UTICAJ GENETIKE NA OSETLJIVOST NA HIDRATE
Poznati Dorian Yates je bio zagovornik prakse unosa hidrata
i kada se periodi takmičenja bliže, dok je na primer Ben Pakulski bio izuzetno
osetljiv na ovo. Danas, najnovije studije ukazuju da se možda u našoj genetici krije odgovor na to kako naše telo reaguje na
unošenje ugljenih hidrata.
Jedna respektabilna studija posmatrala je gen naziva AMY1
kako bi utvrdila osobine procesa varenja skroba kod različitih grupa ljudi.
AMY1 je pljuvačni enzim usled kojeg varenje skroba započinje već u ustima. AMY1
u različitim varijacijama figurira kod ljudi koji mogu imati između dve i 15
kopija ovog gena u telu.
Što više kopija AMY1
gena osoba ima, to će njeno telo bolje variti skrob, tj. ugljenje hidrate.
Teorija koju su definisali istraživači ove studije odnosi se
na to da AMY1 gen omogućava značajnu prednost za one ljude koji se oslanjaju na
viši unos hidrata u ishrani. Upravo ovo je posledica toliko izražene
raznolikosti u varenju hidrata, usled samo jednog gena – alfa amilaze AMY1. Ovo
može biti glavni razlog zašto je različito reagovanje na ugljene hidrate toliko
izraženo između osoba.
Istraživači su takođe ispitivali kako različitosti u kopijama AMY1 među ispitanicima utiču na nivo
glukoze u krvi nakon unosa obroka bogatog hidratima. Eksperimentalnu grupu
činili su zdravi ispitanici koji nisu imali problema sa gojaznošću a koji su
bili podeljeni u dve podgrupe: grupu sa visokom amilazom i grupu sa niskom
amilazom. Dvaput su odlazili na ispitivanje, jednom radi posmatranja procesa
varenja skroba, durig put radi posmatranja promena u nivou glukoze. Grupa sa
niskom amilazom zabeležila je viši nivo glukoze u krvi tokom uzimanja skroba.
Ova pojava trajala je i dva sata nakon što je konzumacija završena. Zanimljivo
je da u grupi sa visokom amilazom skok glukoze pri uzimanju skroba nije bio
toliko izražen kao u drugoj grupi, niti je blago povišen nivo glukoze trajalo
toliko dugo kao kod grupe sa niskom amilazom.
Ovo je izrazito nov fenomen kada se posmatra varenje hidrata
kod ljudi. Za sada sigurno možemo tvrditi da ljudi različito reaguju na unos hidrata, pa do određene mere možemo shvatiti zašto je
jedan Dorian Yates tako dobro mogao da iskorišćava hidrata, dok drugi nisu to
mogli da ostvare.
Punjenje hidratima
Kada je u pitanju priprema za takmičenje jedan od
najvažnijih aspekata jeste planiranje punjenja hidratima. Vrlo je važno
precizno naučiti kojem principu punjenja hidratima pred takmičenje vaše telo će
najbolje reagovati, te umesto vrlo stresnog, ovaj deo priprema postaće prilično
zadovoljavajući za takmičara.
U nastavku teksta iznećemo vam plan punjenja hidratima
poznatog takmičara Günter Schlierkamp.
„Ponekad
punjenje hidratima može se izvesti i sa lošijim namirnicama (junk food) ako se
radi o takmičaru koji ima izuzetno brz metabolizam i koji ima poteškoća da
unese dovoljnu količinu soli tokom punjenja kako bi izgledao još bolje“, kaže
Ganter. U periodu posle takmičenja Ganter je unosio značajnu količinu kalorija,
jer ima tu sreću da nije preterano osetljiv na unos hidrata, a prilično je
visok i krupan, pa je mogao da se takmiči i sa 130 kg. Za prosečne takmičare
doza 8-10 unci krompira bila bi optimalna, ali Ganter je jeo količinu 18-20
unci.
„Nedelju
dana pre Mr. Olympia počinjao bih proces punjenja hidratima. Normalan unos na dnevnom nivou bio mi je 350
g, ali kako dođe nedelja za punjenje, prvog dana unos se penja na 500g hidrata
iz veoma kvalitetnih izvora poput krompira, pirinča i kvalitetnih žitarica.
U
utorak radio bih otprilike sve isto, samo bih dozu uvećao do 750 g hidrata.
Takođe, ovom prilikom i unos vode mi je povišen, jer sam shvatio da ako umanjim
unos vode i varenje hidrata se usporava, kao i čitav metabolizam, što nikako ne
želim. Tokom karijere shvatio sam da mi najviše odgovara da vodu unosim 8-12
sati pre početka takmičenja i nikada nisam potpuno izbacivao unos vode.
U
sredu unos hidrata dižem na 1000 g i u ovom momentu počinjem polako i sa unosom
šećera. Čist obrok (tj. bez šećera) sadržao je 100-150 g hidrata, dok obrok je
obrok bogat šećerima sadržao 250-300g hidrata. Ukoliko bih video da se prebrzo
punim, usporio bih sa unosom šećera i obrnuto, ukoliko bi to išlo presporo,
uvećao bih unos šećera. Nezavisno od toga, doza kvalitetnih, sporovarećih
hidrata je uvek ostajala konstantna za svaki dan.
U
četvrtak bih stvari stvarno dizao na veoma visok nivo i u ovom danu počinjem da
unosim hidrate i iz junk food namirnica. Ipak, sve ovo je pažljivo isplanirano
i iza toga stoje godine iskustva, testiranja i naravno greški iz kojih sam
učio. Sve do ovog momenta u ishrani nisam imao junk food namirnice. Dan mi
obično počne obrokom sa kvalitetnim hidratima, pa potom pređem na obrok sa
umerenim unosom junk food namirnica koji se sastojao od duplog čizburgera i
porcije pomfrita. U normalnim okolnostima uobičajeno je da se hidrati unose na
svakih 2-2,5 sati, ali u ovim okolnostima to nismo mogli da radimo. Umesto
toga, pažljivo smo posmatrali reakcije tela i na osnovu toga smo planirali.
Nakon masivnog obroka bogatog hidratima, obično bi sledeći usledio nakon 3,5
sata, a taj obrok takođe bi bio porcija čizburgera i pomfrita, a nakon narednih
2,5 sata usledio bi još jedan obrok sa 500g kvalitetnih hidrata, kao i sa
manjom dozom šećera, a potom nakon sledeća 3,5 sata usledio bi opet junk food
obrok.
U petak ujutro sve bi trebalo da bude „na svom mestu“. Tada mi jedina briga postaje kako da održim ovu jutarnju formu do večeri dok ne krene predsuđenje. Prvi obrok u petak bio bi kvalitetan, komad bifteka i ovsena kaša. Sledeći obrok je hamburger, a potom sledi obrok od 500 g hidrata. Četvrti obrok je takođe jedan hamburger. Što se unosa vode tiče, umanjuje se posle trećeg obroka u ovom danu, pa je doza vode uz 4. obrok bila 8 unci, a potom su doze vrlo male. Ovaj plan koliko god ekstreman da zvuči odgovoran je za sjajnu formu Gantera tokom Mr. Olympia takmičenja 2002. godine kada je zauzeo peto mesto.
Ovo
je odličan primer iz prakse za tvrdnju da svako drugačije reaguje na unos
hidrata i da je najbolji pristup da sam takmičar ili rekreativac ispita na koji
plan bi njegovo telo najbolje reagovalo.
Izvor:
flexonline.com
Plaćanje pouzećem,
po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana
. Cena paketa (ispod 5.000 rsd) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 5.000 rsd dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo mi.
Za kupovinu preko 10.000 rsd uz besplatnu dostavu
ostvarujete i popust od 10%
