RAZVOJ ČISTE MIŠIĆNE MASE
Više studija potvrdilo je da mišićni rast zavisi od
rasporeda i dužine mišićnih vlakana. Primera radi, nedavna studija koja je
pokušala ovo da pokaže na tricepsu zaključila je da je rast bio neravnomeran:
najizraženiji na mestima koja su bila najbliža tenziji, tj. mestu stresa,
najmanje izraženija na mestima najudaljenijim od tretiranog mesta.
Istraživači su ovo pokušali objasniti okolnošću da je
različita aktivacija vlakana pri kontrakciji mišića. Drugim rečima, tamo gde je
aktivacija vlakna najizraženija, najizraženiji je i rast.
Druge studije i istraživači postavljaju hipotezu da je
razlika u mišićnoj oksigenaciji (metabolički stres) ključni faktor u pojavi
neravnomernog rasta. Stoga, želeli su da
ispitaju ima li razlike saturaciji kiseonika u mišićnom tkivu i EMG aktivnosti
na različitim segmentima kvadricepsa tokom treninga.
Trenažni protokol sastojao se od 4 serije po 8 ponavljanja
uz opterećenje od 80% RM, sa odmorom od 90 sekundi između serija.
-Tokom treninga neuromuskularna aktivnost kao i mišićna
oksigenacija mereni su u središnjem i distalnom segmentu mišića koristeći
elektromiografiju i infracrvenu spektroskopiju.
Na kraju je zaključeno da je EMG aktivnost bila slična u oba
segmenta mišića, ali je primećena znatna razlika u oksigenaciji mišića tokom
vežbanja.
-Primećeno je da je oksigenacija bila znatno manja u
distalnom (udaljenijem) delu kvadricepsa, nego u središnjem segmentu. Ovaj
zaključak stavlja hipotezu da je regionalna razlika u mišićnok oksigenaciji
odgovorna za regionalne razlike u hipertrofiji aktiviranog mišića.
-Uvećani protok krvi kroz aktivirani mišić znači snabdevanje
tkiva nutrijentima i prisustvom anaboličkih hormona, koji zajedno pospešuju
mišićni rast. Ovo je možda razlog zašto je segment mišića sa većom saturacijom
tkiva zabeležio i veći rast.
-Ova studija sastojala se iz jedne vežbe, što nas navodi na
potrebu treniranja jedne mišićne grupe sa više vežbi, kako bi se mišići
stimulisali iz različitih uglova i kako bi se ukupan rast maksimizovao.
-Ukoliko je ovo slučaj, studija tvrdi da bi razlika u
saturaciji tkiva bila znatno manja, što
znači da bi rast bio umereniji.
UH I AK
„Off sezona“ je vreme kada se trenira jako i jede dobro, a
sve u cilju nabacivanja što kvalitetnije mišićne mase. Nedavna studija u
poznatom časopisu objavila je da napitak bogat hidratima i esencijalnim masnim kiselinama diže nivo
IGF-1, nakon odrađenog težinskog treninga.
Ispitanici su radili intenzivan težinski trening. Nakon
treninga jednoj grupi je davan napitak bogat hidtatima (0.85g hidrata po
kilogramu težine), drugoj kombinacija hidrata i EMK (0.5g hidrata i 0.35g EMK
po kilogramu težine).
Na kraju studije obe grupe su zabeležile povišen nivo GH u
krvi, a viši nivo IGF-1 zabeležen je samo u grupi koja je imala kombinovan
napitak. Ovo dovodi do zaključka da pijenje napitka bogatog hidratima i EMK
odmah nakon treninga može povisiti nivo IGF-1 u krvi. Dodatno, pokazalo se da
ova kombinacija umanjuje oštećenja vlakana, pospešujući tako oporavak. 34
zdrava muškarca učestovala su u studiji radeći 3 serije po 8 ponavljanja u
sledećim vežbama: povlačenje na latu, leg pres i benč pres.
-Jedna grupa uzimala je šejk bogat hidratima i EMK, druga
placebo napitak, pola sata pre treninga, neposredno pred trening, na sredini
treninga i odmah nakon treninga. Na
kraju studije nivo kortisola bio je znatno veći u grupi koja je pila placebo napitak
u periodu od 24 sata nakon vežbanja. Dodatno, kinaza kreatina i mioglobina je
takođe bila izraženija u placebo grupi.
Iako nije bilo razlike u performansama treninga, grupa koja
je pila napitak sa hidratima i EMK zabeležila je bolji oporavak i manje upale.
L-karnitin
Brojne studije pokazale su uticaj L-karnitina na anaboličke
putanje u telu, kao što su IGF-1, p-AKT i mTOR gradivne putanje. Dodatno,
pokazalo se da utiče i na blokadu anti-kataboličkih putanja astrogina, MuRF i
FoxO.
Karnitin je ključna AK kada je u pitanju metabolizam masti.
Ponaša se kao transporter masnih kiselina do mitohondrija. Studija izvedena u
Engleskoj ispitivala je uticaj karnitina na metabolizam, masne naslage u telu i
aktivirane mišiće.
Studija je izvedena na 12 zdravih muškaraca sa 50% VO2 maks
tokom 30 minuta pre i posle 12 nedelja
uz dve dnevne doze od 80g hidrata i 1.36g karnitina+80g hidrata
(vitargo).
Na kraju studije, grupa koja je uzimala hidrate dva puta
dnevno dobila je na masi i telesnoj masnoći, dok grupa koja je uzimala karnitin
nije zabeležila napredak u masi.
CPT1 ostao je skoro isti u obe grupe tokom 12 nedelja. Grupa
koja je unosila karnitin imala je za 20% više skladištenog karnitina u
mišićima, uvećanu aktivnost acila –CoA dugog lanca, enzima koji je važan za
mitohondrijsku oksidaciju masnih kiselina dugog lanca za čak 200% i uvećanu
potrošnju energije za 6%.
Zaključak je da unos L-karnitina može uticati ma mišićni
metabolizam, potrošnju energije i telesnu građu, posmatrano na duže vreme.
Izvor: flexonline.com