GENETSKI FAKTORI SNAGE I MIŠIĆNOG RASTA
Dobro je poznato da nam genetika utiče na mnogo stvari kada je fizički
izgled u pitanju. Stvari poput boje
kose, očiju, boje kože i slično jesu stva genetike.
Ono što ljudi koji se ne interesuju za ovu
materiju možda ne znaju jeste da je
reakcija našeg tela na težinski trening takođe u velikoj meri zavisna od
energije. Stoga, oni srećniji reaguju odlično na trening, u vidu značajnog
napretka u snazi i obimima, dok oni drugi (većina vežbača) napreduju znatno
sporije, pa čak i kada izvode isti program kao oni srećnici.
Ne uzrujavajte se oko ovih činjenica na koje
mnogi od nas gledaju zavidno, jer da su stvari postavljene suprotno, onda bi
svaki drugi čovek mogao biti prvak u bodibildingu, da na benču gura tri puta
veću kilažu od sopstvene telesne težine i slično. Veoma je očigledno da su
ovakvi ljudi u znatnoj manjini.
Poznavanje
određenih genetskih faktora i njihovog uticaja na težinski trening može vam
pomoći da razumete gde možda grešite u svojim programima, odnosno da ubacite
novi adut kako biste unapredili svoju formu.
U nastavku, iznećemo nekoliko genetskih
faktora koji su u tesnoj vezi sa našom reakcijom na težinski trening.
1.
Odnos mišića i tetiva. Potencijal mišića da
uveća svoj obim je u direktnoj vezi sa dužinom njegovih tetivai dužinom vlakana
koja ga čine. Ukoliko bismo pretpostavili da su sve ostale stvari identične,
oni koji bi imali kraće tetive i duže mišiće imali bi veći potencijal za rast,
u odnosu na vežbače sa dužim tetivama i kraćim mišićima.
2.
Snaga. Veći mišić ima i veći poprečni presek
tkiva. Veći poprečni presek tkiva znači i veći broj vlakana, što u krajnjoj
meri znači i veći potencijal za stvaranje sile za rad. Stoga, veći mišić je i
snažniji mišić. Ovo još znači da pojedinci sa dužim mišićima imaju i velike
šanse da budu prilično fizički jaki.
3.
Dužina kostiju i telesna kompozicija.
Pojedinci imaju kosti optimalne dužine i skladnije telesne proporcije što im
daje mogućnost da bolje treniraju, budu jači i veći nego drugi. Jedan od
primera za ovo jeste i powerlifting, gde je jedna od najpoželjnijih građa za
benč pres ona sa masivnim grudima i kratkim rukama (tzv. aligatorska građa),
dok bi široki kukovi, uži torzo i kraće noge bili poželjni kod mrtvog dizanja
ili čučnja.
Ukoliko bismo pretpostavili ostale faktore kao identične, u
pojedinim vežbama, određena vrsta građe daje veće šanse za bolje performanse,
jer zahvaljujući tome ne moraju da pomeraju opterećenje u istoj dužini kao
drugi, pa zato mogu ostvariti znatno bolje rezultate. Klasičan primer ovome
jeste jedan poljski takmičar u powerliftingu, koji je patuljastog rasta,pa
stoga ima izrazito kratke udove. Godine 2003. postavio je svetski rekord u benč
presu (402,3 funte) i čučnju (662,5 funti) sa svojom težinom od 114 funti. Sa
druge strane, pojedini pokreti favorizuju duže udove, kao što je to slučaj sa
mrtvim dizanjem.
Da stvari uprostimo, zamislite sledeći primer: dva takmičara,
A i B, treba da dignu 200 funti na benč presu. Zbog svoje telesne kompozicije
takmičar A teret treba da pomera dužinom od 20 inča, dok takmičar B treba isto to opterećenje da
pomera dužinom od 22 inča. S obzirom da je rad proizvod sile (ili težine u ovom
slučaju) i rastojanja, vežbač A mora da izvede 4000 inča-funti rada (20 inča x
200 funti), dok vežbač B mora da izvede 4400 inča-funti (22 inča x 200 funti).
Drugim rečima, vežbač A treba da uloži znatno manje napora kako bi podigao isti
teret kao vežbač B. Stoga, ukoliko sve ostalo jeste jednako, vežbač A ima veći
potencijal snage.
4.
Udaljenost tetive od ose rotacije. Što je
udaljenost tetive od ose rotacije veća, to je veća mehanička prednost i
potencijal snage. Zamislite dvojicu vežbača koji imaju zadatak da drže 40 funti
tereta u rukama na udaljenosti od 12 inča od njihovih laktova, dok drže
podlaktice paralelne sa podom,
zatvarajući tako prav ugao između gornjeg i donjeg dela ruku. Neka
vežbač A ima tetivu bicepsa koja se uvlači u podlakticu na 1,2 inča udaljenosti
od lakta, dok vežbač B ima tetivu koja se uvlači na 1,0 inča od lakta. Ukoliko
bismo sve ovo sada pretopili u brojke, došli bismo do zaključka gde vežbač A
mora da indukuje 400 funti sile kako bi držao teret od 40 funti u nepokretnom
položaju, dok vežbač B da uradi isto to mora da indukuje 480 funti sile. Dakle,
vežbač A kod kojeg je tetiva dalja od ose rotacije ima veći potencijal snage.
Zaključak
Uz dužno poštovanje svim moralistima i
filozofima, nismo svi stvoreni jednaki.
Na polju težinskog treninga, ukoliko dva vežbača izvode potpuno
identične programe, malo je verovatno da će ostvariti iste rezultate na polju
snage i obima.
Jednostavno, neki su genetski predodređeni da
budu jaki i veliki, drugi ne.
Stoga, ukoliko
se odlučite da probate programe svetskih šampiona, to naravno da ne znači da
ćete postići iste rezultate kao oni!
Bez obzira koliko se trudili, neke stvari koje
su vam rođenjem određene jednostavno ne možete pobediti. Ipak, to ni ne znači
da ne možete učiniti ništa da napredujete, samo je potrebno da budete realni i
racionalni u tom pristupu u kojem ćete izgraditi boljeg sebe.
Izvor: tnation.com
Plaćanje pouzećem,
po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana
. CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi
6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu
ostvarujete i popust od 10%
Comments