TRČANJE, VARIJACIJE SPRINTEVA I KORISTI OD NJIH
Šta bi trebalo zapamtiti iz teksta:
-svi oni koji govore negativno o trčanju,
ističući kako nema poentu i kako će sagoreti mišićnu masu koju smo mukotrpno
stvarali jednostavno nemaju pojma. Najčešći
razlog zašto na takav način govore o trčanju jeste nedostatak fizičke kondicije
da ga i sami isprobaju kako treba
-kraći sprintevi na 10-40 metara, 40-100
metara, pa i duže distance 100-800 metara (slabijim tempom) nude niz pozitivnih
stvari vežbaču, od uvećanja nivoa GH i testosterona do jačanja mišića
nogu,razvijanja koordinacije, gustine kostiju i tkiva i naravno uvećavanja
aerobnog kapaciteta
E sada, treba biti precizan i reći da se jedan
deo negativnih komentara o trčanju odnosi na džogiranje, u čemu se i mi slažemo. Ali, trčanje se ne
odnosi samo na džoging! Postavimo stvari ovako: ljudi su prirodno napravljeni
da trče (ne zaboravite da čovek iako nije najbrže biće na planeti, spada u
najizdržljivije). Od svog nastanka, čovek je bio primoran da trči kako bi spasao
živu glavu od predatora. Danas su se stvari malo promenile, ali ipak, tu našu
osobinu koju nam je priroda dala ne treba gubiti iz vida.
Trčanje nudi mnogo pozitivnih stvari, a neke
od njih su i:
-uvećano lučenje hormona rasta i testosterona
-razvijanje mišića na donjim ekstremitetima i njihovo jačanje
-razvijanje koordinacije
-jačanje kostiju, uvećanje gustine kostiju i tkiva
-jačanje zglobova i tetiva, što je od značaja za prevenciju od povređivanja
-razvijanje mišića na donjim ekstremitetima i njihovo jačanje
-razvijanje koordinacije
-jačanje kostiju, uvećanje gustine kostiju i tkiva
-jačanje zglobova i tetiva, što je od značaja za prevenciju od povređivanja
Sada ćemo podrobnije objasniti šta mi
podrazumevamo pod trčanjem. Pod trčanjem sigurno ne podrazumevamo da izađete na
stazu i trčite 20 – 30 kilometara, već kraće i distance srednje dužine, do
nekih 800 metara, uz varijaciju tempa.
U nastavku ćemo izneti nekoliko opcija za
trčanje sa koristima koje nude sa sobom.
Veoma
kratke distance 10 – 40 metara
Visokim intenzitetom na kraćim distancama
vežbač prvenstveno razvija snagu donjih ekstremiteta i lučenje pojedinih
hormona u telu. Ukoliko praktikujete ovaj način trčanja, probajte sa 10 dužina
po treningu, uz optimalan odmor između svake dužine, dva puta nedeljno.
Umerene
distance 40 – 100 metara
Ova varijacija može se upotrebljavati za
poboljšavanje fizičke kondicije, odnosno za razvijanje snage, ali i
izdržljivosti. Oprobajte se sa 8 dužina po treningu sa optimalnim periodima
odmora nakon svake dužine.
Duge
distance 100 – 800 metara
Ove distance su pravi košmari, posmatrano sa
anaerobnog aspekta. Predstavljaće izazov za vašu volju, za mišiće nogu, pa i za
stomak koji će ponekad želeti da se isprazni kroz vaša usta. Ukoliko se izvodi
jakim intenzitetom distanca ove dužine može imati iste efekte kao i veoma
kratka 10 – 40 metara, s tim što će ova duža stavljati akcenat na fizičku
kondiciju i izdržljivost pre nego na snagu. Oprobajte se sa 4 – 6 puta po
treningu.
Sprintanje
uzbrdo
Sprintanje uzbrdo je jedna od najefikasnijih i
najmanje izvođenih aerobnih metoda u praksi. Zašto? Pa, verovatno zato što je
veoma naporna i malo ko ima volje da se upušta u to. Zahtevnost ove metode
trčanja naravno da podrazumeva da su u pitanju kraće distance, ali su zato
koristi koje nudi stvarno značajne i odnose se na značajan stimulans na telesne
hormone, uz manji mehanički stres na telo, jer svaka dužina podrazumeva i
spuštanje nizbrdo, koje je znatno manje naporno od trčanja uzbrdo i daje šansu
za oporavak i hvatanje daha. Probajte sa ovom metodom jednom nedeljno, a
distancu odredite shodno okolini u kojoj trenirate.
Među onima koji kritikuju trčanje kao vrstu
aerobnog treninga veliki procenat njih kao argument sebi u prilog ističu veliku
mogućnost od povređivanja prilikom trčanja, u vidu istegnuća mišića, ili
povreda zglobova. Istina je da trčanje stvarno povlači sa sobom rizik
povređivanja, ali ništa više nego bilo koja druga fizička aktivnost koju
prosečan sportista ili amaterski vežbač izvode.
Jedan od razloga zašto se ljudi povređuju
prilikom trčanja (rizik povrede je veći ukoliko je trčanje većeg intenziteta,
kao što je to slučaj sa sprintevima) jeste što se pokreti trčanja ne uvežbavaju
u kontrolisanim uslovima. Primera radi, atletičari veliki deo svojih priprema i
treninga posvećuju upravo ovome: uvežbavanju pokreta radi prevencije
povređivanja i naravno ostvarivanja boljih rezultata. Proste vežbe u kojima
brzo menjate pravac kretanja mogu biti od značaja.
Evo i par primera kako ovo možete izvoditi u
praksi.
1. Dva brza koraka u jednu, zatim dva brza koraka u drugu stranu.
Takozvana bočna ili lateralna promena pravca i ova tehnika jeste odličan način
da unapredite svoju koordinaciju pokreta, snagu i eksplozivnost mišića donjih
ekstremiteta. Ukoliko se odlučite za više ponavljanja može biti pravi izazov i
za vaše kvadricepse, ali i za vaša pluća (jer je veoma naporna tehnika i brzo
umara vežbača). Kako bi ovo trebalo da izgleda u praksi možete pogledati i na
linku ispod :
2. Standardne promene pravca napred – nazad. Postavite dva čunja na manjem
rastojanju. Jednostavno se zatrčite ka prvom, pa se unazad vratite ka drugom.
Ponovite nekoliko puta.
Različite varijante sprinteva možete ubacivati u dane odmora (od težinskog treninga),
pre samog težinskog treninga (isključivo one kraće distance 10 – 40 metara) ili
nakon treninga. Jednostavno ne postoji valjan razlog zašto bar dva puta
nedeljno ne biste izleteli na sprintanje, s obzirom na niz pozitivnih stvari
koje idu uz njih.
Dodatno, trčanje sprinteva čini nas
energičnijim, bolje raspoloženim i verovali ili ne, manje tromim i starim kako
godine prolaze. Stoga, ukoliko vam je zdrav život, ali i dobar izgled, cilj koji ste postavili pred sebe, onda
sprintevi itekako treba da budu sastavni deo vaših programa.
I na kraju samo još jedna napomena: džogiranje je stvarno glupost!
Izvor: tnation.com
Comments