UTICAJ LJUDSKE GENETIKE NA OSETLJIVOST NA HIDRATE



                                                                  


Poznati Dorian Yates je bio zagovornik prakse unosa hidrata i kada se periodi takmičenja bliže, dok je na primer Ben Pakulski bio izuzetno osetljiv na ovo. Danas, najnovije studije ukazuju da se možda u našoj genetici krije odgovor na to kako naše telo reaguje na unošenje ugljenih hidrata.

Jedna respektabilna studija posmatrala je gen naziva AMY1 kako bi utvrdila osobine procesa varenja skroba kod različitih grupa ljudi. AMY1 je pljuvačni enzim usled kojeg varenje skroba započinje već u ustima. AMY1 u različitim varijacijama figurira kod ljudi koji mogu imati između dve i 15 kopija ovog gena u telu. 

Što više kopija AMY1 gena osoba ima, to će njeno telo bolje variti skrob, tj. ugljenje hidrate.
Teorija koju su definisali istraživači ove studije odnosi se na to da AMY1 gen omogućava značajnu prednost za one ljude koji se oslanjaju na viši unos hidrata u ishrani. Upravo ovo je posledica toliko izražene raznolikosti u varenju hidrata, usled samo jednog gena – alfa amilaze AMY1. Ovo može biti glavni razlog zašto je različito reagovanje na ugljene hidrate toliko izraženo između osoba. 

Istraživači su takođe ispitivali kako različitosti u kopijama AMY1 među ispitanicima utiču na nivo glukoze u krvi nakon unosa obroka bogatog hidratima. Eksperimentalnu grupu činili su zdravi ispitanici koji nisu imali problema sa gojaznošću a koji su bili podeljeni u dve podgrupe: grupu sa visokom amilazom i grupu sa niskom amilazom. Dvaput su odlazili na ispitivanje, jednom radi posmatranja procesa varenja skroba, durig put radi posmatranja promena u nivou glukoze. Grupa sa niskom amilazom zabeležila je viši nivo glukoze u krvi tokom uzimanja skroba. Ova pojava trajala je i dva sata nakon što je konzumacija završena. Zanimljivo je da u grupi sa visokom amilazom skok glukoze pri uzimanju skroba nije bio toliko izražen kao u drugoj grupi, niti je blago povišen nivo glukoze trajalo toliko dugo kao kod grupe sa niskom amilazom.
                                                                      
http://www.ogistra-nutrition-shop.com/index.php?dispatch=categories.view&category_id=167


Ovo je izrazito nov fenomen kada se posmatra varenje hidrata kod ljudi. Za sada sigurno možemo tvrditi da ljudi različito reaguju na unos hidrata,  pa do određene mere možemo shvatiti zašto je jedan Dorian Yates tako dobro mogao da iskorišćava hidrata, dok drugi nisu to mogli da ostvare.
Punjenje hidratima
Kada je u pitanju priprema za takmičenje jedan od najvažnijih aspekata jeste planiranje punjenja hidratima. Vrlo je važno precizno naučiti kojem principu punjenja hidratima pred takmičenje vaše telo će najbolje reagovati, te umesto vrlo stresnog, ovaj deo priprema postaće prilično zadovoljavajući za takmičara.
                                                                       

U nastavku teksta iznećemo vam plan punjenja hidratima poznatog takmičara Günter Schlierkamp.
„Ponekad punjenje hidratima može se izvesti i sa lošijim namirnicama (junk food) ako se radi o takmičaru koji ima izuzetno brz metabolizam i koji ima poteškoća da unese dovoljnu količinu soli tokom punjenja kako bi izgledao još bolje“, kaže Ganter. U periodu posle takmičenja Ganter je unosio značajnu količinu kalorija, jer ima tu sreću da nije preterano osetljiv na unos hidrata, a prilično je visok i krupan, pa je mogao da se takmiči i sa 130 kg. Za prosečne takmičare doza 8-10 unci krompira bila bi optimalna, ali Ganter je jeo količinu 18-20 unci.

„Nedelju dana pre Mr. Olympia počinjao bih proces punjenja hidratima.  Normalan unos na dnevnom nivou bio mi je 350 g, ali kako dođe nedelja za punjenje, prvog dana unos se penja na 500g hidrata iz veoma kvalitetnih izvora poput krompira, pirinča i kvalitetnih žitarica.
U utorak radio bih otprilike sve isto, samo bih dozu uvećao do 750 g hidrata. Takođe, ovom prilikom i unos vode mi je povišen, jer sam shvatio da ako umanjim unos vode i varenje hidrata se usporava, kao i čitav metabolizam, što nikako ne želim. Tokom karijere shvatio sam da mi najviše odgovara da vodu unosim 8-12 sati pre početka takmičenja i nikada nisam potpuno izbacivao unos vode.

U sredu unos hidrata dižem na 1000 g i u ovom momentu počinjem polako i sa unosom šećera. Čist obrok (tj. bez šećera) sadržao je 100-150 g hidrata, dok obrok je obrok bogat šećerima sadržao 250-300g hidrata. Ukoliko bih video da se prebrzo punim, usporio bih sa unosom šećera i obrnuto, ukoliko bi to išlo presporo, uvećao bih unos šećera. Nezavisno od toga, doza kvalitetnih, sporovarećih hidrata je uvek ostajala konstantna za svaki dan.

U četvrtak bih stvari stvarno dizao na veoma visok nivo i u ovom danu počinjem da unosim hidrate i iz junk food namirnica. Ipak, sve ovo je pažljivo isplanirano i iza toga stoje godine iskustva, testiranja i naravno greški iz kojih sam učio. Sve do ovog momenta u ishrani nisam imao junk food namirnice. Dan mi obično počne obrokom sa kvalitetnim hidratima, pa potom pređem na obrok sa umerenim unosom junk food namirnica koji se sastojao od duplog čizburgera i porcije pomfrita. U normalnim okolnostima uobičajeno je da se hidrati unose na svakih 2-2,5 sati, ali u ovim okolnostima to nismo mogli da radimo. Umesto toga, pažljivo smo posmatrali reakcije tela i na osnovu toga smo planirali. Nakon masivnog obroka bogatog hidratima, obično bi sledeći usledio nakon 3,5 sata, a taj obrok takođe bi bio porcija čizburgera i pomfrita, a nakon narednih 2,5 sata usledio bi još jedan obrok sa 500g kvalitetnih hidrata, kao i sa manjom dozom šećera, a potom nakon sledeća 3,5 sata usledio bi opet junk food obrok.
                                                                     



U petak ujutro sve bi trebalo da bude „na svom mestu“.  Tada mi jedina briga postaje kako da održim ovu jutarnju formu do večeri dok ne krene predsuđenje. Prvi obrok u petak bio bi kvalitetan, komad bifteka i ovsena kaša. Sledeći obrok je hamburger, a potom sledi obrok od 500 g hidrata. Četvrti obrok je takođe jedan hamburger. Što se unosa vode tiče, umanjuje se posle trećeg obroka u ovom danu, pa je doza vode uz 4. obrok bila 8 unci, a potom su doze vrlo male. Ovaj plan koliko god ekstreman da zvuči odgovoran je za sjajnu formu Gantera tokom Mr. Olympia takmičenja 2002. godine kada je zauzeo peto mesto. 

Ovo je odličan primer iz prakse za tvrdnju da svako drugačije reaguje na unos hidrata i da je najbolji pristup da sam takmičar ili rekreativac ispita na koji plan bi njegovo telo najbolje reagovalo.

Izvor: flexonline.com




Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%