PREVIŠE ILI PREMALO TRENIRANJA?
REALNO PROCENITE SVOJ TRENING!
Tekstovi koji govore o pretreniranosti i njenim
simptomima sigurno jesu jedni od najprisutnijih u literaturi. Bez obzira na to,
izgleda da je još uvek potrebno dodatnog pojašnjavanja ove teme.
Sindrom pretreniranosti jeste jedan veoma realan, čest i pogrešno
shvaćen fenomen u svetu bodibildinga.
S obzirom da mnogi
bodibilderi kvalitet treninga mere po kasnijoj upali mišića koje su trenirali,
nedostatak upale nakon treninga često biva shvaćen kao indikator da prethodni trening
nije bio dovoljno dobar, dovoljno intenzivan i naporan.
Kao posledica toga,
često možemo videti vežbače kako povećavaju obim treninga, dodaju opterećenje
sa kojim realno ne mogu raditi, treniraju češće, skraćuju odmor, a sve u cilju
jurenja mišićnog rasta.
Ipak, činjenica je da nedostatak upale može značiti suprotno:
može značiti da ste se pretrenirali, a ne nedovoljno trenirali. Naravno,
treba imati u vidu i da ne reaguju sve mišićne grupe isto na stimulaciju. Neke
se umaraju brže, neke sporije. Ipak, skoro svi mogu primetiti da one
razvijenije mišićne grupe imaju tendenciju da stvaraju osećaj jače upale, nego
one grupe koje su manje razvijene i izražene.
Upravo zato mnogi jedva čekaju da
vide da li će ih upala pogoditi, jer je to znak za njih da su žestoko pogodili
ciljanu mišićnu grupu na treningu, pa da će tokom oporavka uslediti mišićni
rast.
Kako vreme odmiče,
vežbač trenira sve intenzivnije i intenzivnije i onda se desi da upala izostane
nakon treninga. Desila se pretreniranost.
Pravi problem nastaje
upravo u ovom momentu: mnogi ne vide izostajanje upale kao simptom
pretreniranosti, već kao nedovoljnog treniranja, pa onda još jače treniraju,
umesto da uspore. Upravo zato telo reaguje negativno na ove naše postupke. Onda kada je telo premoreno i kada ste upali
u pretreniranost, vi nikako ne možete napredovati. Čak štaviše, možete
nazadovati i ozbiljno se povrediti.
Dakle, u praksi se
među mnogim vežbačima simptomi pretreniranosti često previđaju ili pogrešno
interpretiraju, ali su veoma stvarni.
Sada treba obratiti
pažnju i na drugu stranu priče: u praksi je znatno manje vežbača koji su
stvarno zagriženi za bodibilding i stvarno treniraju toliko naporno da rizikuju
pretreniranost, a još je manje onih koji stvarno upadnu u takvo stanje.
Postavlja se onda
pitanje zašto je ova tema pretreniranosti toliko popularna u literaturi? I
zašto privlači toliko pažnje?
Odgovor treba tražiti
u ljudskoj prirodi: mnogi momci koji dođu u teretanu žele da veruju da treniraju stvarno jako i intenzivno. Upravo zato
postojanje jednog fenomena kao što je pretreniranost daje im izgovor da umanje
intenzitet treninga koji su do sada izvodili, kako ne bi rizikovali
pretreniranost iako je realno da nisu blizu tome. U ljudskoj je prirodi da
želimo više za manje rada, bolje rezultate za manje napora.
Poenta svega ovoga jeste da vas nateramo da
realno i samokritično procenite vaš rad u teretani i van nje. Pre nego što sebe označite kao zagriženog
vežbača koji kuburi sa premorom, proverite da li niste od onih koji nedovoljno
treniraju. I ne zavaravajte se da će vam
ukupan broj sati provedenih u teretani ili ukupan broj serija i ponavljanja
dati realan odgovor. Potrebno je da slušate svoje telo. Mnogo je bitniji kvalitetn
nego kvantitet.
Izvor: flexonline.com
Comments