UTICAJ HORMONA RASTA NA MASNO TKIVO I LEČENJE GOJAZNOSTI

NAPOMENA !  

Svrha  ovog texta  je  da   citaoce  informise  o  ovoj    sve  popularnijoj  temi. Tekst nemojte  shvatiti  kao  savet ili  uputstvo  za  koristenje  I  obavezno  se  konsultujte  sa  lekarom  pre upotrebe  bilo kojih vrste   lekova! 

Tekst je PREVEDEN (nije autorski tekst) u orginalu sa engleskog jezika sa sajta body building com, a Ogistra shop/blog, ne preuzima odgovornost za tacnost informacija navedenih u tekstu u celosti ili bilo kom njegovom delu.

Brojne studije koje su ispitivale i još uvek ispituju uticaj hormona rasta (GH) na masno tkivo u našem telu daju nam dobru predstavu o efektima GH na lipolizu (sagorevanje) i lipogenezu (taloženje masnog tkiva).

Ono što je zajedničko u skoro svim studijama sa ovom temom jeste značajan gubitak masnog tkiva ispitanika.

Fiziološki efekti GH na adipocite:

dva enzima značajna za regulaciju lipogeneze i lipolize jesu lipoprotein lipaza (LPL) i osetljivi hormon lipaza (HSL). Oba su zavisna od prisustva hormona rasta. Akumulacija triglicerida u masnom tkivu je prvenstveno kontrolisana od strane LPL.

Trigliceridi se transportuju u masne ćelije na čuvanje u formi male gustine lipoproteina i kilomikrona. LPL se sintetiše od strane adipocita i luči se u međućelijski prostor, nakon čega započinje snabdevanje adipocita. Tamo hidrolizira trigliceridne frakcije VLDL i kilomikrone, oslobađajući FFA koji se onda apsorbuje u adipocitima.

Hormon rasta umanjuje aktivnost LPL u većoj meri u intra-abdominalnom salu, nego u potkožnom salu. Kako to radi ostaje za sada nejasno. Za sada se može reći da GH ne utiče na ekspresiju LPL gena ili na prisustvo mRNA.

Bez obzira na to, ostaje suština da GH umanjuje apsorpciju slobodnih masnih kiselina od strane masnih ćelija, što pokazuje njegov pozitivan efekat na lipogenezu.

Treba još reći  i da drugi hormoni utiču na aktivnost LPL. Insulin je jedan od najznačajnijih hormona koji stimulišu LPL aktivnost, pospešujući njegovu lipogenu aktivnost.

Sa druge strane, testosteron i estrogen se ponašaju kao inhibitori LPL.

Drugi hormon koji je značajan za metabolizam adipocita jeste HSL. HSL je odgovoran za hidrolizu skladištenih triglicerida u glicerol i slobodne masne kiseline. U takvoj formi FFA napuštaju adipocite i odlaze u krv i tkiva gde se mogu iskoristiti kao gorivo, a pre svega u aktivirane mišiće.

GH pojačava aktivnosti HSL na dva načina. Prvo, HSL se aktivira od strane kateholamina koji je agonista kod beta 1, 2 i verovatno kod beta 3 receptora u adipocitima.

Ovo objašnjava i kako lekovi poput efendrina i klenbuterola pospešuju sagorevanje masti, ponašajući se kao beta agonisti i stimulatori HSL. GH izgleda da se ponaša kao induktor beta 2 receptora u adipocitima, što znači i uvećanu aktivnost HSL. 

Ovo je i jedan od načina na koji androgeni lekovi pospešuju lipolizu. Beta receptori potom aktiviraju drugog prenosnika, ciklični AMP (cAMP) što još više aktivira HSL. Signal se aktivira posredstvom enzima fosfodisteraze. GH izgleda da blokira dejstvo ovog enzima, prolongirajući aktivnost HSL.

Pored toga što utiče na metabolizam adipocita, GH kontroliše i njihovu diferencijaciju i proliferaciju. Diferencijacija se odnosi na procese u kojima nezreli preadipociti aktiviraju gene koji od njih prave zrele, potpuno funkcionalne adipocite, sposobne da izvode procese koje smo malopre opisali uz mogućnost i da skladište lipide.

Proliferacija odnosi se na uvećan broj ćelija njihovom sposobnošću da se dele.

Neke ove stvari GH radi i preko drugih hormona, kao što je IGF-1 koji može da stimuliše proliferaciju preadipocita, uvećavajući prisustvo potencijalnih odraslih i zrelih  masnih ćelija.

Sa druge strane, GH samostalno blokira diferencijaciju ovih prekuzorskih ćelija u zrele adipocite. I pored ovih kontradiktornih efekata GH i IGF-1, tretmani GH kod gojaznih ispitanika u studijama su bez izuzetaka zabeležili značajno smanjenje količine masnog tkiva u telu.

Slobodne masne kiseline i lučenje GH:

Malopre smo istakli na koji način GH stimuliše lipolizu: uvećanjem prisustva slobodnih masnih kiselina (FFA – free fatta asids). Sa druge strane FFA se ponašaju kao inhibitor prema hormonu rasta, smanjujući njegovo lučenje. Dakle, uvećano prisustvo FFA u krvi, karakteristično za gojaznost, izgleda da umanjuje lučenje hormona rasta a ovo je takođe primetno u stanju gojaznosti.

Generalno vlada mišljenje da slobodne FFA ulaze u plazmu ćelija iz kojih je sačinjena hipofiza koja luči GH. Ovo, smatra se dalje, umanjuje aktivnost proteina odgovornih za signal lučenja GH. Pojedine studije na životinjama su pokazale da su FFA takođe sposobne da utiču na hipotalamus da oslobađa somatostatin, koji takođe dodatno utiče na smanjeno lučenje GH. Treba reći da ovaj efekat još nije objašnjen kod ljudi.

Dalje, za sada se smatra da nijedna stimulacija lučenja GH nije otporna na inhibitorska dejstva FFA. Što se vežbača tiče, deluje paradoksalno da vežbanje stimuliše lučenje GH, ali istovremeno i lučenje FFA kako se lipoliza aktivira zarad prenošenja masnih kiselina u mišiće gde će se iskoristiti kao gorivo za rad.

Ipak, tokom vežbanja dolazi i do oslobađanja nikotinske kiseline iz adipocita koja je inhibitor FFA, pa stoga se otvara mogućnost za uvećano lučenje GH. Ovo može stvoriti implikacije za svakoga ko bi eventualno koristio nikotinsku kiselinu zarad promene nivoa HDL holesterola, kao što mnogi anabolički steroidi i rade (poznato je da anabolički steroidi, zajedno sa oralnim 17 alfa alkalnim steroidima posebno smanjuju nivo HDL ili dobrog holesterola).

Nekako su iznenađujući novi dokazi koji potvrđuju uvećano lučenje hormona rasta tokom perioda gladovanja i kod gojaznih i kod ispitanika sa normalnom kilažom, ali tek nakon uspešnog upravljanja GHRH, nezavisno od uvećanog prisustva slobodnih FFA u krvi.

Ipak, kao što je rečeno grelin može biti i važniji od GHRH, kada je stimulacija hormona rasta tokom gladovanja u pitanju. Iako FFA umanjuju njegovu aktivnost za aktivaciju GH, grelin nekako uspeva da pobedi ove blokatore.

Bilo kako bilo, činjenica ostaje da je hormon rasta niži kod gojaznih ljudi, pa su tako i njegovi efekti na gubitak telesne masnoće umanjeni.

Uticaj masnog tkiva na IGF-1

iako je nivo GH umanjen kod gojaznih ljudi, nivo IGF-1 je normalan ili čak povišen, a nivo slobodnog IGF-1 u krvi je čak i iznad normale. Ovo može iznenaditi jer, kao što smo istakli, lučenje IGF-1 počinje u jetri, zahvaljujući funkcijama GH. Na osnovu ove tvrdnje mogli bismo pretpostaviti suprotno od onoga što se zaista događa: nizak nivo i GH i IGF-1. 

Ipak, realno stanje može nas navesti na zaključak da masno tkivo nekako utiče na uvećanje koncentracije IGF-1 i u jetri i u krvi. Ukoliko je ovo tačno, onda bi moglo važiti da povratna reakcija IGF-1 na hormon rasta ustvari umanjuje nivo hormona rasta kod gojaznih ljudi.

Dalje, izgleda da adipociti luče IGF-1 kao odgovor na funkcije GH, a kod gojaznih ispitanika, izgleda da individualne masne ćelije luče manje IGF-1 nego kod normalnih subjekata. Pa, onda bi uvećan broj masnih ćelija, usled gojaznosti, izgleda bio uzrok uvećane koncentracije IGF-1. Nizak nivo GH usled povišenog IGF-1 predstavlja još jedan od razloga za primenu GH u lečenju gojaznosti.

Blokiranje lučenja GH od strane insulina:

otpornost na efekte insulina i hiperinsulinemija se često dovode u vezi sa gojaznošću. Iako tačan mehanizam kojim insulin aktivira lučenje GH nije poznat, postoji više mogućnosti.

Nekoliko studija i na ljudima i na životinjama ispitivalo je uticaj insulina na ćelije hipofize odgovorne za lučenje i oslobađanje hormona rasta. Prva pretpostavka je da se insulin ponaša kao blokator samog rada hipofize. Receptori insulina se takođe nalaze i u hipotalamusu, pa nas druga pretpostavka odvodi i tamo.

Nova pretpostavka kaže da insulin možda blokira GH spuštajući nivo aminokiselina u krvnoj plazmi, s obzirom da upravo aminokiseline stimulišu lučenje GH. Takođe se posmatralo da li insulin spušta nivo potencijalnog aktivatora GH grelina o kojem smo malopre govorili.

Dalje, takođe se pokazalo da insulin učestvuje u translokaciji receptora GH u ćelijama, sprečavajući ih tako da vežu slobodni GH za sebe. Ovo može biti još jedan od načina na koji su hiperinsulinemija i gojaznost umanjili prisustvo GH.

Terapija hormonom rasta u lečenju gojaznosti:

iako smo se dotakli više razloga zbog kojih bi hormon rasta trebalo primenjivati u lečenju gojaznosti, u praksi ovo nije u potpunosti istraženo. Ovaj razlog, uz bojazan od štetnih posledica korišćenja GH jesu glavni argumenti protiv njegove upotrebe u tretmanu gojaznosti.

I pored toga, ne treba gubiti iz vida i rezultate iz drugih studija koje su se doticale ove teme, kao i primere u iskustvu brojnih bodibildera i drugih sportista koji su sami osetili pozitivne efekte hormona rasta u sagorevanju postojećih masnih ćelija.

Dalje, treba obratiti pažnju i na same studije koje su se bavile ovim temama i iznedrile negativne zaključke. Veći broj ovih studija ukazao je na negativne efekte korišćenja GH, poput neosetljivosti na insulin i stvaranja hiperinsulinemije. Ono što je zajedničko ovoj vrsti studija jeste da su njihovi zaključci posledica veoma visokih doza GH korišćenih na ispitanicima. Visoke doze su ili samo pojačale več postojeću hiperinsulinemiju ili su je izazvale, usled nenormalne koncentracije hormona rasta.

U tekstu smo raspravljali o brojnim načinima na koje GH pospešuje lipolizu, tj. proces u kojem se masti koriste kao gorivo za rad. Ali, sama lipoliza nije isto što i stvarna oksidacija masnih kiselina koje se u mišićima iskorišćavaju zarad energije.

Studije su jasno pokazale pojačava oksidaciju lipida na osnovu oksidacije glukoze, jer aktivira takozvani glukoza-masne kiseline ciklični mehanizam gde se na prvom mestu masti koriste kao izvor energije, umesto glukoze (ovo ustvari objašnjava i način na koji GH indukuje osetljivost na insulin, jer kada ćelije koriste više masnih kiselina kao gorivo a ne glukozu, dolazi do intolerancije na glukozu).

Dalje, izgleda da GH i na druge načine pomaže oksidaciju lipida jer uvećava aktivnost mitohondrijskih enzima koji učestvuju u metabolizmu lipida.

Na kraju, još jedan pozitivan efekat GH jeste i sprečavanje razgradnje tkiva skeletnih mišića tokom perioda gladovanja ili kalorijskog deficita. Upravo zato dolazi do manjeg korišćenja glukoze ili proteina kao energije tokom perioda dijeta, a na prvo mesto dolazi masno tkivo.

Izvor: bodybuilding.com 
www.ogistra-nutrition-shop.com

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik na link)

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 5.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 5.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.

Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%