NOVI POREMECAJ U ISHRANI -PREDRASUDE I ČINJENICE

MODERNA ORTOREKSIJA: PREDRASUDE I ČINJENICE

Evo šta bi trebalo da zapamtite:

-danas su predrasude o ishrani previše široko postavljene. Mnogi vežbači danas vode računa o tome da im namirnice budu bez šećera, bez soli, sa vrlo malo ili bez hidrata, da nisu GMO, da su organske namirnice, da nemaju fruktozu, da nemaju gluten i tome slično. Ono što se previđa jeste da mnoge od predrasuda nemaju osnova u nauci, a i da imaju, onda bi vrlo mali broj namirnica koje poznajemo danas mogao zadovoljiti sve „kriterijume“ koji današnjim vežbačima padaju na pamet

-vrlo je teško na dnevnom nivou uneti apsolutno sve nutrijente koji su nam neophodni i to još u optimalnim količinama. Da bismo to ostvarili, morali bismo jesti mnogo više nego što su današnji standardi, a da bismo to izbegli, bolji je pristup da potrebe za određenim nutrijentima posmatramo na nedeljnom nivou

-svakodnevna ishrana može zadovoljavati vaša htenja 10-20% dok ostalih 80-90% vaše ishrane treba da zadovolji vaše potrebe

Nažalost, u modernom dobu sve više se javljaju poremećaji u ishrani u svim uzrastima, koji opet uzrokuju gojaznost i brojna oboljenja koja su u porastu, kao što je slučaj sa dijabetesom na primer. Poremećaji u ishrani se mogu obuhvatiti pojom ortoreksija i veliki broj vežbača  verovatno ima poremećaje u ishrani, u određenoj meri. Za razliku od anoreksične osobe koja izbegava hranu skoro u potpunosti, ortoreksna osoba izbegava određenu vrstu hrane ili namirnica, najčešće sve ono što se smatra nezdravom hranom. 

Ukoliko nekim slučajem pojedu nešto što se ne nalazi na njihovom strogom spisku zdravih namirnica, vrlo često mogu osećati mučninu i nadutost, koja je najviše na nervnoj bazi, a neretko kažnjavaju sebe zbog gubitka discipline i to vrlo različitim metodama. Ono što je loše jeste da njihova definicija zdrave hrane vrlo često trpi određene promene, koje se baziraju na predrasudama koje su trenutno aktuelne i koje su plod ko zna čega, a najmanje nauke. Upravo zato možemo napraviti jedan pregled kako su se definicije zdravih namirnica i definicije zdrave ishrane uopšte, menjale tokom poslednjih nekoliko decenija.

Osamdesete

Tada, za pobornike zdrave ishrane, bilo koja vrsta masti nije dolazila u obzir! Ni minimalno razmatranje! Smatralo se da ako jedete masti, da ćete postati masni. Bodibilderi su jeli isključivo meso,a ugljene hidrate su uzimali iz pirinča najčešće i jela koja se prave od pirinča. Upravo je u ovom periodu praksa odvajanja i bacanja žumanceta iz jaja počela.

Tada niko nije imao pojma šta su esencijalne masne kiseline, a glavni razlog tome jeste što uopšte se nisu trudili da saznaju više o mastima. Bilo koje istraživanje u ovom pravcu otpočetka se smatralo gubljenjem vremena, jer dakle masti nisu mogle dati nikakvu korist našem zdravlju i izgledu. Jasno je da su tadašnji bodibilderi imali znatno više izraženu ortostatičku hipotenziju. 

Devedesete

Iako su bodibilderi u ovom periodu nesigurno počeli prihvatati omega 3 masne kiseline, zasićene masti i holesterol su se i dalje smatrale veoma lošim. I  u ovom periodu tendencija odvajanja i bacanja žumanceta je takođe bila veoma izražena, a takođe ni crvena mesa nisu bila popularna. Žitarice su se smatrale dobrim namirnicama, ali se tada počelo govoriti o nečemu što će postati poznato kao glikemijski indeks, a rodila se i misao da je bolje na dnevnom nivou jesti više manjih obroka u kraćim vremenskim intervalima, kako biste održavali umeren nivo insulina. Ukoliko ne biste praktikovali ovaj pristup ishrani, odmah bi vas označili kao nezdravog pojedinca.

Rane dvehiljadite

Zasićene masti nisu bile više tako ozloglašene, a slično se desilo i sa holesterolom, a u manjem broju slučajeva i sa žumancima. Omega 3 masne kiseline su doživele procvat. Ostajući bez opcija koje bi mrzeli, ortoreksi su sada svoj prezir usmerili na hidrate, posebno na šećere, za koji se smatralo da uvećavaju mogućnost od nastanka raka između ostalog. 

Današnje doba opičenih ljudi

Ni danas mnogi ne gotive preterano hidrate, a predrasude su se dodatno proširile. Ako se ove tendencije nastave, uskoro ortoreksi neće imati namirnice koje bi mogli bezbrižno jesti. Hajde onda u nastavku da detaljnije razmotrimo pojedine vrste namirnica koje danas nisu baš popularne i vidimo ima li osnova u takvom njihovom statusu.

Žitarice. 

 Otkako je knjiga naziva „Žitarični stomak“ publikovana, žitarice se smatraju jednim od glavnih krivaca za porast gojaznih ljudi u današnjici. Ova knjiga je zastupala tezu da protein naziva gliadin, za koji se smatra da je pronađen tokom šesdesetih godina, zatvara određene receptore u mozgu uzrokujući tako da osećate uvećanu potrebu za unosom dodatnih kalorija. Problem nastaje kada se istakne da se ovaj protein može naći u skoro svim žitaricama, posebno onim tradicionalnim koje su duže vremena u ljudskoj ishrani. 

Ista knjiga takođe tvrdi da je skrob drugačija forma ugljenih hidrata koja diže nivo glukoze u krvi više nego oni hidrati na primer iz krompira ili drugog povrća. E, pa nije baš tako. Danas su poznate dve vrste skroba koje se mogu naći u biljnim tkivima, pa i u žitaricama. A, današnje studije pokazuju jasno da hidrati iz belog hleba u manjoj meri dižu nivo glukoze u krvi u poređenju sa istom količinom unetog pirinča ili krompira. Toliko o tim „argumentima“.

Nezaobilazna je i priča o glutenu, kada govorimo o žitaricama. Danas je izgleda prava moda imati ishranu koja je bez glutena. Istina je ipak da oko 1% današnje populacije pati od poremećaja usled kojeg ne može variti gluten. Takođe je tačno da je oko 15% populacije osetljivo na unos glutena.

Fruktoza.

 Nakon jedne studije objavljene 2004. godine ortoreksi su objavili rat fruktozi, tj. šećeru koji se pronalazi u voću. Iako postoje dokazi o tome da utiče na zamašćivanje jetre, potrebno je pažljivije pogledati na način na koji se fruktoza apsorbuje u telu.

Skoro niko ne unosi fruktozu u čistoj formi, već najčešće u formi HFCS, tj. u formi visokofruktoznog kukuruznog sirupa, koji je mešavina fruktoze i sukroze, gde 45-55% otpada na fruktozu. Sukroza je dalje mešavina fruktoze i glukoze. 

Na kraju, opet treba pogledati šta studije kažu: kada je unos kalorija i raspored obroka isti kod obe grupe ispitanika, uočava se da fruktoza ne daje jače efekte u poređenju sa glukozom. Činjenica je da ovaj šećer neznatno utiče na insulin, te stoga i nema racionalnog razloga označiti namirnice koje sadrže fruktozu kao zlo.

Genetski modifikovana hrana.  

Protivnici GMO hrane ne prihvataju izgovore da su ove namirnice često ljudima spasavale živote ili poboljšavale kvalitet života. Izgleda da mnogi zaboravljaju imed doktora Normana Borlauga, čoveka koji je možda spasao najviše ljudskih života u istoriji.

Tokom četrdesetih godina naučnici su tragali za načinom da pobede glad koja je zahvatila čovečanstvo. Posle par neuspelih eksperimenata, došao je Norman koji je uneo gen iz kratke biljke u tropsku žitaricu. Rezultat toga bila je niska tropska žitarica sa veoma krupnim plodovima. Slični princip je kasnije primenjen i na pirinač. Svrha GMO hrane je naravno profit, ali takođe i da se stvore biljne vrste koje su otporne na bolesti i uticaj insekata (što bi umanjilo i upotrebu pesticida), otpornije na promene klimatskih uslova i tome slično. Naravno, potrebno je veoma pažljivo regulisati pravno GMO hranu, ali ne i u startu je odbijati. 

Organska hrana

Većina ljudi se odlučuje za organske namirnice usled straha od pesticida. Ipak, shodno istraživanjima, u velikoj većini slučajeva nivo pesticida  u neorganskim namirnicama nije bio ni blizu gornje granice koju su uspostavile EPA ili FDA.

Dalje, hrana koja je organska ne mora nužno značiti i da nije toksična. Mnoge organske farme koriste „prirodne“ pesticide i životinjsko đubre koje lako može biti uzrok trovanja i drugih oboljenja, poput kancera.

Ovde treba spomenuti i prevare proizvođača koji svesno i vrlo često svoje proizvode označavaju organskim kako bi privukli kupce i kako bi ih naplatili skupo, a u stvari reč je o neorganskim namirnicama.

Prerađivana hrana

Mnogi je smatraju pravim zlom. Obratimo samo pažnju na sportske suplemente, pa svi su žestoko u ovoj kategoriji. Ipak, suplementi, posebno proteinski izolati se rangiraju veoma visoko, često više nego prirodni izvori proteina. Ne sme se izgubiti iz vida da prerađeni izvori često sadrže i nutrijente koji ojačavaju naš imuni sistem, primera radi, whey protein sadrži dosta imunoglobulina koji ojačavaju naše zdravlje.

Iako ih mnogi ne svrstavaju u ovu kategoriju, ipak treba spomenuti i zamrznuto povrće, konzervirane namirnice i tome slično. 

U čemu je u stvari problem

Ukoliko se priklonite stavu da kategorički izbacujete čitave kategorije namirnica iz vaše ishrane rizikujete da oštetite vaše zdravlje. Postoje studije u kojima se zaključuje da bi bodibilderi trebalo sebi da dozvole ne više od 20 izvora nutrijenata! S tim u vezi ne čudi što je poznato da mnogi vežbači imaju manjak vitamina D, zatim kalcijuma, cinka, magnezijuma i drugih mikronutrijenata.

Da biste bili zdravi i hranili se zdravo, nužno je da budete dovoljno dobro informisani o tome šta je zaista zdravo, sa aspekta nauke. Takođe, generalizacije skoro uvek imaju nužne  (i veoma korisne) izuzetke, tako da skoro nikada nije pametno voditi se tim principima.

Izvor: tnation.com

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTCIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik ovde) 

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%