skoro nepromenjene razvijenosti. Čest primer u praksi
jesu listovi na nogama.
Sa
ovom mišićnom grupom probleme su imali i imaju slavni takmičari kao što su
Dekster Džekson, Denis Vulf, Fleks Viler i drugi. U situacijama kada mišićna
grupa ne reaguje zadovoljavajuće ni na trening, ni na upotrebu anabolika, mnogi
takmičari željni dobrog plasmana i pobede, odlučuju se na upotrebu ulja kojima
postižu nabubren izgled nerazvijene mišićne grupe.
Kada
je u pitanju „BB“ takmičenje, tu se ne ocenjuje koliko koji takmičar može da
podigne, gura ili vuče kilograma. Ono što je najbitnije jeste nivo razvijenosti
skeletnih mišića i ukupna forma određena i niskim procentom telesne masnoće.
Drugim rečima, činjenica da takmičar može potisnuti značajno opterećenje na
benč klupi ne mora nužno značiti da će njegove grudi biti razvijene prema
standardima modernog bodibildinga. Prilikom izvođenja osnovnih vežbi aktivira
se nekoliko različitih mišića. Kod potiska na benč klupi, primera radi,
primarni radni mišići jesu pektoralisi, tricepsi i ramena. I pored toga,
pojedinci mogu primetiti da njihove grudi ne rastu i ne razvijaju se onako kako
bi oni želeli, dok to na primer nije slučaj sa ramenima i tricepsom, ili
obrnuto na primer.
Način na koji
izvodite određenu vežbu ima velikog značaja na efekte koje će vam ta vežba
kasnije dati na polju mišićnog rasta.
Različite
tehnike mogu pojačati stres na određene mišiće, primera radi potisak širim
hvatom na benč klupi staviće više stresa na spoljašnji segment pektoralisa, dok
će potisak užim hvatom više aktivirati triceps i prednji deltoidni segment.
Tehnika izvođenja vežbe
vežbača zavisi od njegove anatomije, iskustva sa povredama, ciljeva, znanja o
treniranju i opšteg iskustva.
Među
profesionalnim „BB“ takmičarima ogroman je procenat njih koji su koristili ili
koriste sintol da sakriju slabosti u formi pred izlazak na binu. Ipak, ponekad
se može desiti da upotreba sintola ne da rezultate koje je takmičar očekivao,
rezultujući time da čak i neiskusni gledalac može primetiti da sa određenim
mišićem takmičara nešto nije u redu, da izgleda neprirodno nabubreno.
Ono
što upada u oči kada ubrizgavanje se ne izvede dobro, jeste neprirodan izgled
mišića, manjak mišićne definicije u rejonu uboda i „mrtvi“ izgled tkiva.
Ono
što je veoma zabrinjavajuće jeste da danas sve
više mladih ljudi i amatera postaju korisnici sintola. Ovo posebno važi za
dečake koji bi odmah želeli da izgledaju jako i veliko, a nemaju trenutno
dovoljno znanja niti volje da to izgrade na pravi način. U praksi, mladići
najčešće ubrizgavaju sintol u bicepse, jer su masivne ruke danas prestiž među
mladima.
Sintol
i ulja koja daju sličan efekat su veoma opasna jer umanjuju protok kiseonika i
krvi u tkiva u rejonu ubrizgavanja, što dalje znači da ta tkiva dobijaju manjak
prekopotrebnih nutrijenata. Ovo „izgladnjivanje“ tkiva značiće i atrofiju, što
je najveći strah svakog ko koristi sintol naravno.
Kada određeni deo tela,
mišićna grupa, postane prezasićen sintolom, ulje se može izdrenirati iz tkiva
jedino hirurškom intervencijom obučenih lekara.
Jedan
od najpoznatijih „bodibildera“ koji je koristio sintol, iako to nikada otvoreno
nije rekao, bio je Greg Valentino. Njegova avantura sa sintolom se završila
tako što mu je operacija spasla život!
Preporuka: NIKADA NE
UZIMAJTE SINTOL!
Nećete postati ni veći ni snažniji! Jedino što ćete postići je status budale
kod ljudi koji stvarno razumeju priču bodibildinga. Oni koji koriste sintol
izgledaju kao idioti, a pored toga opasno rizikuju i svoje zdravlje, kao i
dostojanstvo i to zbog čega??? Ne budite deo ovog kruga ljudi!
Izvor: nattyornot.com
ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik ovde)