MISICNA MASA - JEDITE VISE - DA LI JE BAS TAKO?
UTICAJ
UČESTALIH OBROKA NA PROTEINSKU SINTEZU
Mit: za veće obime i mišićnu masu potrebno je jesti što više moguće. Ceo dan,
stalno. Čak bi trebalo bodibildera prikačiti i na infuzije koje će ga
neprekidno snabdevati aminokiselinama.
Istina: nauka podržava suprotno! Jedna studija je baš pokazala da neprekidno snabdevanje
aminokiselinama ima manje efekta na sintezu proteina, nego li periodično
unošenje proteina u ravnomerno raspoređenim obrocima.
Sinteza
proteina se jače aktivira nakon obroka koji dolazi posle pauze u ishrani od par
sati i održava se znatno duže (bar dva sata) i opada periodično, za razliku od
situacije u kojoj je priliv AK konstantan.
Signalni
protein mTOR koji je katalizator sinteze proteina stimuliše se i insulinom i
aminokiselinama, pogotovu prisustvom leucina. Jedna studija u Ontariju pokazala
je različite rezultate između grupe vežbača koji su nakon treninga popili ceo
proteinski šejk odjednom i grupe koja je šejk pila na svakih dvadeset minuta,
tokom narednih 200 minuta, iako su obe grupe popile istu dozu proteina.
Biopsija je
ukazala na veću sintezu proteina kod grupe koja je odjednom popila šejk, što
znači da je ta grupa ostvarila i veću mogućnost za rast i napredak.
Druga studija
pod okriljen renomiranog časopisa o fitnesu i ishrani je pokazala slične
rezultate: proteinska sinteza bila je više stimulisana u grupi vežbača koji su
u dužim vremenskim razmacima konzumirali proteine, nego u grupi koja je protein
unosila u kraćim pauzama.
To se
objašnjava bržim i jačim promenama u krvi, kad su aminokiseline i insulin u
pitanju, pa to pojačava sintezu proteina.
Dakle, nije
loše imati periodične unose nutrijenata, ali to nikako ne znači da na svaka dva
minuta treba da otvarate usta za hranom ili napicima, a definitivno ne znači da
treba da hodate sa stalkom infuzije pored vas.
UTICAJ VISOKOG PROTEINSKOG UNOSA NA FORMU I SNAGU
Ukoliko biste pitali više vežbača da li postoje neka neslaganja u vezi
sa značajem visokog unosa proteina za
napredak u snazi i mišićnoj masi, skoro
svi će reći da nema nikakvih nedoumica i da je „više bolje“.
Da li je to stvarno tako? Da li im možemo verovati? Ukoliko bismo pitali
isto stručnjake, neslaganja bi bila izraženija. Jedan deo među njima će istaći
samouvereno da ovakve dijete skoro da neće uticati na napredak vežbača.
Istina je da o ovoj temi ima nebrojeno studija i da većina njih pokazuje
pozitivne efekte ovakve ishrane, ali
takođe je istina da ne postoji konsenzus o pozitivnim posledicama visokog
proteinskog unosa na mišićnu masu i
snagu.
Nedavna studija pod okriljem poznatog časopisa o ovoj sferi pokušala je
da odgovori zašto ne postoji konsenzus među sličnim studijama na ovu temu. Dve
teorije su definisane.
Teorija „A“ tvrdi da je posledica nastale zbrke
količina unosa proteina: ova teorija kaže da se unos proteina koji se daje
dvema grupama koje učestvuju u studiji ne razlikuje previše i da stoga ne može
ukazati na realne efekte unosa.
Teorija „B“ tvrdi da je za realne efekte visokog
proteinskog unosa potrebno ispitanika podvrgnuti većem unosu proteina nego što
on to obično radi. Želja istraživača je da ukažu na okolnost da ako već unosite
dosta proteina a ne vidite određeni napredak, to ne znači da značajno viši unos
ne bi napravio razlike u mišićnoj masi i snazi.
Ovo zbog toga što se telo stalno
adaptira na uslove koje mu dajete, kao što je proteinski unos. Da nije
tako, napredovali biste bez ograničenja sve vreme.
Dakle, ako želite da stvarno vidite da li unos proteina nosi pozitivne
efekte, povećajte ga bar za 50% dosadašnjeg.
Onda kada se „priviknete“ i na to, opet ga dignite hrabro i ostvarite
novi napredak u formi.
Izvor:Flexonline