TRENIRANJE PREMA TIPU MISICNOG VLAKNA - mit ili pametan pristup
Treniranje
prema tipu mišićnog vlakna – mit ili pametan pristup
Povremeno se pojavi misao da bi vežbači trebalo da trening prilagođavaju
prirodi mišićnih vlakana. Pre nego što
se upustimo u diskusiju da li bi takav pristup bio efikasan ili ne, prvo ćemo ukratko
definisati šta su to mišićna vlakna.
Isprva su mišićna
vlakna bila definisana preko funkcije koju obavljaju. Sporo i brzo kontrahujuća
vlkana su dve osnovne vrste, često označene kao vlakna tipa I i vlakna tipa II.
Kasnije je otkriveno da da kontrakcija (engl. Twich) doalzi kao rezultat
nekoliko različitih faktora, između ostalog i dejstvom kontraktilnih proteina.
Pojedini proteini omogućavaju vlaknima brzu kontrakciju i zavise od
brzooksidativnih putanja (ATP i brzih glikolitskih putanja).
Drugi, sporokontrahujući
zavise naravno od sporooksidativnih putanja (putanje oksidacija masnih kiselina
i onih zavisnih od beta oksidacije).
U vezi sa ovim,
značajan je i aspekat umora ovih vlakana. Brzokontrahujuća se umaraju brzo, jer
se njihov izvor energije, ATP, brzo troši. Suprotno je kod sporokontrahujućih,
jer je za njihov izvor energije, masne kiseline, potrebno duže vremena da se
istroše.
Još jedan faktor
je važan: mogućnost za generaciju snage usled kontrakcije. Brzokontrahujuća
vlakna su usled kratkog vremena kontrakcije sposobna da indukuju više sile nego
sporokontrahujuća. Dakle, brzokontrahujuća vlakna koriste njihovo gorivo brže,
jer su i motorne jedinice veće.
Jedna
respektabilna studija ispitivala je uticaj raspona ponavljanja i količinu
opterećenja na hipertrofiju mišićnih vlakana. U ovoj studiji ispitanici su se
podelili u tri grupe koje su izvodile treninge uz različit raspon ponavljanja.
Osnovna pitanja koje je studija trebalo da reši bila su:
-da li će se rast
sporokontrahujućih vlakana najviše ispoljiti u grupi koja radi visok broj
ponavljanja
-da li će sporokontrahujuća vlakna ispoljiti rast samo u grupi sa malim brojem ponavljanja
-kako će se uvećanje tereta ispoljiti na rast sporo i brzo kontrahujućih vlakana
-da li će sporokontrahujuća vlakna ispoljiti rast samo u grupi sa malim brojem ponavljanja
-kako će se uvećanje tereta ispoljiti na rast sporo i brzo kontrahujućih vlakana
Rezultati studije
bili su sledeći: grupa sa visokim brojem ponavljanja zabeležila je prosečan
rast sporokontrahujućih vlakana za 10,3%. Grupa sa niskim brojem ponavljanja
zabeležila je rast od 12,4% kod sporokontrahujućih vlakana.
Treba imati u vidu
da su u svim grupama trenirali do otkaza.
Što se tiče
brzokontrahujućih vlakana, i ona su ostvarila uvećani rast kako su opterećenja
išla gore: oko 11% uvećanje u grupi sa višim brojem ponavljanja, ali oko 24%
uvećanja u grupi sa manjim brojem ponavljanja (i naravno većim opterećenjima).
A, imajući u vidu
najnovije studije o ovoj temi, može se precizno reći da sporokontrahujuća vlakna neće ispoljiti svoju maksimalnu mogućnost za
rast ako se u treningu ne ubace i serije sa visokim brojem ponavljanja, kako bi
se uvećao stepen zamora tkiva.
Studija objavljena toko 2012. pratila je dva
protokola: tri serije nožne ekstenzije uz 80% 1 RM do otkaza nasuprot
opterećenju od 30% 1 RM takođe do otkaza (isti broj serija). Dva protokola su
praćena tokom 10 nedelja. Studija je iznela zaključak da su sporokontrahujuća
vlakna zabeležila veći rast (+23%) u grupi sa višim brojem ponavljanja, nego u
grupi sa nižim (rast od +16%).
Na kraju, moglo
bi se zaključiti da dizajniranje treninga prema vrsti mišićnih vlakana može
biti dobar kriterijum, u smislu da se potencijal za rast maksimizuje
kombinacijom serija sa manjim brojem ponavljanja i većim težinama i serija sa
većim brojem ponavljanja i manjim težinama.
Izvor:
flexonline.com
Comments