KAKO SE RESITI TELESNE MASNOCE? DA LI je ZUMANAC dobar?

OPTIMIZUJTE STRATEGIJE ISHRANE TOKOM FAZE GUBITKA TELESNE MASNOĆE

Danas mnoge studije ukazuju na to da praksa od više manjih dnevnih obroka možda nije najoptimalnija strategija kada je u pitanju gubljenje telesne masnoće. 

U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu „Metabolizam ćelija“ istraživači su poredili efekte perioda bez hrane na dnevnom nivou, strategije koja podrazumeva da obroci na dnevnom nivou dolaze nakon dužih vremenskih pauza. 

Konkretna studija izvedena je na miševima koje su istraživači podelili u dve grupe, jedna je mogla jesti po volji na dnevnom nivou, dok je druga imala obroke na svakih 8 sati u danu. Količina i vrsta hrane bila je identična u obe grupe.

Studija je ukupno trajala 100 dana, a nakon završetka razlike između rezultata dve grupe bile su drastične. Grupa miševa koja je jela voljno tokom celog dana na kraju je imala skoro dvostruko više telesne masnoće i oštećenjo zdravlje usled povišenog šećera, lošeg holesterola, a zabeležena su i oštećenja jetre.

 Sa druge strane, grupa koja je imala obroke na svakih 8 sati imala je veoma dobre zdravstvene parametre. Štaviše, na kraju studije u proseku su zabeležili mršavljenje od 28% u odnosu na težinu na početku studije i pored toga što im se ishrana (kao i u drugoj grupi) sastojala većinom od izvora bogatih zasićenim mastima. 

Na kraju, istraživači su izneli zaključak:

„Nažalost široko je rasprostranjeno shvatanje da ishrane bogate mastima uvek vode gojaznosti i da je radi održavanje telesne težine potrebno da imamo više dnevnih obroka u manjim vremenskim razmacima. Naša istraživanja pokazuju da je sa aspekta zdravlja bolja strategija imati manje obroke raspoređene na duže vremenske razmake tokom 24 sata“.  

Istraživanja i zaključci ove studije su uzrokovali novu studiju objavljenu u jednom respektabilnom američkom časopisu koja je iznela zaključak da dijete sa visokim unosom masti i niskim unosom hidrata jesu efikasnije kada je u pitanju gubljenje telesne masnoće i održavanje opšteg zdravlja u optimalnom nivou u poređenju sa dijetama sa visokim unosom hidrata i niskim unosom masti za koje je zaključeno da uvećavaju nivo triglicerida, pogoršavaju nivoe holesterola u  krvi i slabe rezistenciju na insulin.

NE IZBEGAVAJTE ŽUMANCA IZ JAJETA

Skoro svaki vežbač, a posebno kada su u pitanju profesionalni takmičari, zna da je belance iz jajeta odličan izvor proteina. Belance kokošjeg jajeta prosečne veličine sadrži oko 3,6 grama proteina, samo 17 kalorija ukupni i ne sadrži masti. 

Ipak, kada je u pitanju žumance, mnogi ga u startu odvajaju i bacaju, smatrajući da je prepuno holesterola i samim tim nekvalitetno, posebno  u jeku takmičarskih priprema. Ipak, danas je jasno da takva praksa nema racionalnu osnovu, jer bacajući žumance bacate i vredne i veoma kvalitetne nutrijente. 

Žumanca sadrže omega 3 masne kiseline u formi DHA, iste masne kiseline koja se nalazi u ribi, posebno u lososu, što je jedan od razloga zašto je upravo losos važan izvor u dijeti svakog sportiste. DHA je veoma važna za komunikaciju ćelija nervnog sisteme i uopšte za funkcionisanje mozga, ali i naših očiju. Takođe, DHA ima uticaja na regulaciju  masnih profla u krvi. Dijetetske navike većine ljudi danas su takve da uzrokuju manjak omega 3 u telu. Ovo može uzrokovati oštećenja zglobova kao i gubitak mišićne mase, uz nekoliko dodatnih problema.

Žumance pročnog kokošjeg jajena sadrži oko 18 miligrama DHA, dok ona jaja koja su obogaćena DHA sadrže i 120-150 po žumancetu. Ova jaja dobijaju se od kokošaka čija je ishrana posebno obogaćena upravo DHA. Ipak, cena ovih drugih jaja primetno je viša nego „običnih“.

Još jedan važan nutrijent kojeg takođe veliki broj ljudi ima u deficitu jeste lecitin. Lecitin uvećava dinamiku u ćelijskim membranama, što dovodi do bolje kontrole ulaska i izlaska nutrijenata u našem telu. Takođe, lecitim pomaže kontrolu i optimalno održavanje masti i nivoa holesterona u krvi, što je važna pretpostavka opšteg zdravlja. Takođe, lecitin pomaže i zaceljenja i borbu protiv upala, a njegov uticaj na ublažavanje bola je razlog što je sastavni deo mnogih lekova protiv bolova. Svaka naša ćelija traži lecitin, a u prosečnoj hrani ga je teško naći, osim u jajetu, tj. u žumancu. 

Odraslima je potrebno minimum 6 grama lecitina dnevno, a fizički aktivnim osobama čak i više. Jedno celo kokošje jaje prosečne veličine sadrži malo više od 1 grama lecitina, što je samo još jedan razlog da ne izbacujete žumanca iz obroka u kojem pripremate jaja. Na kraju, i pored očiglednih koristi po naše zdravlje i mišićni rast, žumanca i poboljšavaju ukus kajgane ili obroka u kojem jaja spremate na drugačiji način.

Izvor: flexonline.com

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik ovde)

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%