DA LI UNOSIMO DOVOLJNO VITAMINA C ?
Umor, lako
zadobijanje modrica ili krvarenje desni mogu biti rani znaci nedostatka
vitamina C u ishrani. Pušači, svi u zagađenoj okolini i ljudi pod stresom
trebali bi ga uzimati još i više.
Iako je
skorbut (bolest koja nastaje usled nedostatka vitamina C) postao nepoznanica u
modernom društvu, postoji struja stručnjaka koja smatra da mnogi uzimaju manje
vitamina C nego što im je potrebno. Umor, lako zadobijanje modrica ili
krvarenje desni mogu biti rani znaci nedostatka vitamina C u ishrani. Dokazano
je da pušači imaju niže nivoe vitamina C u organizmu te im je stoga potreban
viši unos kako bi održali poželjnu razinu vitamina C.
Povišen unos
vitamina C može koristiti osobama čija ishrana nije adekvatna, osobama starije
dobi, alkoholičarima, pušačima, osobama koje uzimaju droge , osobama koje
boluju od AIDSa, hipertireoidizma, tuberkuloze, osobama izloženim stresu,
osobama koje se oporavljaju od operacije, osobama koje imaju opekotine ili
rane, osobama na dijalizi te osobama izloženima zagađenjima iz okoline.
Preporučena
dnevna doza vitamina C je 75 mg, a pušači trebaju uzimati dodatnih 30 mg
dnevno. U svrhu prevencije bolesti srca i zaštite od infekcija, optimalna doza
je 200-500 mg dnevno. U zimsko doba gripa i prehlada kada smo podložniji
infekcijama bolje je pribeći za višim dozama i to 500 mg do 1 g.
Vitamin C
izrazito je osetljiv na uticaj vazduha, vode i povišene temperature. Približno
25% vitamina C u povrću gubi se jednostavnim blanširanjem (kuvanjem ili
parenjem hrane nekoliko minuta). Takav gubitak vitamina događa se i kod
nestručnog smrzavanja i odmrzavanja voća i povrća. Kuvanje voća i povrća
koje traje duže (10-20 min) može rezultirati gubitkom polovine ili čak ukupnog
sadržaja vitamina C.
Uporedimo li
deo vitamina C u voću sa 01:00 tabletom vitamina C koja sadrži 500 mg,
zaključićemo sledeće:
Kivi je
voće koje sadrži najveću količinu vitamina C, a ujedno se uzgaja i konzumira
u našim krajevima. Pola kilograma kivija (bez kore) snabdeće će nas s 500 mg
vitamina C. Želimo li putem pomorandži uneti 500 mg vitamina C potrebno je
konzumirati 1 kg narandži (mereno bez kore). Želimo li putem mandarina uneti
500 mg vitamina C potrebno je konzumirati 1,5 kg mandarina (mereno bez kore).
Želimo li putem jagoda uneti 500 mg vitamina C potrebno je konzumirati 1 kg
jagoda. Voće poput banana, jabuka, šljiva i lubenice sadrži skromnu količinu
vitamina C, te je potrebno konzumirati više od 5 kg spomenutog voća kako bi
uneli 500 mg vitamina C.
Potencijalni
terapijski učinci vitamina C
U organizmu
, vitamin C igra veoma važne uloge : neophodan je u sintezi kolagena , pomaže
funkciju telesnog odbrambenog sistema podstičući aktivnost belih krvnih zrnaca
i povećavajući nivo interferona , odgovor antitela i lučenje hormona timusa .
Nadalje , vitamin C pomaže apsorpciju gvožđa , a samim time i formiranje
crvenih krvnih ćelija , pretvara folnu kiselinu u njen aktivni oblik , deluje
kao antihistaminik te na taj način može pomoći u olakšavanju simptoma alergija
. Zbog snažne antioksidativne aktivnosti , vitamin C i njegova potencijalno
preventivna uloga u razvoju različitih degenerativnih bolesti predmet su
velikog broja istraživanja . Najčešće se citiraju ona vezana uz ulogu vitamina
C u prevenciji kardiovaskularnih i karcinogenih bolesti te bolesti očiju . Osim
toga , blagotvorni učinci vitamina C dokazani su u segmentu skraćenja trajanja
prehlade i ublažavanja simptoma . Stoga je važno da dnevni unos potrebnom
količinom , pa čak pokušati is potencijalno terapijskom dozom .
Postoje li
nuspojave ili interakcije kod uzimanja vitamina C?
Kod nekih
osoba javlja se proliv nakon što uzmu tek nekoliko grama dnevno, dok se kod
drugih ne javljaju nikakve smetnje i ako uzimaju desetostruko više doze.
Izrazito visoke doze vitamina C mogu biti «otimači» bakra iz organizma, a poznato je
da je bakar esencijalni nutrijent. Stoga je preporuka svim osobama koje uzimaju
izrazito visoke doze vitamina C da pritom osiguraju i adekvatan unos bakra.
Budući da vitamin C povećava apsorpciju gvožđa,
povišene doze vitamina C trebaju izbegavati osobe koje imaju bolesti povezane s
prekomernim nakupljanjem gvožđa (na primer: hemohromatoza, hemosideroza).
Simptomi trovanja vitaminom C uključuju glavobolju, pojačano mokrenje, grčeve u
donjem delu trbuha, proliv, povraćanje, vrtoglavicu, drhtavicu. Široko je (i
pogrešno) rasprostranjeno verovanje da trudnice koje uzimaju velike količine
vitamina C tokom trudnoće rađaju decu s povišenim potrebama za vitaminom C.
Fenomen razvoja deficita vitamina C kod novorođenčadi provlači se čak i kroz
neke medicinske udžbenike iako se temelji tek na jednoj studiji iz 1965.
godine. Smatra se da osobe koje su sklone nastanku bubrežnih kamenaca (u formi
kalcijum - oksalata) trebaju izbegavati suplemente vitamina C jer se ovaj
vitamin u telu može pretvoriti u oksalat i povisiti nivo oksalata u urinu.
Vitamin C u
dodacima ishrani
Vitamin C
najčešće je u dodacima prehrani u obliku askorbinske kiseline, a dostupan je i
u mnogim drugim oblicima, međutim vrlo je malo naučnih dokaza o boljoj apsorpciji
ili efikasnosti pojedinih oblika vitamina C. Prirodni nasuprot sintetičkom
vitaminu C:Prirodna i sintetička askorbinska kiselina hemijski su identične
molekule i nema poznatih razlika u njihovoj biološkoj aktivnosti ili
bioraspoloživosti. Soli askorbinske kiseline:Mineralne soli askorbinske
kiseline su u tzv.puferskom stanju i stoga su manje kisele od askorbinske
kiseline. Postoje naznake da je vitamin C u ovoj formi manje agresivan za osobe
koje imaju osetljivu sluzokožu želuca. Natrijum i kalcijum askorbat
najzastupljeniji su spojevi u ovoj vrsti suplemenata.
Vitamin C sa
bioflavonoidima :
Bioflavonoidi
su vrsta biljnih pigmenata rastvorljivih u vodi koje često nalazimo u voću i
povrću bogatom vitaminom C , posebno u citrusima . Iako se za mnoge
bioflavonoide smatra da deluju kao antioksidansi , postoji tek manji broj
istraživanja koja su dokazala povećanu efikasnost ili bioraspoloživost
suplemenata vitamina C u kombinaciji s bioflavonoidima .
Askorbat i
metaboliti vitamina C :
Ester - C ® proizvod je koji sadrži
kalcijum - askorbat i male količine metabolita vitamina C ( dehidroaskorbat ,
kalcijum - treonat , ksilonat ) . Iako bi metaboliti vitamina C teorijski
trebalo pospešiti raspoloživost vitamina C , jedina objavljena studija
sprovedena na ljudima nije pronašla razliku između Ester C ® i običnih tableta
askorbinske kiseline . Askorbil - palmitat :
Askorbil
palmitat zapravo je esterifikovani vitamin C ( askorbinska kiselina u spoju s
masnom kiselinom ) . Budući da je u ovom slučaju askorbinska kiselina vezana
uz zasićenu palmitinsku masnu kiselinu , ovakav oblik vitamina C rastvorljiv
je u mastima . Ideja primene ovog suplementa je da ako se ova molekula
apsorbuje intaktna lakše dospeva u delove tela koji su građeni od masti ( npr
membrane ) i tako lakše obavlja svoju antioksidativnu aktivnost sinergijski sa
vitaminom E ( koji je rastvorljiv u mastima ) . Iako ideja zvuči primamljivo ,
realnost je najverovatnije potpuno drugačija jer se po svoj prilici oralno
primenjeni askorbil - palmitat u probavnom sistemu razlaže na askorbinsku i
palmitinsku kiselinu , pa cela teorija doslovno pada u vodu .
preuzeto sa
: buildingbody.com
Comments