EFEKTI VISOKOG UNOSA PROTEINA u VISOKOKALORIJSKIM DIJETAMA
Proteini, pored toga što su veoma značajni za optimalno
funkcionisanje našeg tela na dnevnom nivou, takođe nude i mnoge koristi kada je
naša forma u pitanju. Ipak, često se njihov značaj previše naglašava, tačnije,
često se premalo pažnje posvećuje drugim
makronutrijentima.
Budite bez brige, ovo nije jedan od tekstova koji će
kritikovati one čija se ishrana sastoji samo od mesa, mesa i još mesa, kao što
su na primer rani istraživači i američki avanturisti bili primorani (a usput ćemo reći da ovakav način ishrane skoro sigurno
uzrokuje mučninu, pa potom i dijareu, a u ekstremnim slučajevima i smrt, deo
zaključka rane studije „Speth“ iz 1983). Prepustićemo vašoj volji da odluči.
Ali, kako ne
bismo skrenuli potpuno sa teme, preći ćemo na detalje studije koju planiramo da
vam iznesemo u tekstu. U studiji je učestvovalo ukupno 29 zdravih, mladih
ispitanika oba pola, u dobroj formi i koji se nisu kao pećinski ljudi.
Studija je ukupno
trajala 6 nedelja, a u prvoj fazi u trajanju od dve nedelje ispitanici su se
„upoznavali“ sa režimom ishrane po kojem će se hraniti u ovoj studiji. U ovoj
dvonedeljnoj fazi ishrana je koncipirana tako da im održava trenutnu telesnu
težinu i ukupan dnevni kalorijski unos imao je sledeće vrednosti:
-masti 27,8%
-proteini 16,9%
-ugljeni hidrati 55,3%
-proteini 16,9%
-ugljeni hidrati 55,3%
Potom, ispitanici
su se proizvoljno podelili u dve grupe, HD (n=19) ili CD (n=10), gde je „n“
broj ispitanika u grupi. U HD grupi ispitanici su uzimali 2MJ/d tokom naredne
četiri nedelje, s tim što se ova doza u okviru HD grupe menjala na dve nedelje,
tako da je 19 ispitanika tokom naredne četiri nedelje u stvari imalo dva
dvonedeljna režima ishrane, ali sa dozom od 2MJ/d.
Prvi dvonedeljni
period odnosio se na uvećan unos proteina (HP, engl. High Protein) – dnevno
25,7 en% 220g dnevno, dok je drugi period od dve nedelje sadržao „normalan“
unos proteina sa 15,4en%, odnosno 123 grama dnevno.
Paralelno sa HD
grupom, CD grupa (koja se i posmatrala) nastavila je sa ishranom za održavanje
telesne težine tokom naredne četiri nedelje. Parametri koji su se posebno
merili kod deset ispitanika u ovoj grupi bili su:
-intrahepatički
sadržaj lipida, kao marker NAFLD
-nivo glukoze u krvi, insulina i triglecirida
-telesna kompozicija, posebno kompozicija masnog tkiva u telu, kao i koeficijent potrošnje energije u fazi odmora (engl. Resting Energy Expenditure – REE)
Svi parametri su
se meriil nakon neunošenja hrane tokom noći.
Svi ispitanici su
tokom svih 6 nedelja studije unosili hranu koja je zadovoljavala oko 90%
njihovih dnevnih potreba, dok je ostalih 10% trebalo da bude zadovoljeno iz
liste izvora nutrijenata koji su unapred definisani kao mogući izbori. Sve
upotrebljene namirnice su beležene, dok su ispitanici dolazili u laboratoriju
na merenja svakog radnog dana u periodu ručka. Obroke bi dobijali od
istraživača i imali su zadatak da isključivo jedu te obroke, a uz obroke
ispitanicima su davani i strogi saveti kojih su se morali pridržavati prilikom
nošenja obrok-paketa domovima.
Telesna težina je
merena dva puta na nedeljnom nivou. Tokom prve faze privikavanja energijske
potrebe ispitanika su se prilagođavale eventualnim promenama u telesnoj težini.
Doza SFA je održavana na preporučenih 10en%, a kako je studija odmicala tako je
doza prilagođavana, pa je u CD grupi iznosila 9,5en% a u HD 11,5en% u obe faze
(faza visokog i faza normalnog unosa proteina).
Pridržavanje ispitanika
ishrani, tačnije uzimanju obroka koji su im se pripremali u laboratoriji
kontrolisano je time što je svaki ispitanik morao da vodi dnevnik svoje ishrane
tokom trajanja studije, kao i da vraća u laboratoriju kutije u kojima su im
davani obroci, a dodatno, merena je i koncentracija uree kinetičkim UV testom.
Mogli biste
primetiti da je 27% procenata ukupne dnevne sinteze energije dobijano od unosa
proteina i da bi to danas verovatno bilo veoma daleko od „previsokog unosa
proteina“, imajući u vidu standarde pojedinih fanatika i njihove apsurdne doze.
Možda bi se oni mogli zapitati zašto se vrlo često osećaju umornima i slično.
Ukoliko bismo ovo uporedili sa dnevnim kalorijskim unosom od 3439,38kcal
dolazimo do doze od 3,2g po kilogramu težine, što je mnogo!
Suština ove
studije je u sledećem: kada vežbač želi da uveća telesnu težinu, ne mora nužno
značiti da će uvećanje kvalitetne mišićne mase doći isključivo ako se uveća
unos proteina, niti da će do uvećanja telesne masnoće doći ukoliko se uveća
unos hidrata. Ovo jesu važni aspekti, ali su relativni!
Izvor:
suppversity.de
Comments