NE DOZVOLITE DA VAS HRANA SPRECI U NAPREDOVANJU

-visok unos kalorija u fazi dobijanja telesne težine daje efekta samo do određene granice, jer lako možete doći u situaciju u kojoj „pretrpavanje nutrijentima“ postaje nezdravo i čak toksično za organizam

-preterani unos kalorija u dužem vremenu smanjuje sposobnost tela da kreira anaboličko okruženje, koje podrazumeva sintezu proteina, osetljivost na aminokiseline, mehanički stres, a takođe i umanjenu aktivnost insulina ili IGF-1

-oni koji menjaju periode sa visokim kalorijskim unosom i periode sa striktnijim dijetama konstantno izlažu svoje telo prilagođavanju 

Gojenje koje je pošlo naopako

Zamislite sledeći scenario: bili ste na striktnoj dijeti tokom par meseci i postigli odličnu formu. Iako izgledate odlično, izgubili ste malo na obimima, što je normalno. Sada je vaša dijeta gotova i prelazite na fazu u kojoj unosite znatno više kalorija. Postavljate sebi cilj da u vremenu koje dolazi budete veći nego ikada.

Počinjete sa masivnim obrocima, kako biste izgradili masivno telo. Unosite ogroman broj kalorija i trenirate kao zver. Tokom narednih nekoliko nedelja sve se čini odličnim: napredujete na polju snage, dobijate odličnu prokrvljenost tokom treninga i konstantno ste gladni. Upravo ovako izgleda anabolizam. Jednostavno znate da rastete sve vreme.

Ipak, posle nekog vremena, stvari kreću da se menjaju. Na treningu ne postižete više isti nivo prokrvljenosti, napredak u formi se usporava i jedva da se pomera. Šta sada uraditi? Ponavljate sebi onaj cilj koji ste postavili: moram da nastavim da rastem! Nekako nađete motivaciju i krenete sa još višim unosom kalorija. Jer, da bi se raslo, mora se jesti zar ne?

Ubacujete i nekoliko „cheat“ obroka tu i tamo, i pretvarate jedenje hrane u svoj drugi posao. Dobra vest je što skala počinje opet da se kreće napred, ali ne kao ranije. Napredak u snazi je manji, one legendarne prokvljenosti više nema, dok vaši zglobovi i telo počinju da negoduju i stvaraju vam osećaj neprijatnosti, usled hroničnih upala.

Postavljate pitanje sebi (bar bi trebalo): „Gde sam pogrešio? Šta je krenulo naopako?“ najprostiji odgovor bio bi da je navala nove telesne masnoće, uzrokovane vašim kalorijskim unosom indukovala stanje koje se naziva otpornost na anabolizam. Da se razumemo, kalorije su potrebne da bismo gradili naše telo, bez kalorija nema ni rasta. Ali, kalorijski unos je koristan samo do određene granice!

Kada dostignete tu granicu, stvari počinju da vam se vraćaju kao bumerang.

Mnogo vežbača je iskusilo ovo, pogotovu u fazi mišićne mase. U ekstremnim slučajevima, ovakva praksa koju smo opisali u mogućem scenariju, može dovesti do oboljenja poput dijabetesa, srčanih obljenja u drugih. Dakle, ne radi se o nevažnoj stvari nimalo.

Tri faktora za neželjeno stanje organizma

Veoma je važno razumeti razlog zašto mišićni rast usporava onda kada se prisustvo masti u telu znatno uvećava. Preterani unos kalorija, kao što smo istakli, umanjuje sposobnost tela da kreira anaboličko okruženje, što povlači niz posledica koje nikako ne želimo. Ovakvo stanje je nedavno postalo poznato pod nazivom otpornost, ili rezistencija na anabolizam (engl. anabolic resistance).

Treba još reći da čak i nezavisno od stanja anaboličkih hormona, preteran unos kalorija može sam po sebi umanjiti sposobnost tela da se regeneriše i raste. Iako na polju treninga ćete vrlo verovatno naleteti na prepreke i stagnirati, kada je u pitanju metabolizam, sve zamke i prepreke mogu se izbeći racionalnim režimom ishrane.

Postoje tri faktora koja su u vezi sa režimima ishrane dizajniranim za mišićnu masu, koji zajedno utiču na kreiranje anaboličke rezistencije.  

Prvi faktor: rezistencija na insulin

Rezistencija na insulin može biti najznačajniji od sva tri, jer se javlja najranije. Veza između rezistencije insulina i gojaznosti je dokazana u velikom broju studija. Ono što je manje poznato jeste da nije neophodno da budete gojazni tokom dužeg vremenskog perioda kako biste razvili otpornost na insulin.

Svaki mlađi, prosečno zdrav vežbač može postati neosetljiv na insulin posle samo četiri nedelje značajnog kalorijskog unosa! Ovakvo stanje uvećava sposobnost našeg tela da unete hidrate skladišti kao telesnu masnoću, umesto kao mišićni glikogen. Takođe, uvećava i mogućnost skladištenja triglicerida u mišićnog tkivu, koji sami po sebi dodatno uvećavaju rezistenciju na insulin.

Kako opada osetljivost na insulin, tako opada i apsorpcija glukoze. Rezultat toga jeste manja količina skladištenog glikogena, manja punoća mišića i manja prokrvljenost na treningu. Dakle, izrazit unos kalorija tokom faze mišićne mase može da ima efekta samo dok ne počne da opada osetljivost na insulin. Onda kada masti počinju da se talože brže i više nego uobičajeno, tada dolazi i do rezistencije na insulin. U ovom trenutku stvari počinju da se odvijaju negativno po vas velikom brzinom: uvećava se skladištenje telesne masnoće, trening je slabijii teži.

Drugi faktor: rezistencija na leptin

Prešli ste granicu preko koje vaši obroci ne idu vama u korist, nego na štetu. Kako postajete manje osetljivi na insulin, tako vaše telo skladišti sve više masnoće. Upravo u ovom momentu treba spomenuti i leptin. Leptin je peptidni hormon koji se sintetiše u masnim ćelijama (adipocitima) koji ima ulogu u kontroli metabolizma i osećaja gladi. Tehnički govoreći, povezuje promene u nivou telesne masnoće sa kontrolom energije homeostaze u CNS.

Leptin prati energijske nivoe u celom telu i koordinira njenu potrošnju, oksidaciju masti i metabolizam na opštem nivou. 

Kako se masno tkivo uvećava, adipociti oslobađaju više leptina u krvotok, koji sada počinje da intenzivnije komunicira sa leptinskim receptorima u hipotalamusu.

Ovo je signal da ste „puni“ što uzrokuje da hipotalamus signalizira ostatku mozgda  i tela da se osećaj gladi, apetit i brzina metabolizma umanje! Upravo zato se leptin sintetiše i znatno manje, kada je unos kalorija manji. U ovom slučaju, hipotalamus bi slao signale da se apetit pojača, a potrošnja energije smanji. Leptinske funkcije nisu povezane samo sa hipotalamusom, jer se njegovi receptori nalaze svuda po telu, kontrolišući apetit, metabolizam  i potrošnju energije na globalnom nivou. 

Kako se uvećava telesna masnoća, sve više leptina se otpušta u krvotokok. Vremenom, usled uvećanog nivoa leptina u dužem vremenu, razvijate i rezistenciju na leptin. Leptin se vezuje za njegove receptore, ali nikakve povratne poruke se ne šalju. Stoga su i oni efekti kojima se masti sagorevaju i energija troši izostali! Posledica toga je da iako ste podgojeni prilično, mozak ne dobija signale da je telo „puno“! Na kraju, ovo dovodi i do gubitka kontrole apetita!

Naravno, treba reći da nismo svi isti ni u ovome. Oni srećniji će tokom perioda mišićne mase verovatno samo blago umanjiti osetljivost na insulin i leptin. Oni koji genetski imaju sporiji metabolizam i znatno lakše dobijaju na telesnoj masnoći moraće da budu znatno pažljiviji.

Faktor tri: ER stres

„ER“ je skraćeno od „endoplazmatični retikulum“ koji se nalazi u citosolu svih ćelija. Ima ulogu u metaboličkim signalnim koji kontrolišu glukozu, lipide i metabolizam proteina. Takođe, veoma je značajan i u sintezi proteina, gde ribozomi sintetišu nove proteine koji se oslođabaju u lumenu ER za dalju obradu.

Nakon obrade u ER, proteini se premeštaju u Goldžijev aparat na dalje sortiranje, pakovanje i distribuciju.  ER treba gledati kao na fabriku proteina u kojoj se molekuli mRNA sintetišu i u nukleusima se šalju u ribozome, gde se dekodiraju i prelaze u nove proteine. Upravo ovi novi proteini se prebacuju u lumen ER odakle se dalje šalju na mesta gde su potrebni.

U Goldžijevom aparatu se proteini sortiraju, pakuju i isporučuju u različite delove ćelija. ER i Goldžijev aparat zajedno učestvuju u obradi, transportu i isporuci svih novih proteina. Onda kada su potrebe za proteinskom sintezom prevelike u odnosu na sposobnost ćelije, ER doživljava jak stres.

Stres ER u masnom tkivu

Masne ćelije nisu samo pasivna forma skladištene telesne masnoće. Takođe se ponašaju kao endokrini organi, lučeći veći broj proteina za kontrolu metabolizma, uključujući leptin, adiponektin i druge peptidne hormone. Što je veća masna ćelija, više luči leptina, čineći ER veoma važnim.

Posao je ER i Goldžijevog aparata da sintetiđu i obrade sav leptin. Problem nastaje onda kada se proteini proizvode brže nego što je moguće da se obrade, pa to dovodi do stresa ER.

Ovo aktivira mehanizam poznat kao odgovor na neskladištene proteine („unfolded protein response – UPR“) kojim se umanjuje proteinska sinteza i uvećava kapacitet ER da skladišti proteine, kako bi onaj višak ponovo pokušao da se ubaci.

Problem je što ovo dolazi sa nekoliko posledica. UPR takođe okida upalne procese koji stvaraju brojne upale i oksidativne stresove po telo. UPR je i uzrok i efekat stresa ER. Preterena količina nutrijenata uzrokuje uvećane zahteve za sintezom proteina u masnim ćelijama, kako za produkciju peptidnih hormona poput leptina, tako i za proteine potrebne za produkciju triglicerida i skladištenje masti.

Onog momenta kada potreba za proteinima pređe mogućnost njihove sinteze aktivira se UPR.  Proteinska sinteza je veoma zahtevan proces, sa aspekta potrošnje energije. Masne ćelije koje su postale neosetljive na insulin ne mogu da uzmu dovoljno glukoze kako bi ispratile energijske zahteve procesa sinteze proteina. Ovo dodatno stresira ER. Posledica svega ovoga jesu upalni procesi, oksidativni stres, rezistencija na insulin i leptin.

Stres ER u mišićnom tkivu

onda kada je ER izložen stresu u masnim ćelijama, apsorpcija masnih kiselina se usporava. Ovo dovodi do njihovog „izlivanja“ u mišićnom tkivu koje sada nije sposobno da sagori ove masnoće zarad energije, pa ih umesto toga skladišti kao intramuskularne trigliceride. I ova masnoća dodatno umanjuje osetljivost na insulin u mišićnom tkivu i izaziva stres ER u mišićima.

Onog momenta kada se stresira ER u mišićnom tkivu tada ste potpuno u stanju anaboličke rezistencije. Mišići postaju manje osetljivi na sve signale za sintezu proteina. Apsorpcija leucina, mehanička opterećenja na tkivo, pa čak i anabolički hormoni postaju znatno manje efikasniji u procesu sinteze proteina. 

Da sumiramo: iako su kalorije potrebne za rast i napredak, preveliki unos u dužem periodu može dovesti do anaboličke rezistencije! Ovo stanje je veoma nepovoljno i sa aspekta forme i sa aspekta zdravlja. Onog momenta kada postanete manje osetljivi na insulin i leptin, tada se i ER izlaže jakom stresu, a ova tri faktora zajedno utiču na kreiranje stanja koje je znatno manje sposobno da kreira anaboličko okruženje u telu.

Saveti za izbegavanje anaboličke neosetljivosti

1.       Nemojte se previše ugojiti! Trudite se da držite procenat telesne masnoće pod kontrolom sve vreme. Jedite pametno, kako biste izbegli scenarie koje smo spominjali u tekstu.

2.       Popravite štetu! Za stalan napredak potrebno je da pomeramo granice. Nekad je potrebno učiniti više, ali ukoliko odemo previše u dužem vremenu možemo izazvati kontraefekat, ali ništa nije nepovratno izgubljeno! 

U ovom slučaju, umesto da idete još više napred, racionalnije je vratiti se unazad, redukovanjem kalorija, a pogotovu unosa hidrata tokom par narednih nedelja. Ubacivanje kardio treninga nije uopšte loše. Takođe, nekoliko suplemenata, poput ribljeg ulja, omega 3 kapsula i sličnih vam takođe mogu pomoći. Uvećajte i unos antioksidanasa i vitamina i minerala sve dok vaše telo ne vratite u željeni kolosek.

Izvor: tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik ovde) 

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%