SPRINTEVI I IZGRADNJA MIŠIĆNE MASE
Evo šta bi trebalo da
znate:
-sprint nije primarna
metoda za izazivanje mišićnog rasta, ali kao i svaki brzi pokreti koji
zahtevaju dosta snage i sprint vas može učiniti većim
-periodični treninzi
sprintevima tokom faze nabacivanja mišićne mase mogu istovremeno i umanjiti
vašu telesnu masnoću i dići insulinsku osetljivost, što će za posledicu imati
kvalitetniju mišićnu masu.
-izvođenje sprinteva
odmah nakon zagrevanja će stimulisati CNS što može dovesti do poboljšavanja vaše
eksplozivnosti i reaktivne snage
Sprintevi se najčešće
dovode u vezi sa opštom kondicijom i atletikom, a ne sa načinom izazivanja
mišićnog rasta. Iako u mnogome različiti, sprintevi i bodibilding imaju
određenu sferu preklapanja, koja može biti itekako korisna za napredak u formi.
Sprint nije primarni
metod za hipertrofiju, ali je može
ubrzati. Tako i treba da ga posmatrate, kao na sekundarno oružje.
Evo kako možete
profitirati od sprinteva:
1. Sprečava
gomilanje telesne masnoće
Sprint jeste jedan od
najboljih metoda za ubrzavanje metabolizma masti. Brojne studije su zabeležile
gubitak na telesnim masnoćama i uvećan mišićni rast, onda kada su vežbači u
program uvrstili sprinteve. Jedan od glavnim razloga jeste efekat koji sprint
izaziva tokom i u satima nakon njega na vaše telo.
Sprintevi višestruko uvećavaju sagorevanje
kalorija u nekoliko narednih sati nakon njegovog izvođenja.
Ovo vam može biti od
ogromne koristi. Imajte u vidu da je za napredak potrebno par stotina kalorija
za nekih pola kilograma mišića, a da se sav ostatak skladišti kao telesna
masnoća. Sprintevi jesu pouzdana blokada taloženju novih masnoća u telu.
2. Poboljšava
opštu kondiciju i aerobni optimum
Što više rada odradimo
u zoni rasta (70-85% RM), više šanse imamo za rast. Sprintevi nam u ovome mogu
pomoći držeći optimalnim specifične energijske sisteme (laktatne i alaktatne).
Ovo će se pozitivno odraziti na naše performanse na treningu, ostavljajući tako
veće šanse za rast.
3. Uvećava
aktivnost CNS (centralnog nervnog sistema)
Izvođenje sprinta
odmah nakon zagrevanja, ili kao pripremu za rad sa tegovima itekako dodatno
stimuliše CNS, otvarajući mogućnost za bolji rast.
Dalje, čak i
tradicionalni treninzi za brzinu će uzrokovati adaptacije CNS, rezultujući
unapređenu eksplozivnost i reaktivnu snagu pojedinca. Što brže akumulirate silu, više ćete je
ispoljiti prilikom pokreta, što dalje dovodi i do većeg stresa koji zadajete
mišiću.
4. Sprint
kao vrsta stimulacije mišića
Iako se ne može
poistovetiti sa stimulacijama usled težinskog treninga i pokret sprinta zahteva
pokretanje određene mase, našeg tela, i to velikom brzinom. Ovo itekako može
biti dovoljan stres za organizam koji zahteva opet adaptaciju i tako ostavlja
prostor za napredak. Studije su pokazale da sila koju naše telo trpi svakog
puta kad stopalom dodirnemo podlogu tokom sprinta može biti i tri puta veća od
naše težine. Pomnožite to sa par desetina puta u jednom sprintu i eto vam
stimulacije koju telo trpi tokom sprinteva.
5. Odličan
za razvijanje donjeg dela tela
Sprintevi jesu odličan
test za snagu zadnjih loža iz razloga što one velikim delom učestvuju u
ostvarivanju ovog pokreta. Ubacivanje sprinteva u trenažni program može vam
pomoći da odredite da li je vaš donji deo tela vaša slaba tačka (a jeste kod
velikog broja vežbača), pa ga istovremeno možete unaprediti ostavljajući tako i
veći prostor za napredak ostalih mišićnih grupa.
Primeri u praksi:
Powerlifteri takođe
rade treninge za razvijanje brzine. Takvi metodi im pomažu da pre pokreta
akumuliraju veću količinu sile i brže je oslobode, rezultujući sjajnim
performansama. Drugi primer u praksi jesu naravno sprinteri. Mnogi od njih su veoma mišićavi sa veoma
niskim procentom telesne masnoće, čak iako ne treniraju sa tegovima.
Generalno, sprinteri
su većinom mišićavi iz razloga što tokom sprinta ostvaruju sve elemente
potrebne za stvaranje oštećenja tkiva: dovoljna količina stresa, umor i
intenzivne ekcentrične (negativne) kontrakcije.
Trenažni program:
Program je prvenstveno
dizajniran za postizanje kondicije, eksplozivnosti, koordinacije i agilnosti.
Nedelja1: 5x sprint od
5 sekundi na traci sa nagibom
nedelja2: 5x sprint od 20m sa dodatnim opterećenjem
nedelja3: 5-10x sprint 10m
nedelja4: 5x sprint od 20m
ukoliko ste atletičar obogatite program i petom nedeljom sa 3x sprintevi po 40m, ali ne više od toga, ukoliko vam je cilj i mišićni rast. I 20m je sasvim dovoljno.
nedelja2: 5x sprint od 20m sa dodatnim opterećenjem
nedelja3: 5-10x sprint 10m
nedelja4: 5x sprint od 20m
ukoliko ste atletičar obogatite program i petom nedeljom sa 3x sprintevi po 40m, ali ne više od toga, ukoliko vam je cilj i mišićni rast. I 20m je sasvim dovoljno.
Primetite da se
program progresivno otežava, omogućavajući vam tako da konstantno napredujete
na polju snage i eksplozivnosti, uz dovoljno vremena za oporavak, kako bi se
izbegle povrede.
Evo kako biste
sprinteve mogli implementirati u trenažni program:
Ukoliko trenirate 4
dana nedeljno, neka vam sprintevi budu rezervisani sa svaki drugi trening donjeg
dela tela kako biste limitirali ukupnu stimulaciju tkiva i izbegli
pretreniranost.
Izvor:tnation.com
Comments