DA LI JE VREME MIŠIĆNE TENZIJE ZAISTA DOBRO ZA HIPERTROFIJU?
Važno:
-glavni
razlog zašto je vreme mišićne tenzije – VMT tako popularno među vežbačima jeste
što stvara jak osećaj bola prilikom treniranja i što u velikom broju slučajeva
uzrokuje upale sledećih 24-48 sati nakon treninga. Ali, osećaj bola nikad ne treba da bude cilj treninga!
-mana
VMT jeste što jedino što radi jeste da produžavam vreme izvođenja konkretnog
ponavljanja, ostavljajući tako po strani mnogo drugih načina kojima se mogu na
treningu aktivirati mehanizmi rasta
-VMT
je takođe popularan jer tera traljave vežbače da uspore tempo i kontrolišu
opterećenje tokom pokreta
-iako
je metabolički stres važan način stimulacije mišićnog rasta, u obzir se mora
uneti jednako i mehanička tenzija, kao i
drugi faktori
Kada
su tokom devedesetih Čarli Polikin i Jan King prvi promovisali VMT, njegova
popularnost se brzo proširila u svetu fitnesa i bodibildinga. Odjednom su svi
počeli da koriste ovu tehniku u svojim programima.
Ne
samo da su određivali vreme potrebno za rađenje ponavljanja, već su otišli i
dalje od toga, određujući vreme negativnog, vreme pozitivnog dela pokreta, pa i
vreme pauze između delova pokreta. Stoga, smo vrlo brzo mogli da se sretnemo sa
ogromnim brojem „preporuka“ VMT za postizanje različitih ciljeva, za snagu, za
izdržljivost, za hipertrofiju, za eksplozivnost i tako dalje.
Mnogi
profesionalci su zgotivili ovu tehniku, ali iz pogrešnih razloga (koje smo
naveli na samom početku teksta).
Iako
je bol jedna od posledica treninga, bol i upale nikad ne treba da budu ciljevi
treninga, niti bi trebalo da određuju koje metode ćemo koristiti koje ne.
Recimo,
primera radi, da ste odradili 8 ponavljanja sa 100 kg na ravnoj benč klupi, na
način na koji bi trebalo izvesti ovu vežbu: sa sporim spuštanjem tereta, možda
sa kratkom zadrškom na grudima i onda sa eksplozivnim dizanjem. Na ovaj način,
bilo bi vam potrebno otprilike oko 24 sekunde da izvedete 8 ponavljanja.
Sada,
ukoliko bismo ubacili VMT, možda se odlučimo za tempo 412, što znači da tokom
četiri sekunde spuštamo teret (negativni deo ponavljanja), jednu sekundu
zadržavamo na grudima, zatim tokom naredne dve sekunde dižemo teret u početni
položaj (pozitivni deo ponavljanja). Ovo dalje znači da bi za istih 8
ponavljanja sada bilo potrebno oko 56 sekundi. Da li uvećano vreme u kojem je
mišić pod tenzijom čini ovu seriju efikasnijom? Sigurno je da će više boleti,
ali da li će dati iste efekte na polju rasta?
Prvo,
ukoliko ste prvobitno uradili 8 ponavljanja za nekih 24 sekundi, onda je za
svako bilo potrebno oko 3 sekunde. To dalje znači da tehniku VMT sa sedam
sekundi za svako ponavljanje jednostavno nećete moći da izvedete sa istom
težinom. Naša pretpostavka je da biste sa istom težinom mogli odraditi oko 4
ponavljanja uz tehniku VMT. Hajde onda
da uporedimo ova dva pristupa:
Teret:
100kg/ 100kg
Ukupan broj ponavljanja: 8/4
Ukupno vreme pod tenzijom: 24/56 sekundi
Rad: 800kg/400kg
šiljak koncentrijskog stresa: visok/nizak
Ukupan broj ponavljanja: 8/4
Ukupno vreme pod tenzijom: 24/56 sekundi
Rad: 800kg/400kg
šiljak koncentrijskog stresa: visok/nizak
Pa,
iako će usled uvećanog vremena pod tenzijom osećaj bola biti znatno jači (a i
veći metabolički stres) u drugom slučaju, znatno manji izvršeni rad u seriji,
kao i znatno manji šiljak koncentrijskog stresa je velika mana.
Šta primeniti umesto VMT?
Ukoliko
verujemo u vrednosti VMT, postoji način da postignemo isti efekat, ali bez ovih
mana koje smo upravo naveli: raditi više
serija na treningu! Imajući u vidu sve rečeno, ukoliko vam je mišićni rast
primaran cilj, pored metaboličkog podjednaka pažnja treba se posvetiti i
mehaničkoj tenziji, kao i drugim faktorima.
Mehanička
tenzija je znatno bliža onima kojima je glavni cilj treninga snaga. Stvara se
onda kada dižete veliki teret, ili umereno – veliki teret ali što brže moguće.
Ova vrsta stresa na mišićno tkivo može se postići rađenjem ponavljanja na prvi
način koji smo spomenuli – 3 sekunde za svako ponavljanje.
Metabolički
stres takođe je važan, a posledica je duže tenzije mišića, npr u slučaju da
ponavljanje radite za 5, umesto 3 sekunde.
Ukoliko
nam dozvolite da predložimo, odlična metoda za aktiviranje svih mehanizama
rasta bio bi eskalirajući trening visokog intenziteta („Escalating Density
Training – EDT).
Anatomija PR zone:
EDT sastoji se od treniranja u vremenskim
blokovima od 15 minuta, zvanih PR zone, gde vežač radi dve suprotne vežbe jednu
za drugom. Standardni protokol podraumeva da početna PR zona krene sa 5 serija
sa 10RM opterećenjem, pa da se u narednim broj ponavljanja po seriji smanjuje,
usled akumulirajućeg umora.
Kako
počinjete inicijalne serije, još uvek ste odmorni, i radićete polovinu od
ukupnog broja ponavljanja koji biste mogli odraditi da ste seriju terali do
otkaza. Smanjujući broj ponavljanja na početku, omogućavamo sebi jaku
koncentraciju i mogućnost da pozitivna ponavljanja izvodimo dobrom brzinom. Ovi
uslovi su dobri sa aspekta umerene tenzije i eksplozivnosti.
Kako
vreme odmiče, možda na nekom 6. ili 7. minutu, vaš maksimum se polako umanjuje,
usled zamora. Vlakna su pod jakom tenzijom jer ono što je bio vaš 10RM, sad je
verovatno na 7-8RM. Ova „srednja“ ponavljanja generišu relativno visoku
tenziju, obezbeđujući dovoljnu mehaničku tenziju potrebnu za aktiviranje
mehanizama rasta.
Konačno,
kako se PR zona bliži kraju, umor je na prilično visokom nivou, pa sada
izvodite oko 1-2 serije sa 3-4 RM. Ova poslednja ponavljanja generišu jak
metabolički stres, koji je takođe jedan od elemenata za aktivaciju rasta.
Vreme pod tenzijom – vredi li?
Da
daje efekte, daje. Ali, slično kao sa paleo dijetom, ne treba je obožavati, već
njen koncept i logiku uzeti u obzir. Polikinovi principi o VMT jesu dobar način
za uvećanje metaboličkog stresa na treningu što može dati dobre rezultate kod
onih vežbača koji su trenirali traljavo, bez dobre forme i bez osvrta na
stvaranje jakih kontrakcija prilikom pokreta (kao što je to slučaj sa potiskom
na benč klupi na primer).
Dalje,
može imati i dobrog efekta za one sportiste koji traže način da dodatno
poboljšaju izdržljivost. I na kraju, VMT tehnika, usled sporijeg tempa i manjeg
tereta, nije toliko stresna na zglobove, pa bi dobro došla onima koji se
oporavljaju od povreda, ili imaju problema sa zglobovima.
Suština
je u tome da ukoliko ste primetili da
vam VMT pomaže u ostvarivanju ciljeva, onda ste našli racionalno opravdanje da
je koristite u treningu. Ali, ukoliko ste jedan od onih koji primenjuju ovu
metodu samo zato što stvara jak osećaj bola, onda to nije dovoljno dobar
razlog.
Izvor:
tnation.com
Comments