DVA LICA KORTIZOLA
Evo šta bi trebalo
znati:
-iako je na lošem
glasu, kortizol je neophodan za opšte zdravlje i sagorevanje masti, doduše pod
pravim okolnostima
-hronično povišen ili
smanjen nivo kortizola je štetan, balansiranje je ključno
-dok vežbate, visok
nivo kortizola je poželjan, jer u sadejstvu sa drugim hormonima utilizuje
sagorevanje masti
-nizan nivo kortizola
dovodi do žudnje za nezdravom hranom, što su mnogi tokom priprema iskusili
-tri najbolja načina
za optimalnu kontrolu kortizola jesu pravilna ishrana, vežbanja i način života.
Ujedno i tri najlakša načina za utvrđivanje nivoa kortizola jesu obraćanje
pažnje na glad, nivo energije i žudnje za šećerima
Stres
Spominjemo ga na prvom
mestu iz razloga što nisu kalorije te koje kontrolišu naš metabolizam, već telesni hormoni. A kada su oni u
pitanju, hormon kortizol je veoma važan. Ne samo da stresni hormoni (hormoni
koji se uvećano luče u stresnim situacijama) utiču na broj kalorija koji
unesemo, već utiču i na naš izbor izvora tih kalorija, pa čak i kako i gde će
te kalorije biti iskorišćene ili skladištene.
Razumevanje kortizola
Najbolji način da
razumete hormone jeste da ih zamislite kao prenosnike poruke između ćelija.
Dostavljaju informacije o tome šta se dešava van tela ćelijama unutar tela.
Dobar način da shvatite kortizol jeste da ga doživite kao policijski hormon.
Kortizol obavlja i zaštitnu i adaptacijsku ulogu. Bori se protiv upala, a
oslobađa i šećer i skladištene masnoće kako bi se telo izborilo sa stresom. Sve
što se može označiti kao pretnja diže nivo kortizola, kao signal pomoći
organizmu.
Dvolična priroda kortizola
Mnogi ga vide kao
hormon koji utiče na razgradnju tkiva i uvećano skladištenje masnoća. Istina je
da je u optimalnom nivou veoma važan za opšte zdravlje organizma. Sa druge
strane, nema ni sumnje da može biti štetan, ali onda kada je hronično visok ili
nizak, dok je pozitivan kada je balansiran.
“Socijalizacija” hormona
Hormoni su slični
ljudima u smislu da njihovo ponašanje u velikoj meri diktira okruženje u kojem
se nalaze. Primera radi, povišen kortizol tokom niskog kalorijskog unosa
uzrokovaće druge posledice, nego kada je povišen tokom visokog kal. unosa.
Slično je i kada treniramo: tokom treninga želimo povišen nivo, nakon treninga
nizak.
Tokom vežbanja,
kortizol, zajedno sa adrenalinom, noradrenalinom i hormonom rasta uvećava
sagorevanje masti.
Kortizol i insulin
Tehnički, kortizol je istovremeno i hormon
odgovoran za sagorevanje i za skladištenje masnoće. Ovo stoga što uvećava
aktivnost lipoproteina lipaze (LPL), glavnog telesnog enzima za skladištenje
masnoće. Ali, isto tako uvećava i aktivnost hormona senzitivnog lipaze (HSL),
koji je sa druge strane glavni kada je u pitanju sagorevanje telesne masnoće.
Hormon rasta i
kateholamini, koji su povišeni tokom vežbanja i perioda niskog unosa kalorija,
ističu sposobnost kortizola da sagoreva masti, dok mu potiskuju sposobnost da
ih skladišti. U stanju kada unosite kalorije u uobičajenim količinama, kada je
insulin na višem nivou, aktivnost HSL je
umanjena dok je aktivnost LPL znatno uvećana.
Upravo na ovaj način insulin aktivira sposobnost kortizola da skladišti
masnoće, dok mu blokira sposobnost da ih sagoreva.
Isto tako, ova dva
hormona međusobno blokiraju funkcije, umanjivanjem osetljivosti njihovih
receptora. Ovo znači da unošenje kalorija nije jedini način da se umanji
osetljivost na insulin, već je to i stres takođe! Pa, zaključak je da kortizol
sam NIJE odgovoran za skladištenje masti, već je to posledica sadejstva kortizola i insulina, tokom
perioda visokog unosa kalorija.
Korzizol i tiroidne žlezde
Nivo kortizola takođe
je međusobno povezan i sa lučenjem tiroidne žlezde. Pa, nizak kortizol dovodi
do umanjene aktivnosti tiroidne žlezde, dok povišen nivo kortizola blokira
uobičajenu konverziju neaktivne tiroide T4 u aktivnu T3. Pa, ovo je još jedan
razlog zašto ne želimo kortizol previše nisko, niti previše visoko, već u
zlatnoj sredini.
Kortizol i osećaj gladi
Za gubljenje masnoće
potrebne su dve stvari – kalorijski deficit i balans telesnih hormona. Kortizol
ima uticaja na obe. Kada su hormoni u pitanju, kortizol ima uticaja na leptin,
insulin i neuropeptid Y (NPY).
Hipotalamus je segment
u mozgu odgovoran za kontrolisanje našeg metabolizma. Da bi “slao naređenja”
potrebni su mu signali perifernih hormona, poput leptina i insulina, koji u
normalnim okolnostima zatvaraju osećaj gladi. Hronično povišeni ili umanjeni
nivoi kortizola uzrokuju aktivnosti hipotalamusa koje umanjuju hormonsku
osetljivost.
Ovo u praksi znači da
će kortizol umanjiti efekat ovih hormonskih signala u hipotalamusu, što znači
da ćete osećati da slabije zadovoljavate osećaj gladi prilikom obroka i da ćete
vrlo verovatno pojesti znatno više nego što je potrebno.
Kako nas stres goji
Ukoliko ste iskusniji
vežbač, prva stvar na koju pomislite kada se spomene stres jeste upravo
kortizol. A, ako ste baš potkovani znanjem, pomislićete i na ketoholamine. Ali,
treba uzeti u obzir i još jedan hormon koji se luči tokom stresa, a o kojem se
manje zna – NPY.
NPY uvećava osećaj
gladi. Ali, kortizol ne samo da uvećava prisustvo NPY u mozgu, već to radi i u
čitavom telu. Kada ste pod akutnim stresom, kortizol i ketoholamini se
oslobađaju u velikoj meri.
Kada ste pod hroničnim
stresom, NPY se oslobađa u većoj meri.
Onda kada se ketoholamini i kortizol “socijalizuju” pomažu vam da
sagorevate masti. Ali, NPY vas goji, pogotovu kada nije u sadejstvu sa
kortizolom.
Kada je NPY povišen
uzrokuje mlade masne ćelije da izrastu u zrele, a kada je i kortizol povišen
onda samo dodatno uvećava efikasnot NPY. Da dodatno razjasnimo ovde:
-kortizol u
kombinaciji sa ketoholaminima (kao kod akutnog stresa) pomaže sagorevanju masti
-kortizol u kombinaciji sa NPY kod hroničnog stresa vodi uvećanju telesne masnoće
-kortizol u kombinaciji sa NPY kod hroničnog stresa vodi uvećanju telesne masnoće
Kortizol se u najvećoj
meri luči u adrenalinskim žlezdama, ali postoji i još jedno mesto – masnoća na
stomaku. Dubinska masnoća na stomaku, zvana viscelarna masnoća, sadrži enzime
11-HSD. Ovaj je odgovoran za konvertovanje neaktivnog kortizola u aktivan. Ovo
u prevodu znači da telesna masnoća na stomaku može sama da sintetiše kortizol!
Insulin uvećava
aktivnost 11-HSD, što dalje uvećava nivo kortizola, što dalje dovodi do uvećane
otpornosti na insulin. U ovom slučaju se masnoća na stomaku ponaša kao pravi
parazit, hraneći se i uvećavajući se na račun nas. Ovo ističemo iz razloga što
mnogi i pored jakih dijeta i treninga kubure sa tvrdoglavom potkožnom masnoćom
na stomaku. Za ove, dobra strategija jeste primena metoda koje umanjuju
kortizol, poput dodatnih sati spavanja.
Upravljanje kortizolom
Tri najbolja načina
jesu vežba, pravilna ishrana i način života. Sa druge strane, tri najbolja
pokazatelja da nivo kortizola nije optimalan jesu osećaj gladi, manjka energije
i žudnja.
Učestalost obroka
Zapamtite da je kortizol
alarmni hormon. I jelo i gladovanje mogu dići nivo hormona. Preskakanje obroka
može dići nivo ovog hormona, iz razloga što je mozgu potreban konstantan priliv
glukoze. A promene nivoa šećera u krvi dovešće i do odgovora kortizola.
Kada je u pitanju
optimalna učestalost, ne slušajte druge, već
sebe! Definišite kakav režim ishrane vama odgovara sa aspekta vremenskih
razmaka između obroka i količine kalorija po obroku.
Imajte u vidu kvalitet
kalorija i odnos makronutrijenata u obroku. Iako danas možete čuti mnogo
različitih stavova, ipak ostaje dobra strategija uzimanja šejka bogatog
proteinima i prostim hidratima neposredno nakon treninga, u cilju spuštanja
nivoa kortizola.
Kortizol i trening
Kraći i intenzivni
trenign, kao što bi trening sa tegovima trebalo da bude, ali i umereni trening
niskog intenziteta jesu najbolje opcija što se nivoa kortizola tiče. Tokom prve
vrste treninga kortizol je povišen zajedno sa hormonom rasta i ketoholaminima.
Ovo je dobro za sagorevanje masti.
Dodatno, kraće vreme treninga znači i slabiji osećaj gladi i manje šanse
za razgradnju tkiva.
Kod dužih treninga
umerenog ili visokog intenziteta kortizol lako može prevladati dejstva
anaboličkih hormona vodeći nas u katabolizam i jak osećaj gladi nakon fizičke
aktivnosti.
Jedan od dobrih načina
za umanjivanje kortizola jeste izvođenje sporijih opuštajućih pokreta na kraju
treninga, kao što je na primer šetnja posle sprinta.
Na kraju, suština je
pametnom pristupu ishrani, treningu i stilu života. Znajući kada je poželjno
povisiti, kada spustiti koje telesne hormone i načine na koje to ostvariti znači
veliku prednost u izgrađivanju dobre forme i zdravlja.
Izvor: tnation.com
Comments