DA LI KONZUMACIJA VOĆA MOŽE POKVARITI TELESNU KOMPOZICIJU?
Evo šta
bi trebalo da znate:
-demonizacija
fruktoze počela je objavljivanjem jedne studije 2004. Godine
-ukoliko
istražite nekoliko studija o uticaju fruktoze na ljude, jasno ćete shvatiti da
se ne ponaša nešto drugačije nego drugi šećeri
Postoje
vežbači koji se toliko plaše da im fruktoza ne upropasti formu da ne jedu voće
skoro uopšte. Veruju da će odmah po uzimanju sva fruktoza otići u struk u vidu
masnog tkiva. Ili da njihova dijeta nece imati efekta.
Dodajte
tome i bojazni da fruktoza može uzrokovati visok krvni pritisak i oboljenja
bubrega i postaje jasno zašto je na tako negativnom glasu danas, koji volimo da
nazivamo Sindrom fruktozične histerije – SFH.
SFH
bismo mogli definisati kao neosnovanu histeriju
i bojazan od šećera fruktoze, jer se ustvari radi samo o jednoj od formi
šećera, koja nije ništa bolja niti lošija od šećera koje možete naći u čokoladi, lizalicama i sličnim stvarima.
Umesto
da se bavimo pričanjem u prazno, hajde sada da sagledamo realne činjenice i
dokaze koji su oko nas, kako bismo stekli pravu sliku o fruktozi.
Nauka, istorija i Rusi
Kako
bismo shvatili da je ovaj histerični sindrom realan, osvrnućemo se malo na
istoriju, pa čak i par ekonomskih događaja.
Godine
1957, dvojica istraživača shvatila su kako da iskoriste jednu vrstu bakterije,
kako bi prah unutar zrna kukuruza pretvorili u glukozu.
Shvatili
su da će to pomoći proizvođačima hrane od fluktacija na tržištu šećerne trske,
uzrokovanih lošim vremenskim prilikama, prinosima na usevima, štrajkovima
radnika itd.
Ali,
niko nije obraćao pažnju na to. Proizvođači su nastavili da koriste veštačke
zaslađivače da zaslade skoro sve što se moglo zasladiti.
Godinama
kasnije, istorija i predsednik Ričard Nikson promenili su tok stvari. Nikson je
tada potpisao sporazum sa SSSR. Taj
događaj, zajedno sa lošim vremenskim prilikama, doveo je do značajnog skoka
cena namirnica. Mnogi potrošači su organizovali masovne bojkote namirnica od
mesa, kao znak protesta zbog visokih cena hamburgera.
Predsednik
je reagovao preko svojih saradnika, koji su rekli farmerima da će im vlada
plaćati da proizvode što više žitarica i izbacuju na tržište, bez obzira na
cene i zalihe i fluktacije na tim poljima.
Krajem
sedamdesetih godina, kada je cena žitarica znatno opala, skočila je cena
šećerne trske. Proizvođačima se smučilo pa su masovno prešli na proizvodnju
fruktoze, kroz proces koji su naučnici otkrili 1957. godine.
Sa
jeftinom fruktozom koju su sada proizvodili u obliku slatkih sirupa,
proizvođači su počeli da proizvode niz poslastica. Svi su bili debeli i srećni,
ali bukvalno, sve do 2004. kada je par naučnika objavio jednu studiju koja
globalnu gojaznost sa kojom se američka nacija suočava dovodi u direktnu vezu
sa upotrebom slatkim sirupa i preliva u raznim jelima.
Pažljivije
čitanje te studije jasno će ukazati da slatki sirupi nisu ni glavni ni jedini
uzroci globalne gojaznosti kod ljudi.
Suočeni
sa brojnim i osnovanim kritikama, par naučnika koji je izveo studiju pokušao se
odbraniti rečima da je sama studija bila jedna naučna spekulacija kako bi
motivisala i druge da krenu sa istraživanjima sličnih tema.
Ali, s
obzirom na dostupnost informacija u dobu u kojem živimo, pogrešni zaključci iz
studije i pogrešne tvrdnje su se lako prenele na veliki broj ljudi i eto kako
je demonizacija fruktoze dobila svoj oblik.
Istina
Istina
je da postoje dokazi da fruktoza može uzrokovati uvećano prisustvo masnih
kiselina u jetri. Kada se razgradi, enzim fosfofruktokinaza određuje da li je
jetri potrebna dodatna energija za rad, a ukoliko vam energija nije na niskom
nivou u tom momentu, glukoza će se upravo uputiti u jetru.
Kada
stigne u jetru, upućuje se u
mitohondrije, koje će je ili skladištiti kao glikogen zarad brze upotrebe za
sintezu energije, ili kao mast, što nije
dobro za zdravlje i normalno funkcionisanje jetre, ukoliko traje duže vreme.
Pojedini
stručnjaci fruktozu nazivaju „alkoholom bez mamurluka“ zbog oštećenja koja može
naneti jetri.
Dalje,
isto tako postoje i dokazi da fruktoza
može uzrokovati visok pritisak, povišene nivoe triglicerida, ili
oboljenja bubrega.
Dalje,
godine 2009, jedna studija je pokaza da uzimanje napitaka bogatih fruktozom i
bogatim glukozom može u oba slučaja dovesti do uvećanih masnih naslaga u
predelu stomaka, a ono što možda deluje paradoksalno jeste okolnost da je u
istoj studiji zabeleženo da je glukoza u većoj meri uticala na uvećanje nivoa
triglicerida nego fruktoza.
Jedna
studija iz 2012 pokazala je da mokraćna kiselina može ubrzati metabolizaciju
fruktoze u masti, ali koncentracija urinske kiselina varira od osobe do
osobe. To može objasniti zašto su
pojedinci osetljiviji na fruktozu, dok drugi nisu.
Takođe
je istina i da fruktoza ima uticaja na segmente u mozgu koji upravljaju
osećajem gladi. U nekim studijama, apetit je opao kod subjekata koji su uzimali
glukozu, ali u manjoj meri nego kada su uzimali fruktozu.
Presuda
Sve
pobrojane stvari zvuče loše, ali evo šta
bi trebalo u svakom slučaju uzeti u obzir:
1. Mnoge studije koje su donele
ove zaključke izvođene su na životinjama, ne na ljudima. To što je neki pacov
dobio dva sprata sala oko stomaka, nakon uzimanja fruktoze ne znači da će i
čovek.
2. Studije izvedene na ljudima
nude daleko manje dokaza, ili čak i ne dovode u vezu uzimanje fruktoze i efekte
koje smo nabrojali malopre.
3. Od 2004, otkada je objavljena ona famozna studija i otkada je tražnja za
fruktozom opala, procenat gojaznih ljudi se nije smanjio!
4. Većina studija izvođenja je sa
čistom glukozom i čistom fruktozom koju ne možete naći u proizvodima i
namirnicama po prodavnicama.
Što se
voća tiče, naravno da najviše šećera u voću dolazi od fruktoze. Najviše
fruktoze sadrži smokva, sa oko 23g fruktoze na 100g voća.
Na
drugom mestu je jabuka sa blizu 7g fruktoze na 100g.
E,
sad, hajde da kažemo da su sve one negativne posledice koje smo nabrojali
zaista istinite i da se mogu očekivati kod svakoga. Ako odbijate da jedete npr
jabuku zbog 7g šećera koje ćete uneti, to je skroz neracionalno i može se
podvesti pod onaj histerični sindrom koji smo spomenuli.
Za
pravilno funkcionisanje tela potrebna je raznovrsna ishrana, kako biste se
borili sa raznim virusima i bakterijama, kako biste rasli i razvijali se, i
slično.
Naravno,
nije dobro ni da u jednom obroku pojedete celu korpu voća, ali svakako da voće
treba da bude sastavni deo svačije ishrane.
Telesna
kompozicija i forma je rezultat potrošnje energije i vežbanja, totalnog unosa
kalorija, razmere i kvaliteta unetih nutrijenata i drugih stvari.
Izbegavanje
voća usled pretpostavki da vam mogu pokvariti formu je usko sagledavanje stvari
i pogrešno, bazirano na nedovoljnoj informisanosti.
Ipak,
treba obraćati pažnju na proizvode koji sadrže veštačke šećere i koji su
ustvari prerađevine. Razne grickalice, čokoladice i slično treba izbegavati. Sa
druge strane voće, pogotovu za ono koje znate da je kvalitetno ne treba da važi
isto, jer umerenim uzimanjem voća svom telu donosite znatno više pozitivnih
nego negativnih posledica.
Izvor:
tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com
www.ogistra-nutrition-shop.com