ZNAČAJ VLAKANA ZA ZDRAVLJE I FORMU
Vlakna se najčešće mogu naći u biljnim namirnicama.
Ne samo da vam mogu
pomoći da ostanete utegnuti, već su itekako od koristi i onda kada pokušavate
da spuštate nivo telesne masnoće, uz izgradnju što čistije mišićne mase.
Dnevna doza neka bude od 25 do 35 grama. Nema nikakvih prepreka i za
suplementacijom koja sadrži vlakna, uz prirodne namirnice. Ukoliko do sada
niste previše unosili vlakana, najbolje je da unos povećavate postepeno. Npr. 3
g dnevno, tokom nedelju dana, sve dok ne dođete u raspon koji smo malopre
izneli, ili koji vama najviše odgovara.
U daljem tekstu navešćemo nekoliko efekata koje vlakna mogu imati na
vaše telo i zdravlje:
1. Pospešuju apsorpciju nutrijenata
Prisustvo vlakana jeste jedan od bitnijih elemenata kada je stvaranje
anaboličkog okruženja u telu u pitanju, jer vlakna pospešuju apsorpciju
nutrijenata, jer manje hrane odlazi nesvareno. Ovo znači bolji rast.
2. Vlakna pomažu oslobađanje masti
Mnogi nutricionisti ističu značaj masti za bodibilding, ali ipak stoji
činjenica da ishrana bogata mastima nije toliko anabolička kao ona sa niskim
unosom masti i jačim unosom hidrata.
Zasićene masti itekako su loše po zdravlje, ali i telesnu formu. Vlakna
imaju tu osobinu da vezuju za sebe pojedine masti i izbacuju ih iz tela
probavom.
Ukoliko jedete malo masniji odrezak, ili mlečni proizvod, npr. zelena
salata će vam pomoći da se otarasite jednog dela loših masti koje ove namirnice
nose sa sobom. Čak i da konzumirate nemasne izvore proteina, nema razloga da ne
jedete vlakna.
3. Vlakna utiču na varenje hidrata
Namirnice bogate složenim hidratima su veoma značajne. Ne samo da vam u
dužem periodu obezbeđuju priliv glukoze, goriva za mišiće i osnov za rast, nego
su oni i najsporije apsorbujući hidrati koji postoje. Više vlakana u njima
produžava vreme varenja.
Sporije varenje hidrata znači duži priliv goriva i energije. Dodatno, uz
unos vlakana pri visokom unosu hidrata telo će u većoj meri da hidrate
skladišti kao glikogen, umesto telesne masnoće.
4. Vlakna pospešuju osetljivost na insulin
Prilikom unosa hidrata, telo otpušta insulin, izuzetno jak anabolički
hormon. Insulin „prevozi“ hidrate i proteine do mišićnog tkiva, omogućavajući
bolji rast i bolji oporavak. Potencijalni ograničavajući faktor jeste
osetljivost na insulin. Mišići na svojim krajevima imaju receptore insulina.
Veća osetljivost receptora znači i bolje dostavljanje hidrata i proteina do
mišića. Redovan trening, visok procenat mišićne mase i nizak telesne masnoće
pospešuju osetljivost receptora.
Vlakna, pogotvu rastvorljiva, itekako su značajna za ovo.
5. Vlakna umanjuju osećaj gladi
Povrće je odličan izvor nutrijenata za sve koji paze na svoju liniju, a
ujedno sa niskom kalorijskom vrednošću. Drugim rečima, žvakaćete mnogo za malo
unetih kalorija. Dodatno, veće količine vlaknaste hrane stvoriće osećaj sitosti
u stomaku. Prisustvo vlakana u krvi otpušta hormon holecistokinin,
koji smanjuje osećaj gladi u mozgu.
6. Bolji izgled mišića uz vlaknaste namirnice
Mnogi takmičari potvrđuju ovo. Postoji naučna podloga da pojedino povrće
bogato vlaknima (brokoli, karfiol, spanać) sadrže komponente zvane indoli. Indoli blago snižavaju nivo
estrogena kod muškaraca, što dalje znači i manju retenciju vode i blago povišen
nivo testosterona.
7. Pametno rasporedite unos vlakana
Vlakna vam nisu potrebna nakon treninga. Svrha PWM jeste ubrzavanja
procesa varenja, kako bi glukoza što pre stigla u oštećena tkiva.
Vlakna u PWM bi usporila varenje, a to u ovom periodu ne želimo.
Najbolje je uzimati vlakna u kasnijim obrocima pred spavanje.
Izvor: flexonline.com
http://www.flexonline.com/nutrition/news/find-fiber
Comments