ZNAČAJ KARDIO TRENINGA ZA TELESNU KOMPOZICIJU I FORMU
Evo šta bi trebalo da znate:
-kada izvodite kardio dok ste na
dijetama za mršavljenje, mudro je početi minimalnim intenzitetom neophodnim za
gubitak masti, ne maksimalnim.
-najoptimalniji kardio trening koji
neće uticati na gubitak mišićne mase jeste onaj od kojeg nije potrebno da se
oporavljate (npr šetnja)
-kada koristite aerobni trening za
gubitak telesne masnoće ili se opredelite na lagane poput šetnje, ili na
naporne poput HIIT treninga
-ako ste fan HIIT ne posmatrajte ga
kao aktivnost za gubitak telesne masnoće, već kao mogućnost izgradnje mišićne
mase
Kad god se pojavi neki tekst u vezi sa
aerobnim treningom, otpočne ogromna i duga rasprava o tome kako je ljudima
dosadan i naporan, kako su jedni radili ovo, drugi ono i slične teme... Ono što
skoro niko do sada nije temeljno objasino jeste razlog i suština kardio treninga. Ovo je veoma važno, jer se
razvijanje opšte kondicije i izdržljivosti može itekako razlikovati od ciljeva
bodibildera koji radi kardio trening.
Za neke sportiste kojima telesna građa
nije u prvom planu kardio trening najčešće se koristi zarad uvećanja
performansi, ili kao osnov za uvežbavanje pokreta i radnji sporta kojima se
bave.
Sa druge strane, za onoga kome je
izgled u prvom planu (bodibilderi naravno) kardio trening se može koristiti za
regulisanje/ održavanje telesne težine ili za uvećano gubljenje masti prilikom
kalorijskog deficita.
Kada je u pitanju skidanje masnoće, uz
što bolje očuvanje mišićne mase, za bodibildere je najbolje da rade ili lagane i spore aktivnosti, ili brze i
intenzivne. Zlatna sredina na ovom mestu nikako nije poželjna, jer izgleda
da može naškoditi postignutoj telesnoj građi i formi.
Spora i lagana aktivnost:
Pitanje koje vežbači sebi treba da
postave jeste da li, ukoliko im je cilj maksimalno očuvanje mišićne mase, treba
da rade aktivnosti visokog obima, ili potpuno suprotne?
Da se razumemo na ovom mestu: postoje
mnogi koji uživaju u izvođenju aerobnih aktivnosti. Pa, ako je tako, slobodno,
ali budite svesni da u jednom momentu ovi vaši afiniteti mogu doći u sukob sa
željama da ostvarite što veću mišićnu masu uz što manje masnoće.
Sa druge strane, ukoliko ste od onih
koji rade umeren i spor kardio, poput hodanja uz nagib na traci za trčanje,
onda dobro radite, jer se vaša aktivnost ne kosi sa vašim dugoročnim ciljevima.
Samo se postarajte da vam aktivnost traje što je kraće moguće.
Ukoliko ste na takmičarskoj dijeti i
vaš trening u teretani se postepeno umanjuje, a ukoliko pojačavate kardio
aktivnost, šta mislite na koju vrstu stimulacije će se vaše telo primarno
adaptirati? Aerobnu naravno. Kako bi to
postalo efikasnije? Smanjivanjem ukupne potrošnje energije, što podrazumeva
manje sagorevanje kalorija pri istim aktivnostima.
A, kako mi uvećavamo energijsko/
kalorijsko oslobađanje? Tako što ćemo se otarasiti najpre onih tkiva koja su
veoma skupa za održavanje, kao što su naši mišići.
Rezultat dijete i aktivnosti bi bio
loš po vašu formu i mišiće.
Ključna stvar nije da prestanete da izvodite kardio, već da ga radite pametno! Zamislite
sledeću situacliju:
Vežbač A trenira jakim intenzitetom i
učestalošću tokom šest dana u nedelji, a tokom svakog treninga sagori oko 450
kalorija tokom 1,5sati i koristi suplementaciju pre, tokom i nakon treninga. Njegova
težina van sezone ide do nekih 110kg, a takmičarska do 100kg. Tokom cele godine
je prilično utegnut i unosi oko 4200 kalorija dnevno, dok je njegova dnevna
potrošnja oko 3800 kalorija.
Njegov bazalni metabolizam je na 3800
kalorija.
Vežbač B trenira takođe jako 5-6 dana
nedeljno, ali manjim intenzitetom i oko 2 sata svakog dana. Uz svaki trening
radi i kardio od oko 45 minuta, koji traži dodatnih 650 kalorija.
Ne obraća previše pažnje na kvalitet
namirnica koje jede, koristi šejk pre i nakon treninga, uz veliki unos hidrata
slabog kvaliteta. Van sezone se prilično udeblja, a unos mu ide do 5500
kalorija dnevno sa potrošnjom od 4500 kalorija.
Van sezone ide i do 130kg, a za takmičenje takođe dođe na nekih 100 kg.
Njegov bazalni metabolizam je 4500.
Hajde sada da se okrenemo fazi
pripreme za takmičenje. Obojici je potrebno 24 nedelje za to.
Vežbač A bi trebalo da izgubi malo
ispod 10 kilograma, što mu dođe oko pola kilograma nedeljno. Sa druge strane,
vežbač B bi trebalo da izgubi oko 20kg, što dođe oko 2 kilograma nedeljno
(napomena prevodioca: računanje funti u
kilograme je ovde urađeno odokativno, bez digitrona, ali sačuvana je suština).
Vežbač A ne radi kardio trening tokom
ofsezone, osim uobičajenih šetnji koje ne zahtevaju poseban oporavak tela. Pa,
samom redukcijom unosa kalorija postepeno i uz kvalitetnu suplementaciju
njegova dijeta se održava prilično lako i nije toliko stresna. Samo par nedelja
pre takmičenja vežbač A ubaci malo aerobnog treninga i to maksimum 30 minuta. Takođe, ubaci i par HIIT treninga kako bi još
više ubrzao sagorevanje masti.
S obzirom na to da je njegovo
mršavljenje postepeno, ne mora da se podvrgava nekim radikalnijim strategijama
kako bi ubrzao metabolizam, jer mu se i nije usporio značajno. Čak i nedelju
pre takmičenja ima čit obrok, a na binu će izaći isečen, pun i prokrvljen.
Posle takmičenja opet ima čit obrok i
u mogućnosti je da jede malo opuštenije, ali s obzirom da i nije imao neki
ludački deficit nutrijenata to se neće odraziti preterano na liniju. Nakon 2-3
nedelje se opet vraća redovnom planu ishrane i treninga sa solidnom formom.
Vežbač B ima dosta posla sa druge
strane. Njemu su potrebni veći deficiti kako bi došao u takmičarsku formu i
izgubio telesne masnoće. Tokom priprema povećava kardio aktivnost i na dva sata
neprekidno, što se odražava na njegov metabolizam: ubrzava metabolizam iako je
na kalorijskom deficitu. Konstantno oseća glad i trening počinje da mu trpi. Ne
pazi preterano na suplementaciju i ishranu, mišići su mu ravni i snaga opada.
Sada se dešava nešto što niko pametan
ne želi: njegov metabolizam se usporava,
usled kalorijskog deficita i njegovi mišići počinju da trpe. Uvećana
potrošnja energije uz kalorijski deficit upropaštava njegovu formu. Iako je
došao na „takmičarskih“ 100kg, njegova forma je daleko od zavidne.
Nakon završenog takmičenja, s obzirom
da je imao jake kalorijske deficite, prosto žudi za hranom i šećerima, što će
se odraziti na nove naslage telesne masnoće i što će opet zahtevati mukotrpne
dijete i pripreme.
Očigledno bi svi želeli da se nađu u
situaciji vežbača A. Evo par smernica kako da to i sprovedete u praksi:
-definišite jasno da li želite da
poboljšavate kondiciju ili da regulišete i održavate kilažu
-kao što smo rekli, najefikasniji
kardio jeste onaj od kojeg ne morate da se posebno oporavljate
-kada ga radite tokom priprema, radite
ga na neophodnom minimumu zarad mršavljenja, ne na maksimumu
Naravno, postoji i druga varijanta: HIIT!
HIIT kardio:
Ne spada u „tradicionalan“ aerobni
trening. Ukoliko ga radite valjanim intenzitetom sasvim solidno može biti
naporan kao i težinski trening.
Iako je odličan za gubitak telesne
masnoće ili dobijanje mišića, treba veliku pažnju posvetiti detaljima. Treba
pre svega obratiti pažnju na adaptaciju tela na trening.
S obzirom na to da smo otpisali kardio
umerenog intenziteta (onaj koji je vežbač B radio) ostaje nam ili izrazito laka
ili izrazito teška varijanta. Sama adaptacija jeste odgovor na stres, a naša
priroda voli stanje sa što manje spoljašnjeg stresa. S obzirom na to,
adaptacija na kardio umerenog intenziteta jeste više telesne masnoće.
Suprotno tome, razmislimo o sprintevima. Sprintevi su ekvivalentni
treninzima za razvijanje snage.
Samo što ovde ne pomeramo tegove, nego
naše telo. Što smo jači, bićemo brži. Snaga podrazumeva mišiće. Dalje, sprint
je i rezultat usmeravanja snage, tj. eksplozivnosti. Što smo agilniji i
eksplozivniji, to je i veća količina sile koju možemo otpustiti u što kraćem
vremenu što će za posledicu imati brže trčanje.
Pa, ukoliko sprint postavimo kao
spoljašnji stres, da bismo bili brži šta je potrebno? Pa da ojačamo dodatno
naravno, a sam sprint može itekako biti anaboličke prirode.
Što se masnoće tiče, usled vrste
stimulacije koja dolazi od sprinta telo na postojeće salo gleda kao na
nepotreban teret, teret koji ga usporava. Upravo zato su svi sprinteri
zategnuti kao strune.
Ako pogledate, sprinteri su među
sportistima sa najmanjim procentom telesne masnoće, a retko koji da izgleda neuhranjeno.
Adaptacija tela na kardiovaskularne
vežbe je suprotna onoj usled težinskog treninga. Prilikom dizanja tegova
maksimalna snaga često traži maksimalnu telesnu težinu sa višim procentom
masti, ali kod kardio vežbe maksimalna brzina zahteva minimalnu težinu
relativnu količini mišića potrebnoj za razvijanje maksimalne brzine. U ovom
slučaju (sprinteva) minimalno itekako znači i mnoštvo mišića, jer u suprotnom
ne biste bili u stanju da razvijate maksimalnu brzinu.
Ipak, previše sprinteva može odvesti u
suprotnom pravcu, pa je optimalnost veoma važna.
Evo šta bi trebalo da imate u vidu:
-vežbači bi trebalo da kombinuju
težinski trening i HIIT.
-kardio trening baziran na sprintevima
dovodi do sagorevanja masti
-HIIT može biti podjednako dobar i za
izgradnju mišića.
U tekstu smo vam ponudili dve vrste
kardio treninga: lagan (poput pešačenja) ili naporan poput HIIT. Izbor je na
vama.
Izvor:tnation.com
Comments