UPALE i NJIHOV UTICAJ NA MIŠIĆNI RAST
Borba sa upalnim procesima nije nimalo naivna stvar. Danas, s obzirom na
velike
želje među ljudima da žive što duže i bez bolova, mnoge farmaceutske kompanije
ulažu ogromne napore kako bi ponudile efikasne lekove za kontrolisanje i
pobeđivanje upalnih procesa u telu. Ali, ovo se ne odnosi samo na stariju
populaciju, već i na one mlađe, u punoj snazi, koji jednostavno žele masivno i
jako telo.
Upala ustvari
predstavlja reakciju tela na povredu ili infekciju.
Prvobitno je opisivana rečima poput toplote, bola, crvenila, otoka itd. Ono što danas znamo jeste da sve ove pojave koje možemo dovesti u vezu sa upalnim procesima nisu sastavni deo njih, već imunološkog odgovora našeg tela na traumu.
Prvobitno je opisivana rečima poput toplote, bola, crvenila, otoka itd. Ono što danas znamo jeste da sve ove pojave koje možemo dovesti u vezu sa upalnim procesima nisu sastavni deo njih, već imunološkog odgovora našeg tela na traumu.
Prilikom odbrane tela od upalnih procesa hemijski glasnici zvani citokini
se oslobađaju. Oni utiču na lokalne krvne sudove (u rejonu upale), pa se
javljaju uvećana toplota na tom delu tela kao i crvenilo, usled uvećanog
protoka krvi na tom mestu.
Dilatacija krvnih sudova i stvaranje manjih otvora na njima omogućava
krvnoj plazmi da se izliva u okolnom tkivu koje je pogođeno upalom. Ova
ekspanzija plazme stvara otoke čijim se pritiskom javlja osećaj bola, usled
pritiskanja lokalnih nervnih završetaka.
Citokini takođe utiču na to da bela krvna zrnca u znatno većoj meri
putuju kroz krvne sudove sve do upalnog mesta. Bela krvna zrnca, u odbrani od
neželjenih mikroorganizama i prilikom popravke oštećenog tkiva oslobađaju
supstance koje dodatno pojačavaju upalne procese, uzrokujući tako jači osećaj
bola.
Iako ovo zvuči prilično ekstremno,
ovo je sastavni deo našeg života. Koristi od trenutne neprijatnosti usled upale
(npr otok i bol) jesu te što to znači da je veliki broj naših imunih ćelija
angažovan u odbrani od upale i da je proces oporavka i zaceljenja otpočeo.
Primera radi, posekliste se nožem po prstu. Krv se ubrzo zgrušala na
mestu posekotine, ali bakterije su ipak ušle. Imuni sistem ubrzo registruje
prisustvo neželjenih bakterija i odgovara aktiviranjem odbrambenih sistema. Ovo
dovodi do procesa koje smo naveli i koji za cilj imaju brzo dopremanje
imunoloških ćelija na mesto na kojem su neželjene bakterije primećene kako bi
bile zaustavljene i ubijene.
Upala usled
treniranja
Poslednja stvar koju bismo želeli jeste da vas odgovorimo od intenzivnog
treniranja, pa vam zato opet napominjemo da je upala kao posledica treninga dobra stvar!
U slučaju treninga, mišićne kontrakcije utiču na lučenje citokina, usled
upalnih procesa u mišićnom tkivu. Citokine treba posmatrati kao signalne
proteine koji pomažu intercelularnu komunikaciju, a jedan od njih jeste i
interleukin 6 – IL 6, koji poboljšava apsorpciju glukoze i upotrebu masti zarad
stvaranja energije.
Citokini takođe aktiviraju lokalni imunološki odgovor tela, otpočinjući
tako niz posledičnih procesa koji imaju značaja u mišićnom rastu i regeneraciji
tkiva. Pored uloge u faktorima rasta, kao odgovor na indukovanu mehaničku
tenziju, imunološke ćelije imaju i direktnu ulogu u aktivaciji satelitskih
ćelija. Sve ovo je naravno deo potpuno normalnih okolnosti sa kojima se naše
telo uspešno bori. Ali, šta bi se desilo onda kada upala nije akutna, već
hronična?
Hronična upala
Ovo je veoma ozbiljna stvar. Medicina nam danas govori da je hipertenzija
„tihi ubica“. Po mišljenju mnogih, hronična upala zaslužuje ovakav atribut.
Kao akutna, upala je prilično normalno stanje, kao što smo malopre
istakli. Ali hronična sa druge strane može biti sistemska, vodeći vremenom do
oštećenja zglobova i mišića. U ekstremnim slučajeivma može uzrokovati srčana
oboljenja ili rezistenciju na insulin, a oboljenja poput artritisa, pa čak i
kancera otpočinju hroničnim upalama.
Na polju treninga, hronična upala može značiti pad performansi, a čak i
ozbiljne zdravstvene probleme.
Šta uzrokuje hroničnu
upalu
Razmera unosa masnih kiselina. Mnogi od nas unose previše omega 6, a
premalo omega 3 masnih kiselina.
Evo i zašto:
Evo i zašto:
Karakteristično za ove masne kiseline jeste da onda kada uzimate više
omega 3 u odnosu na omega 6, ili obrnuto, one se nadmeću između sebe. Ukoliko
unosite previše omega 3, imaćete problema sa konverzijom omega 6, koje su
takođe esencijalne. Upravo zato je važno da vaše doze obe masne kiseline budu
umerene i u pravoj razmeri.
U praksi, bilo je slučajeva neobičnog krvarenja i bola u zglobovima usled
uzimanja prevelikih doza omega 3. Sa druge strane, problemi su zabeleženi i
prilikom uzimanja omega 6 u većoj količini, koje izgleda da su znatno biološki
aktivnije i mogu uzrokovati još jače
upale.
Prostaglandini. Ovo su lipidi iz
masnih kiselina. Mogu biti i izazivači upala i sredstvo u borbi protiv njih.
Trans masti. jednostavno, sve
trans masti su smeće. Ovo zbog toga što ove vrste masti, između ostalog,
umanjuju zdrave posledice masnih kiselina. Dodatno, trans masti se skladište u
membranama ćelija i istiskuju esencijalne masne kiseline, uvećavajući tako
rezistenciju na insulin.
Alkohol. Obično može imati
hronične upale kao posledicu. Polako sa pićem.
Insulin. Ovde mislimo na injekcije
insulina. U slučajevima kada je medicinski opravdano, onda je u redu, ali
ubrizgavanje zarad jačih anaboličkih posledica uzrokuje i veoma jake upalne
procese.
Previše kofeina. Jedna do dve šolje
kafe dnevno nije problem, ali u većoj meri takođe može imati upalni karakter.
Rafinisani ugljeni
hidrati. Konstantno unošenje utiče na stvaranje upale. Jedan od načina jeste
aktiviranje enzima delta – 5 – desaturaze.
Osetljivost na
C-reaktivni protein. Mnogi lekari koriste
ovaj test kao prediktor srčanog napada. Iako nije baš savršen, dobar je za
merenje hroničnih upala manjeg intenziteta.
-očitavanja manja od 1 mg/L ukazuju na mali rizik
-očitavanja između 1 i 3 ukazuju na prosečan rizik
-očitavanja preko 3 ukazuju na visok rizik
Omega -3 index test. Koristi se za ustanovljavanje nivoa omega 3,
kao i za opasnost od srčanih oboljenja.
Kod lekara takođe možete odraditi i testiranja na antioksidanse. Možete
izmeriti nivoe vitamina A,E i drugih minerala poput selena. Nizak nivo
antioksidanasa obično znači i upalni proces u telu.
Lekovi protiv upala
Iako nisu svi loši, činjenica je da se previše koriste! Stoga mogu biti znatno opasni ukoliko se
nekontrolisano konzumiraju.
Blokiranjem aktivnosti upalnih prostaglandina, ova vrsta lekova može isto
tako blokirati i sintezu proteina nakon vežbanja. Dalje, mnogi nisu svesni da
preterana upotreba ovih lekova može dovesti i do oštećenja zglobova, pa eto vam
i artritisa.
Dalje, mnogi lekovi ove vrste poput motrina, advila, naproksena i drugih,
mogu poremetiti i zdravlje stomaka, što dalje može dovesti do upalnih procesa.
12 saveta za
optimalno upravljanje upalama
1.
Unosite esencijalne masne kiseline u optimalnoj razmeri.
2. Konzumirajte više ribe ili riblje ulje u kapsulama. Ribe
poput lososa, sardina i haringe jesu dobri izvori jer između ostalog, imaju i
veoma nizak nivo žive u sebi, a ukoliko vas je idalje strah, ubacite i šaku
brazilskih oraha svakog dana. Selen u njima se vezuje za živu čineći je
netoksičnom.
3. Jedite kvalitetno meso. Meso za koje znate da je domaće i da
nije tretirano nikakvim veštačkim supstancama.
4. Ograničite unos rafinisanih hidrata. Smeće se ne jede! Štetni
su iz razloga što između ostalog uzimaju više iz naše krvi, nego što nam daju.
Dalje, dižu insulin, što nije katastrofalno, ali ukoliko se dešava često i u
dužem vremenskom periodu, može dovesti,do upala. Proste hidrate ograničite samo
na period nakon treninga, ili u manjoj količini tokom treninga.
5. Ukoliko ste gojazni, smršajte. Što ste deblji, to ste
podložniji upalama.
6. Masaže. Ne one na koje ste pomislili! One druge jesu veoma
dobar način za umirivanje upala, pod uslovom da ih izvodi stručno lice.
7. Ubacite začine poput kurkume, đumbira i origana. Kurkumin je
stvarno značajan, a to podrvrđuju,mnoge studije. Potiskuje mnoge komponente
koje podstiču stvaranje upala.
8. Izbegavajte trans masti. Smeće!
9. Izbegavajte ili ograničite alkohol.
10. Izbegavajte visok unos kofeina.
11. Jedite voće i povrće. Ovo će se pozitivno odraziti na status
antioksidanasa, vitamina i minerala u telu.
12. Koristite suplementaciju obogaćenu antioksidansima i
vitaminima. Magnezijum, selen, cink, esencijalne masne kiseline, glutamin i
druge suplemente.
Izvor: tnation.com