UTICAJ NUTRIJENATA NA PROTEINSKU SINTEZU NAKON TEŽINSKOG TRENINGA
Unos nutrijenata nakon treninga
je od ključnog značaja za mišićni rast. Stimulacije tkiva i nerava usled
treniranja otvaraju mehanizme koji za krajnju posledicu imaju mišićni rast i
proteinsku sintezu.
Ono što treba istaći jeste da ovi mehanizmi ne ostaju aktivni duže vremena, u tome i jeste nezgoda sa njima.
Ovo je takozvani „prozor mogućnosti“ (engl. „window of opportunity), u kojem je
anabolički odgovor tela na stimulacije tokom treninga najjači. Traje nekoliko
sati nakon treninga najviše. Nakon toga, uticaj nutrijenata koje ste svom telu
dali na mišićni rast postepeno opada.
Pitanje koje se nameće jeste koji
bi nutrijenti bili najpogodniji za unošenje u ovom kratkom periodu nakon
treninga?
Tokom godina postalo je jasno da dopremanje proteina, ili bolje rečeno,
aminokiselina u tkiva u ovom periodu jeste od najvećeg značaja. Drugi nutrijent koji se preporučuje jesu
hidrati sa visokim glikemijskim inteksom, u kombinaciji sa proteinima. Ovo ne
samo da će obnoviti potrošene rezerve glikogena u mišićnom tkivu, nego će
izazvati i insulinske šiljke koji će pozitivno uticati na proteinsku sintezu.
Interesantno je istaći da do sada postoje samo dve studije koje se
ozbiljno bave uticajem hidrata i/ili insulina u kombinaciji sa proteinom, na
sintezu proteina nakon vežbanja. Izgleda očigledno da je potreban insulinski
šiljak za maksimalnu sintezu proteina nakon treninga. Pogledajmo ove dve
studije sada.
Godine 2007. u Holandiji grupa stručnjaka pokušala je da ispita uticaj hidrata na proteinsku sintezu nakon
treninga. Ispitano je 10 zdravih ispitanika koji su tokom jednog sata
radili uobičajene vežbe u teretani. Organizovana su tri različita tretmana
nakon treninga: uzimanje samo proteina, uzimanje proteina i male doze hidrata,
uzimanje proteina i visoke doze hidrata. 12 doza je uzimano u svakom tretmanu
na svakih pola sata, kako bi se obezbedio kontinuitet dopremanja aminokiselina
i glukoze tokom narednih 6 sati oporavka.
Svaki ispitanik je nakon 7 dana menjao svoj tretman nakon vežbanja, sve
dok nije isprobao sva tri u jednakom periodu. Prva hipoteza bila je da u
slučaju uzimanja visokokvalitetnog, brzovarećeg proteina (kazeina hidrolizata), dodavanje
hidrata nije imalo efekta na sintezu
proteina, bez obzira na dozu hidrata koju je ispitanik uzimao.
Druga studija bazirala se na
sličnom protokolu (tretman nakon treninga sastojao se ili od proteina ili od
kombinacije proteina i hidrata), ali u ovoj je akcenat stavlljen na insulinski
šiljak nakon vežbanja.
Da li će šiljak imati efekta na sintezu protein?
Odgovor je negativan! Insulinski šiljak nije imao efekta na
sintezu proteina, kao što nije imao efekta ni na razgradnju proteina.
Insulinski šiljak čak nije ni uvećao prokrvljenost!
Hipoteza je bila sledeća: usled
proteinskog izvora (whey) koji je već maksimalno stimulisao proteinsku sintezu
nakon treninga, kao i nivo insulina, dodavanje drugih nutrijenata ne može
dodatno uvećati anaboličko okruženje u organizmu. Sam whey protein je bio
odgovoran za sve: i za proteinsku sintezu i za protok krvi i za anaboličke
signalne putanje, kao i za umanjenu katabolizu.
Zaključak jeste da je kvalitetan whey protein nakon vežbanja najbitnija
stvar koju treba uzeti!
Izvor: flexonline.com
Comments