NAJGLUPLJE ZABLUDE O HRANI !
Evo
šta bi trebalo da zapamtite:
-protein
soje je skoro beskoristan kada je izazivanje proteinske sinteze u pitanju
-detoksikacija
jetre unosom kafe je glupost
-prestanite
da brinete o vezi nivoa hormona rasta i mleka
-nije
moguće sprečiti nastanak kancera tako što ćete izbaciti šećere iz ishrane
-nije
nužno uneti sve potrebne mikronutrijente u jednom danu, umesto toga, postarajte
se da vam unos bude optimalan na nedeljnom nivou
-oni
koji piju nemasno mleko neće biti ništa mršaviji od onih koji piju „masno“
-prestanite
da budete paničar kada je u pitanju unos fruktoze
-jedenje
ćuretine ne znači da će vam se odmah potom prispavati
1. PROTEIN SOJE JE
KVALITETAN
Pre
oko 15 godina pojavile su se studije koje jasno ukazuju na to da unos proteina
iz soje utiče na spuštanje nivoa testosterona u telu. I pored toga, mnogi
vežbači i danas smatraju da je soja kvalitetan izvor proteina i redovno je
unose u svojoj ishrani za koju smatraju da su je isplanirali za mišićni rast.
Dodatno,
nedavna studija izvedena na jednom američkom univerzitetu je zaključila da kada je u pitanju indukovanje
proteinske sinteze, soja ne daje veće
efekte u poređenju sa vodom! Ispitanici su u jednoj grupi dobijali 0 grama
proteina, u drugoj 20g proteina iz soje, u trećoj 40 grama proteina iz soje,
nakon treninga i u fazi oporavka od treninga. Sa druge strane bile su grupe
koje su dobijale 20 i 40 grama whey proteina u istim periodima kao i prethodno
spomenute grupe.
U
grupi koja je dobijala 40 grama proteina soje zabeležena je umerena sinteza
proteina, dok je u grupi koja je dobijala 20g proteina soje nivo proteinske
sinteze bio jednak nivou u grupi koja nije uopšte dobijala proteine. Sa druge
strane, u obe grupe koje su dobijale whey protein, uvećanje sinteze proteina je
bilo veoma značajno. Istraživači su zaključili da je whey po ovom pitanju
znatno bolja opcija usled veoma veće koncentracije leucina, aminokiseline za
koju je poznato da veoma mnogo stimuliše anaboličke mehanizme.
Ako
vas one ranije studije o uticaju soje na spuštanje nivoa testosterona nisu
ubedile da je ne unosite, onda bi trebalo da obratite pažnju na ovu poslednju
studiju, prema kojoj je jasno da je whey svakako bolja opcija!
2. DETOKSIKACIJA JETRE
KAFOM
Ne
tako davno, neki od stručnjaka među nama su pomislili da je periodično čišćenje
organizma poželjno, usled činjenice da su voda, namirnice i vazduh oko nas
zagađeni toksičnim hemikalijama. Neki od stručnjaka su nam savetovali, i to i
dalje čine, da umesto pravih namirnica, periodično unosimo kojekakve blendove,
sasi vode i tome slično, kao da su pravi eliksiri mladosti. Sa druge strane,
oni ekstremniji su predlagali medicinske intervencije u kojima se sadržaj creva
prazni.
Pa,
da budemo objektivni svi oni su donekle bili u pravu. Okruženje zaista jeste zagađeno danas, ali
naše telo ima veoma efikasan sistem odbrane za to, koji je prisutan i u jetri i
u bubrezima. Dodatno, ne postoje opipljivi dokazi još uvek, da nam razni biljni
blendovi pojačavaju efikasnost ovih sistema.
Ipak,
ovim sistemima svakako jeste potrebna podrška
kroz našu pravilnu ishranu. Paradoksalno, niži unos kalorija i striktna
dijeta prazne našu jetru od prisustva aminokiselina poput cisteina, glutamina,
glicina i drugih, a koje su važne u procesima detoksikacije.
Imajući
u vidu dijuretičke efekte kafe, mnogi „stručnjaci“ predlažu da na dnevnom nivou
uvećamo unos kafe, kako bismo podstakli čišćenje i pražnjenje tela. Takva
praksa neće doprineti efikasnosti ovih odbrambenih sistema, iako možete zaista
primetiti učestale odlaske u toalet.
3. HORMON RASTA U MLEKU JE ŠTETAN
Prestanite
da gajite fobiju od hormona rasta i misli da će vam od njega izrasti dve glave.
Istina, mlečna industrija koristi hormon rasta kako bi uvećala produkciju
mleka, i jeste, delovi tog hormona rasta završe posle u mleku koje pijemo. Pa?
Sipajte slobodno!
Hormon
rasta je u stvari jedan ogroman proteinski molekul koji se po unosu razbija na
sastavne aminokiseline, skoro kao i svaki drugi protein.
Osim
toga, u mleku je u pitanju goveđi hormon
rasta, pa, osim ako vi i vaši roditelji niste bili goveda u prethodnom
životu, nema mesta brizi.
4. UNOS ŠEĆERA UTIČE NA
STVARANJE KANCERA
Tokom
2007. jedan tupoglavac je objavio naslov o kancerima, u kojem, između ostalog,
kaže kako se „kanceri hrane određenom vrstom hrane, kao što su šećeri!“
Ovo
je naravno uticalo na mnoge da potpuno prestanu sa unosom šećera. Ovoj
histeriji su umnogome doprineli i razni lekari svojim savetima pacijentima.
Problem
je usložnjen i činjenicom da veoma veliki broj današnjih namirnica sadrži
šećere u određenoj formi i određenoj koncentraciji, a ukoliko poznajte neke
osobe koje su nalažost obolele od kancera, onda vrlo verovatno znate da je
veliki problem kod njih nedovoljan unos kalorija, jer usled hemoterapije gube
apetit u velikoj meri.
Postoji
više problema u vezi sa neredovnom ishranom, ali jedan je posebno važno istaći.
Studije su još u osamdesetim godinama isticale da ukoliko naša težina padne
ispod 66% od naše idealne (ili ako se ćelije umanje za 54% od optimalne
veličine), mi umiremo, bez obzira šta se
ostalo dešava u našem telu! Stoga, oboleli od kancera bi trebalo da jedu
skoro sve što im je na raspolaganju kako bi održavali unos kalorija na
optimalnom nivou.
Osim toga, kancer se ne
hrani šećerima, kao što je onaj tupan napisao! Naravno da će se truditi
da iskoristi šećer ukoliko mu je dostupan, ali još od studije Adolfa Krebsa,
poznato nam je da je zajednički metabolički prenosnik svih energijskih zahteva
6-karbon šećer, što se odnosi na sve
ugljene hidrate, ne samo na šećere!
Da
li možete izgladnjivati kancer ako izbacite hidrate iz ishrane? Možda, ali pre
nego što kancer počne osećati posledice, sve ostalo u telu će prethodno osećati
velike posledice tog vašeg poteza.
5. NUTRITIVNE IZJAVE NA
NAMIRNICAMA SU UVEK TAČNE
Danas
vlada histerija o genetski modifikovanoj hrani. Mnogi potrošači provedu najviše
vremena čitajući nutritivne izjave na nalepnicama proizvoda koje bi kupili, što
je svakako dobro. Ali, sve to treba uzeti sa dozom rezerve. Ono što piše na
nalepnici ne mora nužno značiti da je i tako bilo.
Ako
na nalepnici piše da, na primer, pileće grudi potiču od organskih koki koje su
gajene na farmi, ne verujte stoprocentno u to. Istina je uvek negde na sredini.
6. UNOS NUTRIJENATA MORA
BITI OPTIMALAN U SVAKOM MOMENTU
Istina
je da postoje namirnice koje su dijetetske u smislu da sadrže zdrave
nutrijente, potrebne našem telu, a takođe su siromašne kalorijama. Ovim
namirnicama možete prevariti vaš apetit i stvoriti osećaj sitosti, uz manji
unos kalorija. Takve namirnice su vlaknasto povrće na primer i odlične su u
fazi mršavljenja, odnosno postizanja mišićne definicije.
Važno
je da ishrana bude raznovrsna, kako biste unosili sve one mikro i
makronutrijente koji su potrebni telu, ali vrlo je teško iz više razloga,
postizati optimizaciju unosa na dnevnom nivou. To bi značilo da morate unositi
veoma mnogo različitih namirnica i u većim količinama, što nužno podiže i
ukupan broj unetih kalorija, što opet nije dobro.
Umesto
da se opterećujete da na dnevnom nivou unesete optimalne doze proteina, masti,
hidrata, vitamina, posmatrajte to na nedeljnom nivou, biće mnogo jednostavnije
i manje stresno za vas.
7. FRUKTOZA JE ZLO
Naše
telo preferira glukozu kao izvor energije, ali ipak može bez problema
prihvatati i fruktozu takođe.
Kada
se unese kroz ishranu, fruktoza se šalje u jetru, osim ukoliko vam je energija
veoma iscrpljena, a potom se prebacuje u mitohondrije u jetri gde se skladišti
ili kao glikogen za kratkoročnu upotrebu ili kao telesna masnoća.
Iako
ovaj proces može da se obnavlja, nije dobro za zdravlje jetre i njene funkcije
da se održava u dužem vremenskom periodu. Pojedini stručnjaci izjednačavaju
fruktozu i alkohol, kada je u pitanju štetnost prema jetri.
Istina
je dakle da fruktoza može da se skladišti kao masnoća i da može nauditi jetri,
ali ne u toj meri, u kojoj mnogi smatraju i usled čega je zaradila tako
negativnu reputaciju. U nastavku sledi studija koja jednostavno ne opravdava
ove intenzivne strahove. U studiji koja je izvedena u jednoj bolnici u Kanadi,
ispitanici su podeljeni u dve grupe koje su unosile isti broj kalorija, jedna
je kalorije dobijala iz fruktoze, druga iz drugih izvora hidrata. Na kraju
studije, dobijanje na težini bilo je skoro identično u obe grupe.
A,
pogledajte samo oko sebe: gojaznost nije problem koji jenjava, čak štaviše,
postaje sve veći, i pored ove masovne histerije o fruktozi.
Ali,
hajde da još više uđemo u nauku: najzasićeniji izvor fruktoze jeste kukuruzni
sirup koji se sastoji od 55% fruktoze, dok ostalih 45% otpada na glukozu! Poređenja
radi, sukroza, ili šećer u vašoj kuhinji predstavlja mešavinu 50% glukoze i 50%
fruktoze!
Dakle,
ako dnevno unesete 100g kukuruznog sirupa, što je jednako trima konzervama
„Koka – kole“, vi ćete uneti samo 5 grama više fruktoze nego glukoze! Tako da,
prestanite da se glupirate!
8. ĆURETINA USPAVLJUJE
Istina,
ćuretina sadrži triptofan, aminokiselinu koja je prekurzor opuštanja i hormona
koji utiče na poboljšavanje raspoloženja, a to je serotonin.
Ćuretina
sadrži ovu AK, ali kao što je to slučaj i sa svim ostalim kompletnim
proteinskim izvorima. Osim toga, triptofan je velika AK, pa kada pokušava da
dođe do našeg mozga, mnogi drugi manji molekuli aminokiselina uspevaju da se
probiju pre triptofana i da samim tim umanje njegove šanse za prolaz u mozak. Stoga
postaje jasno da su mogućnosti da vas triptofan iz ćurke uspava ili oraspoloži
vidno su veoma male, a priče o tome su preterane. Ono što vas zaista uspavljuje
jeste verovatno obilati obrok koji ste pojeli i koji je uzrokovao da se krv
slije u stomak radi varenja sve te hrane koju ste uneli, a da ne pominjemo i
koju čašicu alkohola koja verovatno ide uz te obilate obroke, pogotovu ukoliko
su praznične prilike, kada se ćuretina obično jede u većini domova.
9. OD REDOVONOG UNOSA SOLI
NARUŠAVA SE ZDRAVLJE
Trebalo
bi da budete svesni da je našem telu potreban jod. Naše telo koristi jod u
procesu sinteze tiroidnih hormona T3 i T4. ukoliko je prisustvo joda neznatno,
možete uzrokovati poremećaje u radu ove veoma važne žlezde.
Dodatno,
nedostatak joda može otežati vašu tendenciju gubljenja telesne masnoće, može
dovoditi do bržeg zamora, depresije, pa čak i do uvećanja mogućnost mutiranja
ćelija, tj. kancera. Drugi problemi koji su manje ozbiljni jesu suvoća kože i
konstipacija. Ako živite blizu mora,
onda je verovatno da je vaš nivo joda u telu optimalan. A, što ste udaljeniji
od mora ili okeana, to po pravilu imate manjak joda u organizmu. Srećom, davne
1924. godine pametni ljudi su počeli
ubacivati jod u so i to nam je omogućilo da regulišemo unos joda na globalnom
nivou. Ali, onda su se pojavili prepametni doktori koji savetuju da so treba da
se izbaci iz ishrane jer utiče na uvećanje krvog pritiska i nepravilan rad
srca. Ljudi su poslušali, a kao rezultat se javlja opet globalni manjak joda u
ljudskom orgainzmu. Kao da smo se opet vratili na početak 20. veka.
Danas,
prema procenama, oko 74% odrasle populacije ima manjak joda u telu. Ono što je
potrebno jeste da opet počnete koristiti so u vašoj ishrani, a nemojte misliti
da ako ste pojeli presoljen pomfrit u „meku“ da ste zadovoljili potrebe.
Restorani često ne koriste jodiziranu so.
Postarajte
se da vaša kuhinja uvek ima pakovanje morske soli i ne izbegavajte da je u
razumnoj meri upotrebite u svakom obroku.
Izvor:
tnation.com
Comments