PROFESIONALNI SPORTISTI I UPOTREBA ANABOLIKA
NAPOMENA
Svrha ovog texta
je da citaoce informise o
ovoj sve popularnijoj temi.Tekstove o
ovoj TEMI nemojte shvatiti kao savet ili
uputstvo za koristenje I obavezno se
konsultujte sa lekarom pre koristenja bilo kojih
vrste lekova! Tekst je preveden u orginalu sa engleskog jezika sa sajta T nation i Ogistra shop ne preuzima odgovornost za tacnost informacija navedenih u tekstu u celosti ili bilo kom njegovom delu.
Evo šta
bi trebalo da zapamtite:
-među profesionalnim
sportistima koji se takmiče na vrhunskom nivou postoji mnogo njih koji koriste
anabolike
-mnogi
sportisti se odlučuju na upotrebu anabolika iz razloga što njihovi treneri nisu
bili dovoljno stručni da im pomognu u ostvarivanju dobrih rezultata
-otkako
su pravi treninzi sa šipkom i opterećenjem počeli da se zamenjuju raznim
plesnim koreografijama i „funkcionalnim“ glupiranjem, upotreba steroida je
doživela ekspanziju
Prava svrha anabolika
Profesionalni
sportisti najčešće koriste anabolike radi uvećanja performansi i fizičke snage.
Bodibilderi uzmaju anabolike kako bi izgradili mišićnu masu, odnosno kako bi je
što više očuvali tokom perioda kalorijskog deficita.
Što
se profesionalnih sportista (naravno da i bodibilderi jesu profesionalni
sportisti, ali za potrebe teme teksta će se koristiti oba izraza) tiče, njima
anabolici daju korist tako što im poboljšavaju (skraćuju) oporavak
omogućavajući im tako da treniraju znatno intenzivnije. Dalje, upotrebom
anabolika vreme oporavka nakon povrede može se skratiti, a takođe je primetan i
mišićni rast i razvoj fizičke snage.
Ne
postoje anabolici koji bi sportisti pomogli da unapredi tehniku pokreta, ili
brzinu pokreta, ili agilnost, ili osećaj za timski rad. Postoje samo anabolici.
Dakle, anabolici ne čine sportiste još „sportskijim“ već ih samo čine jačim. E,
ovo potom čini sportistu boljim u smislu ostvarivanja boljih rezultata nego pre
upotrebe anabolika i upravo je to razlog upotrebe ovih lekova.
Ipak,
s obzirom na to da je upotreba strogo zabranjena, za one koji ih koriste
postoji realna šansa da budu uhvaćeni
što znači skoro sigurnu propast njihove sportske karijere.
Pa,
možemo se zapitati, zašto onda rizikuju
sve?
Snaga i „atletika“
U
pojedinim sportovima fizička snaga sportiste može biti i važnija nego njegov
talenat i veštine. Ukoliko sportista pored sebe nema dovoljno stručnog trenera
sa kojim će raditi na razvijanju snage, onda je uzimanje anabolika čest izbor, koji
se dodatno „opravdava“ činjenicom da oni za tu svrhu zaista mogu pomoći.
Ali,
isto to mogu doneti i serije čučnja, potisaka i mrtvog dizanja, a ove serije nisu nelegalne!
S
tim u vezi možemo postaviti pitanje: koliko sportista koji uzimaju anabolike zaista
trenira onako kako treba? Drugim rečima, koliko sportista koji svakodnevno
rizikuju celokupnu karijeru zaista posvećuje dovoljno truda i vremena
kvalitetnom treningu? Da li upotreba anabolika u stvari dolazi usled njihove lenjosti i/ ili nestručnosti trenera sa kojim rade?
Dobro
zamišljen program koji sadrži čučanj, mrtvo dizanje i potisak svakoga može učiniti jačim! Dalje,
mnogi vrhunski sportisti su blagoslovljeni odličnom genetikom koja im, između
ostalog, omogućava i veliku eksplozivnost i brzinu. Upravo ovakvi pojedinci
mogu ostvariti impresivan napredak na polju fizičke snage onda kada se trening
pametno dizajnira.
Mogućnost
da mlad i zdrav pojedinac ojača radeći sa šipkama i tegovima je realna! U prilog tome idu i zavidni
komentari o korišćenju „hemije“ za one mlade sportiste koji ostvaruju odličan
napredak u formi, a koji su u stvari „čisti“ a jednostavno dobro planiraju svoj
trening i ulažu veliki trud u napredak.
Lepota
u vežbama za snagu jeste što vrlo brzo mogu dati napredak. Za one koji ih
racionalno izvode postaje skoro uobičajeno da na čučnju mogu staviti
opterećenje duplo veće od svoje kilaže, na mrtvom dizanju čak i više, a sve to
u samo par nedelja programa za razvijanje fizičke snage. Sve to bez upotrebe anabolika. Ipak, umesto
pravog treninga, mnogi „stručni“ treneri svojim sportistima dizajniraju
programe koji realno gledano su na nivou programa za rehabilitaciju i ništa
više od toga.
Vežbe
sa neznatnim opterećenjima, unilateralni pokreti i konstanta varijacija
parametara treninga liče na neku vrstu plesne koreografije umesto na pravi
trening za snagu baziran na principu linearne progresije. A, kada ovim
„stručnjacima“ uputite kritiku, oni vam vrlo često mogu odgovoriti da se
trening njihovih klijenata bazira na hipotezi da ni na terenu njihov klijent
neće raditi pokrete u punom rasponu, niti maksimalnim naporom. Ovo bi trebalo
da bude shvaćeno kao glupost i čitaocima koji nemaju mnogo iskustva u ovoj
oblasti.
Sve
ovo mnoge sportiste stavlja u nezavidan položaj u kojem oni znaju da više snage
znači i bolje rezultate, ali ne znaju kako da ostvare to. Program po kojem oni
treniraju ne daje im željene rezultate. Šta onda? Onda uzmu anabolike. Zašto?
Prvo, zato što zaista mogu dati rezultate. Drugo, zato što mnoge njihove kolege
rade to isto. Treće, zato što im je njihova karijera sve što imaju, a od nečega
mora da se živi.
Legalno rešenje
Za
vrhunske sportiste standardi su veoma visoki naravno i često nedostižni
prosečnim ljudima njihovih godina koji se ne bave sportom na tom nivou. Za one
pojedince koji bi želeli da budu vrhunski sportisti isti standardi ne mogu
važiti, bar ne u njihovom trenutnom periodu karijere. Ipak, brojke koje ostvaruju
top profesionalci treba da budu smernice kojima treba težiti, jer očigledno je
da se mogu ostvariti.
Kada
je u pitanju razvijanje fiizčke snage, mogli bismo reći da je ona jednaka masi
koju je pojedinac u stanju da voljnim pokretom pomeri iz stanja mirovanja u
određenom pokretu.
Za
uvećanje fizičke snage osnov treba da čine vežbe čučnja, mrtvog dizanja i
potisaka koje se izvode u punom rasponu pokreta. Ove vežbe, koje se u svetu
fitnesa i bodibildinga označavaju i kao osnovne, daju veliku korist iz razloga
što u pokretu objedinjuju rad više mišićnih grupa. Ovo je jedan od razloga
zašto sportista može na ovim vežbama vremenom značajno jačati. Stoga, treba da
budu logičan izbor za program svakog profesionalca koji želi da dugoročno
unapređuje svoju karijeru.
Ko je krivac?
Ne
bismo pogrešili ako kažemo da je današnja atmosfera među sportskim trenerima i
sportistima odvratna, bar kada je u pitanju fizička snaga. Danas se svi
„primaju“ na neke funkcionalne treninge, vežbe i tome slično, smatrajući da je
bolje biti „funkcionalan“ nego jak,a vrlo verovatno ni ne znaju šta u stvari
znači biti funkcionalan.
E, da je zaista bolje biti „funkcionalan“ nego jak,
što bi onda mnoge face uzimale anabolike? Što bi se jedan Nil Armstrong
dopingovao kad je „funkcionalnim“ fizičkim pripremama „funkcionalno“ mogao da
osvoji one silne titule, koje su njegovim „funkcionalnim“ takmičarima iz
konkurencije bile nedostižne dok se on „funkcionalno“ spremao i napredovao.
Da
bismo identifikovali krivca, prvo je potrebno da prestanemo da lažemo kako
jedni druge, tako i sebe. Drugo, potrebno je da se zaustavi tendencija
stvaranja sportista – pekmeza i „fensera“. Sportista treba da bude pravi
ratnik, kako na treningu tako i na terenu.
Moguće je da će u budućnosti
atmosfera da se popravi, što bi značilo da sportisti opet počinju da treniraju
kao ranije generacije. Sa druge strane, sve dok budete imali prilike da u
medijima čujete ili pročitate da je neko poznato ime optuženo za upotrebu
dopinga, potrudite se da dublje razumete te slučajeve kako biste u svojoj glavi
i ljudima oko sebe mogli stvoriti ili ispraviti predstavu o razlozima upotrebe
anabolika u sportu.
Izvor:
tnation.com
Comments