SPAJATI ILI ODVAJATI KARDIO I TEŽINSKI TRENING? Da li je zaista bitno?
Tokom
godina unazad aktuelna je debata o tome kakvu
ulogu kardio trening ima na mišićni rast. Pojedinci tvrde da kardio trening
treba izvoditi i uvećavati ga kako se takmičenje bliži, dok drugi tvrde da ga
treba raditi retko, ili ne raditi uopšte jer smatraju da ima negativne
posledice po mišićni rast. Što se tiče kombinacije težinskog i kardio treninga,
to je još uvek prilično siva zona, ali istaći ćemo nedavnu studiju:
zdravi ispitanici podeljeni su u dve grupe, od kojih je jedna radila kardio i težinski trening, druga samo težinski trening. Upoređivan je napredak u fizičkoj snazi, kao i u ostvarenoj mišićnoj masi. Grupa koja je izvodila samo težinski trening zabeležila je veći napredak u oba aspekta u odnosu na onu koja je kombinovala kardio i težinski trening.
zdravi ispitanici podeljeni su u dve grupe, od kojih je jedna radila kardio i težinski trening, druga samo težinski trening. Upoređivan je napredak u fizičkoj snazi, kao i u ostvarenoj mišićnoj masi. Grupa koja je izvodila samo težinski trening zabeležila je veći napredak u oba aspekta u odnosu na onu koja je kombinovala kardio i težinski trening.
Pojedine
studije iznose zaključke da se usled treninga velikog obima koji je posledica
spajanja težinskog i kardio treninga, posledica treninga preklapaju.
Istraživače je zanimalo kakve efekte na polju fizičke kondicije, telesne
kompozicije i prisustva lipida u krvi daje spajanje kardio treninga umerenog
obima i težinskog treninga umerenog obima u jedan zajednički trening. Takođe se
pažnja obratila i na to da li će se pojaviti neke pravilnosti prilikom spajanja
ove dve vrste treninga u jednu sesiju. U studiji je učestvovalo 42 zdrava
ispitanika u trajanju od 24 nedelje.
Jedna
grupa izvodila je kardio trening, a odmah potom i težinski trening (ili
obrnuto), dva do tri puta nedeljno.
Ispitanici su obraćali pažnju da li će biti promena u anaboličkom efektu
vežbanja prilikom različitog uparivanja ovih tipova treninga i da li će se to
drugačije odraziti na posmatrane aspekte tokom perioda od 6 meseci. Druga grupa
izvodila je samo težinski trening, istom učestalošću na nedeljnom nivou.
Pre
i nakon studije svim ispitanicima izvršena su merenja fizičke spremnosti kao i
telesne kompozicije. Kardio trening uključivao je i ergomentar na bicikli, dok
je težinski trening obuhvatao vežbe koje aktiviraju sve velike mišićne grupe u
telu, ali sa akcentom na mišiće nogu.
Ukupna dužina težinskog treninga iznosila je 30-50 minuta, dok je ukupna
dužina spojenog težinskog i kardio treninga iznosila 60-100 minuta.
Zaključak
je bio sledeći:
-bez obzira na različito
vreme odvojeno za oporavak, trenažni redosled nije dao značajnije efekte
gledano dugoročno
-anabolički odgovor
organizma nakon vežbanja izgleda da je bio slabiji kada je mešoviti trening
počinjao kardio treningom (glavni kriterijum za ovaj zaključak odnosio se na prisustvo
testosterona tokom oporavka tokom 2-4 sledeća dana). Ipak, nakon 6 meseci
trenažnog perioda, obe grupe su zabeležile uvećanje performansi, kao i mišićne
mase skoro u istoj meri: 1RM, ukupna mišićna masa, gustina mišićnog tkiva bila
je otprilike identična.
Obim i učestalost treninga
izgleda da imaju ključnu ulogu:
shodno zaključcima studije, redosled ovih treninga izgleda da nema nekog značajnijeg efekta na biološke adaptacije tela na trening, gledano dugoročno. Izvođenjem 2-3 kombinovana treninga nedeljno, u trajanju 90-120 minuta svaki, napredak u fizičkoj spremi i telesnoj kompoziciji ostvaruje se nezavisno od toga da li vežbač trening počinje kardio vežbama ili težinskim treningom.
Ipak, ova studija nije
uspela da odgovori da li bi ovo važilo i kod vežbača koji već relativno dugo
treniraju, što ostaje da se ispita u budućim studijama.
Comments