DVE STRANE HOLESTEROLA
Kada kažete
„holesterol“ velika većina ljudi odmah pomisli na nešto što uzrokuje probleme
sa zdravljem, a posebno sa kardiovaskularnim sistemom. Oni malo informisaniji
znaju da razlikuju dobri i loši holesterol.
Dobri holsterol –
HDL, predstavlja holesterol visoke gustine lipoproteina, dok je loši holsterol
– LDL onaj sa niskom gustinom lipoproteina. Nedavna studija u izvedbi Stivena
Reihmana sa AiM univerziteta u Teksasu možda je bacila svetlo na neke nove
aspekte LDL holesterola koje bi nam
mogle izmeniti predstavu o njemu.
Može biti da loš holesterol ipak nije toliko loš.
Može biti da loš holesterol ipak nije toliko loš.
Stiven tvrdi da
je potrebna razumna količina LDL u krvi
kako bi se okinuli mehanizmi rasta, tj.mehanizmi koji uzrokuju
hipertrofiju.
U svojoj studiji,
Stiven je uključio 52 osobe starosti 60-69 godina, koji su bili dobrog zdravlja
ali fizički neaktivni. Nijedan ispitanik nije trenirao na isti način. Zaključak
studije odnosio se na okolnost da nakon vežbanja umerenim intenzitetom
ispitanici koji su ostvarili najveći napredak na polju mišićnog rasta ujedno su
imali i najviši nivo LDL holesterola. Ovo je bilo veliko iznenađenje u studiji.
Stoga, Stiven
tvrdi da je potrebna „razumna“ koncentracija LDL holesterola u krvi kako bi se
odigrala mišična hipertrofija, što dalje dovodi do zaključka da su obe vrste holesterola u određenoj meri
značajne za zdravlje. Jednostavno, nije moguće potpuno odstraniti loš
holesterol i unaprediti zdravlje, kao što to danas mnogi tvrde.
Lipoproteini
niske gustine stvorili su lošu reputaciju usled njihove sposobnosti da se ugrađuju u zidove krvnih sudova, što dovodi do
njihovog zagušivanja i slabijeg protoka krvi, što za posledicu ima srčana
oboljenja ili infarkte.
Lipoproteini
visoke gustine pospešuju čiščenje krvnih
sudova od LDL holesterola. Ipak, prisustvo LDL jeste i upozorenje da nešto
nije u redu i to je ustvari okidač našem telu za odbrambene mehanizme.
Dakle, ono što je
potrebno shvatiti čitanjem ovog teksta jeste da se ne možemo otarasiti u
potpunosti LDL holesterola i da nam je ipak potreban zarad zdravlja (u
racionalnoj količini).
Sam Stiven kaže:
„Našim tkivima potreban je holesterol i LDL ga isporučuje. HDL, dobri
Samarićanin, ima zadatak da počisti za njim i „popravka“ je završena. Što je
više LDL u krvi, to je veća i mogućnost izgradnje mišićne mase usled težinskog
treninga“.
Rezultati
Stivenove studije mogu poslužiti ubuduće i za pronalaženje novih načina borbe
protiv stanja poput sarkopenije (gubitka mišićne mase usled starenja).
Dalje, studija je
još pokazala koliki je ustvari značaj esencijalnih masnih i drugih kiselina za
opšte zdravlje i koliko je važno da one budu redovni deo ishrane svakog od nas,
bez obzira da li treniramo ili ne.
Suština teksta nije u tome da vas nagovorimo da odmah
ustanete i odete u fast food restoran i pojedete pola menija, već da razumete
značaj racionalnog implementiranja zasićenih masti u ishranu i njihovog značaja
za rast i unapređivanje forme.
Takođe, zasićene
masti uvećavaju produkciju prostaglandina, koji inicira veći broj faktora rasta
u mišićima i uopšte u celom telu.
Izvor:
flexonline.com
www.ogistra-nutrition-shop.com
www.ogistra-nutrition-shop.com