MIŠIČNA MASA -SINTEZA PROTEINA I ĆELIJSKA VOLUMIZACIJA
Zbog VASEG poverenja i 4 mil pregleda na nasem BLOGU,evo jedan FENOMENALAN tekst kao poklon za sve Vas i ukazanu nam cast i poverenje! HVALA jos jednom!
Intenzivan trening u
teretani otvara mogućnost za uvećanu proteinsku sintezu, ali samo ukoliko je
podržan kvalitetnom ishranom i
suplementacijom. Ukoliko ste informisaniji o ovoj temi, verovatno ste
upoznati sa značajem tzv. “anaboličkog prozora” (engl. anabolic window) i
suplementacije u periodu pre, tokom i nakon treninga.
Ono što se odvija na
celularnom nivou u satima nakon treninga jeste ključ za napredak. Snabdevanje
našeg tela odgovarajućim nutrijentima u pravo vreme otvara mogućnost za
značajan napredak, ali nutrijenti jesu samo jedan deo ukupne slike. Faktor koji
se često previća jeste ćelijski volumen.
Ćelijska zapremina nije samo neki kozmetički pojam, već je glavni faktor u
transportu aminokiseline, pa je zato i veoma važan za mehanizam proteinske
sinteze i potiskivanje razgradnje proteina.
Ćelijska zapremina:
volumiziran mišić jeste u snažnom anaboličkom okruženju. Iako duže vremena znamo da volumizirane ćelije umanjuju razgradnju i podstiču sintezu proteina, tek nedavno smo shvatili mehanizam po kojem su povezani ćelijski volumen i proteinska sinteza.
volumiziran mišić jeste u snažnom anaboličkom okruženju. Iako duže vremena znamo da volumizirane ćelije umanjuju razgradnju i podstiču sintezu proteina, tek nedavno smo shvatili mehanizam po kojem su povezani ćelijski volumen i proteinska sinteza.
Ono šta sada znamo
jeste da se proteinska sinteza kontroliše od strane enzima mTOR, koji se
aktivira usled mehaničkog stresa, faktora rasta i leucina.
Iako su ova tri
faktora značajna, mTOR je takođe zavisan i od ćelijskog volumena. Ovo otkriće
desilo se godine 2005, kada je grupa stručnjaka otkrila da je za aktivaciju
mTOR pored leucina potreban i glutamin.
Glutamin je potreban
zarad apsorpcije leucina i volumenizaciju ćelija, a obe ove funkcije su
potrebne za otpočinjanje proteinske sinteze. Isti istraživači su takođe
pokazali da manjak glutamina ne samo da umanjuje i zapreminu ćelija, već i
slabi aktivnost leucina za aktiviranje sinteze proteina.
Upravo ovo otkriće
predstavlja vezu između glutamina, ćelijske volumenizacije i sinteze proteina.
Bitno je zapamtiti da:
-glutamin omogućava leucinu pristu ćelijama u kojima će otpočeti sinteza proteina
-volumenizacija ćelija zahvaljujući glutaminu neophodna je da aktivira i mTOR i sintezu proteina
kako bi dopremio leucin do ćelija, potrebno je da glutamin prođe “fazu punjenja”. Ovo takođe zahteva vodu, što dovodi do uvećanja zapremine ćelije. Nakon faze punjenja, glutamin izlazi iz ćelije, a umesto njega u ćeliju ulazi leucin.
-glutamin omogućava leucinu pristu ćelijama u kojima će otpočeti sinteza proteina
-volumenizacija ćelija zahvaljujući glutaminu neophodna je da aktivira i mTOR i sintezu proteina
kako bi dopremio leucin do ćelija, potrebno je da glutamin prođe “fazu punjenja”. Ovo takođe zahteva vodu, što dovodi do uvećanja zapremine ćelije. Nakon faze punjenja, glutamin izlazi iz ćelije, a umesto njega u ćeliju ulazi leucin.
Ovo je potvrđeno i u
studijama: kada su ćelije tretirane glutaminom i mešavinom esencijalnih masnih
kiselina koje sadrže leucin, aktivacija proteinske sinteze usledila je oko 60
minuta nakon tretmana. A, kada su iste ćelije prethodno odradile fazu punjenja
glutamina, proteinska sinteza otpočela je samo 1-2 minuta nakon što je leucin
ušao u ćeliju umesto napunjenoj glutamina.
Važno za zapamtiti
jeste:
-glutamin određuje vreme u kojem će doći do aktivacije mehanizma sinteze proteina po ulasku leucina u ćelije
-glutamin određuje vreme u kojem će doći do aktivacije mehanizma sinteze proteina po ulasku leucina u ćelije
-ćelije moraju odraditi fazu punjenja glutamina kako bi leucin ušao
sve ovo ipak treba uzeti sa dozom rezerve, jer su studije izvođenje na celularnom nivou gde se proteinska sinteza odvija pod mnogo prostijim uslovima. Mišićne ćelije su sposobne da sintetišu glutamin po potrebi od drugih aminokiseline, pa pražnjenje glutamina u ćelijama ove vrste nije baš reprezentativno kao u složenijim fiziološkim okruženjima.
Visoka sinteza
proteina u mišićnom tkivu ne može se potpuno održavati sa ili bez
suplementacije glutaminom. Glutamin može, ipak, da optimizuje sintezu proteina
uvećavajući volumen ćelija tokom perioda nakon treninga.
Tercijarni aktivni transport (TAT): način na
koji leucin ulazi u ćeliju
Postoje mnogi kanali i
transportni proteini koji regulišu saobraćaj nutrijenata iz i u ćeliju. Postoje
dve grupe transportera aminokiselina koje su veoma važne: “sistem L” i “sistem A”, jer su u najbližoj vezi sa signalizacijom mTOR
i sintezom proteina.
Aktivnosti ova dva
sistema omogućavaju apsorpciju leucina i ostalih BCAA. Sistem L je odgovoran za
ulazak leucina i drugih BCAA, a izlazak glutamina.
Sistem A učestvuje u
drugim mehanizmima u kojima se glutamin dovodi u vezi sa apsorpcijom natrijuma.
Veza između apsorpcije natrijuma i sistema A i L transportera označava se kao
tercijarni aktivni transport (TAT). Upravo je TAT glavni kada je u pitanju
ulazak leucina u ćelije i aktivacija mTOR i proteinske sinteze.
Evo kako se to odvija:
prvo, pumpa vezana za membranu pod nazivom natrijum-kalijum ATPazna pumpa koristi energiju iz molekula ATP kako bi izvela natrijum iz ćelije.
prvo, pumpa vezana za membranu pod nazivom natrijum-kalijum ATPazna pumpa koristi energiju iz molekula ATP kako bi izvela natrijum iz ćelije.
Uvećana koncentracija
Na van ćelije jeste signal da se glutamin ubaci u ćeliju preko sistema A.
Glutamin i Na sada ponovo ulaze u ćeliju, vukući i molekule vode sa sobom,
uzrokujući tako uvećanu zapreminu ćelije. Ovo ćeliju stavlja u anaboličko
stanje, pripremajući mehanizam sinteze proteina za aktivaciju.
Kada glutamin dostigne
određen nivo u ćeliji, dolazi do aktivacije sistema L koji ga izbacuje i na
njegovo mesto uvodi leucin. Ulazak leucija jeste signal za početak sinteze
proteina.
Sada kada znamo kako se transportuju
aminokiseline i kako se aktivira sinteza proteina možemo svojim strategijama
pomoći te procese i učiniti ih efikasnijim.
Strategija 1: hidratacija
Sinteza proteina veoma
mnogo zavisi od hidratacije ćelije. Ukoliko ste dehidrirali, oporavak od
treninga će biti znatno umanjen. Ne samo voda, već i elektrokiti poput
natrijuma, kalijuma, hlora i fosfora su odlični, jer povlače vodu sa sobom u
ćeliju. Nakon jakog treninga potrebni su nam voda, aminokiseline i elektroliti
kako bismo maksimizovali zapreminu ćelija od koje zavisi proteinska sinteza.
Ne plašite se da pre i
nakon treninga uzmete natrijum. Ukoliko vam je natrijum nizak prokrvljavanje i
mišićna pumpa skoro i da neće doći do izražaja na treningu.
Stragegija 2: punjenje glutaminom
konzumacija glutamina uzrokuje uvećanje zapremine ćelija, pripremajući ih za proteinsku sintezu. Pored učestvovanja u transportu aminokiselina, uvećana zapremina ćelije uvećava i sintezu glikogena i umanjuje razgradnju proteina.
konzumacija glutamina uzrokuje uvećanje zapremine ćelija, pripremajući ih za proteinsku sintezu. Pored učestvovanja u transportu aminokiselina, uvećana zapremina ćelije uvećava i sintezu glikogena i umanjuje razgradnju proteina.
Za one koji su navikli
da treniraju naporno, veoma je važno da održavaju optimalan nivo glutamina.
Nakon treninga telo započinje proces oporavka, koji aktivira imune ćelije da
putuju po našim mišićima i popravljaju oštećenja.
Glutamin se tako brzo
apsorbuje od strane ovih imunoloških ćelija, da postoji pretpostavka da je on
ustvari gorivo za njihov rad. Upravo zato glutamin jeste veoma koristan u
periodu nakon treninga, kada je imunološki odgovor tela veoma izražen.
Ukoliko vam to nije
praksa do sada, počnite i to sa 10-15g gllutamina odmah nakon treninga, a s
obzirom da su BCAA drugi omiljeni supstrat za sintezu mišićnog glutamina eto
još jednog razloga za njihovo uzimanje.
Strategija 3: mišićna pumpa
nedavno je otkriveno da uzimanje esencijalnih masnih kiselina uvećava aktivnost oba sistema A i L. važno je istaći da se ovo dešava prilikom sinteze proteina gde se postojeći mRNA prevode u proteine.
nedavno je otkriveno da uzimanje esencijalnih masnih kiselina uvećava aktivnost oba sistema A i L. važno je istaći da se ovo dešava prilikom sinteze proteina gde se postojeći mRNA prevode u proteine.
Ukoliko povežemo ovo
sa “kašnjenjem” proteinske sinteze (i do
16 sati da otpočne), snabdevanje EMK postaje veoma važno, jer itekako skraćuje
vreme u kojem će ćelije sintetisati proteine koji su im potrebni.
Upravo zato je veoma
važno da pažljivo isplaniramo suplementaciju pre, tokom i nakon treninga, kao i
kvalitetnu ishranu u ovom periodu dana.
Strategija 4: veza sa insulinom
insulin je najsnažniji anabolički hormon u telu. Pored toga što pospešuje proteinsku sintezu utiče i na aktivnost sistema A transportera aminokiselina u ćelijske membrane.
insulin je najsnažniji anabolički hormon u telu. Pored toga što pospešuje proteinsku sintezu utiče i na aktivnost sistema A transportera aminokiselina u ćelijske membrane.
Ovo znači direktno da
će više glutamina biti dopremljeno do ćelija, uzrokujući njihovu uvećanu
zapreminu, uzrokujući dalje veću koncentraciju leucina i na kraju uvećanu
proteinsku sintezu.
Ovo je još jedan
razlog zašto su hidrati bitni nutrijenti u periodu pre, tokom i nakon treninga.
Strategija 5: insulin i aminokiseline
Hidrati dižu nivo
insulina, ali kao i određene aminokiseline. Glutamin je moćan aktivator
“inkretinskih” hormona koji uzrokuju insulinske ćelije u pankreasu osetljivijim
na glukozu. Glicin takođe oslobađa lučenje insulina na više načina.
Iako i sami hidrati
dižu nivo insulina, njihova kombinacija sa ovim aminokiselinama koje dižu nivo
insulina može biti još korisnija i efikasnija, pogotovu u periodu nakon
treninga kada je veoma važno da postignemo što veći insulinski šiljak, a sve
zarad bolje sinteze proteina i umanjenje razgradnje tkiva.
Strategija 6: umanjite lučenje mlečne kiseline
sa beta-alaninom
Naporan trening istina
da stimuliše mišićni rast, ali isto tako stimuliše i lučenje mlečne kiseline u
aktiviranim mišićima. Ovo dovodi do zamora, slabljenja performansi i upalnih
procesa, spuštajući nivo pH vrednosti u
mišićima, kao i umanjujući aktivnost sistema A.
Kada je pH u mišićima
nizak, apsorpcija aminokiselina je redukovana što slabi aktivacionu ulogu mTOR
na proteinsku sintezu. Dodatno, studije su pokazale i da nizak pH uzrokuje
uvećanu razgradnju proteina.
Upravo na ovom mestu
stupa beta – alanin. Prirodno uvećavajući nivo karnosina, produžava naše
sposobnosti, umanjujući odmor i usporavajući opadanje nivoa pH tokom
treniranja.
Beta-alanin ima još
jednu važnu funkciju: održava proteinsku sintezu intenzivnom i skraćuje vreme
njene aktivacije, sprečavajući umanjivanje aktivnosti sistema za transport
aminokiselina.
Zaključak:
Intenzivno treniranje
umanjuje sintezu proteina i uvećava razgradnju postojećeg tkiva. Ovo je
neizbežno za svakoga ko trenira naporno. Ipak, iako ne možemo u potpunosti ovo
izbeći, možemo ograničiti ove kataboličke procese i ubrzati vreme aktivacije
anaboličkih, kako bismo ubrzali naš oporavak i otvorili veće mogućnosti za
napredak i rast.
Dobra ishrana jeste
veoma važna, ali to je samo jedan od faktora napretka i rasta. Ćelijska
volumenizacija je glavni prevoznik aminokiselina i aktivator proteinske
sinteze. Razumevajući kako funkcioniše, možemo isplanirati strategije u praksi
kojima ćemo pomoći anaboličkim mehanizmima našeg tela da što pre i što jače
dođu do izražaja.
Izvor: tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com
www.ogistra-nutrition-shop.com