POVEĆAJTE MASU, poznavajuci TIPOVE MIŠIĆNIH VLAKANA
-Mišićna vlakna tipa I smatraju se vlaknima za izdržljivost, nisu u
prvom planu kada je izgradnja mišića u pitanju, ali mogu i potrebno je
stimulisati ih zarad hipertrofije.
-Vi i većina bodibildera na svetu imate isti raspored i količinu mišićnih
vlakana. Razlika je u tome što oni itekakao znaju da stimulišu svoja vlakna
tipa I.
-postoje tehnike koje mogu stimulisati ova vlakna i otvoriti veće šanse za
rast.
Svako ko se malo bolje upusti u ovu priču verovatno zna da kako biste
uvećali obime prvenstveno je potrebno da stimulišete mišićna vlakna tipa II. Ova
vlakna imaju najveći potencijal za rast i najčešće ih dovodimo u vezu sa
ogromnim, mišićavim ljudima. Ali, itekako postoji
i prostor za napredovanje vlakana tip I.
Danas naučnici tvrde da postoji nekoliko tipova mišićnih vlakana, ali
najčešće ih grupišu u tri grupe: tip I, tip IIa, tip IIb.
Dalja diferencijacija vlakana ide po sledećim kriterijumima:
-nervna aktivnost. Veličina
nervnih tela, odnosno jačina stimulacije potrebne za kontrakciju.
-metabolički procesi. Da li
vlakna energiju potrebnu za kontrakciju stvaraju u aerobnim (oksidativna,
koriste kiseonik većim delom) ili u anaerobnim (glikolitska, što će reći da im kiseonik
nije potreban).
-gustina kapilara. Koliko
kapilara snabdeva vlakno krvlju.
-prisustvo mitohondrija. Broj
mitohondrija u vlaknu (deo ćelije odgovoran za sintezu energije).
Vlakna IIb: krupni momci
Ovo su vlakna za koja najčešće kažemo da je potrebno da se stimulišu, kako
bismo maksimizovali naš potencijal za rast i snagu. Nervi kod ovih vlakana su
krupni i zahtevaju jaku stimulaciju, kako bi došlo do kontrakcije. U praksi to
znači da je potrebno da dižete nešto
prilično teško, ili prilično velikom brzinom, kako biste ih aktiviralil.
Ova vlakna mogu stvoriti veliku količinu sile, ali usled male gustine
kapilara i činjenice da energiju
dobijaju u anaerobnim uslovima, brzo se umaraju.
Vlakna IIa: agilni i brzi
momci
Otprilike su istih karakteristika kao i prethodni tip vlakana, samo što je
prisustvo kapilara kod ovih znatno gušće i rade u aerobnim uslovima, što će
reći da se znatno sporije umaraju.
Tip IIb može da se konvertuje u tip Iia kroz težinski trening i povećanje
aerobnog kapaciteta vežbača. Njihova adaptacija na trenign dolazi kroz uvećanu
gustinu kapilara i mitohondrija, pa samim tim mogu da rade duže. Dodatno, mogu
stvoriti veliku količinu sile potrebne za rad i imaju dobar potencijal kada je
hipertrofija u pitanju.
Suprotno, ukoliko bi fizička aktivnost prestala ova vlakna bi se
ponovo vratila na staro, tj. na tip IIb,
što se opet može uzeti kao primer adaptacije.
Vlakna tipa I: spori momci
Ova vlakna su takođe otporna na umor, ali ne mogu da generišu količinu sile
kao tip II. Lako se mogu nadražiti, što znači da nije potrebna jaka stimulacija
za njihovo aktiviranje. Odlikuje ih odlična prokrvljenost i prisustvo
mitohondrija, što im omogućava da šljakaju duže vremena.
Ova vlakna se često dovode u vezu sa mršavim ljudima koji akcenat stavljaju
na izdržljivost, ali ne mora da znači tako. Iako se sporo umaraju, itekako mogu
hipertrofirati.
Iako nisu popularna, jer nisu velika i jaka kao tip II, ipak su značajna.
„Prosečni“ i „natprosečni“
Bez obzira na građu, svako od nas
ima otprilike istu razmeru vlakana. Čak i oni najkrupniji i najsnažniji
među nama, gledano kroz mikroskop, ne razlikuju se mnogo od nas.
Ipak, jedno opšte pravilo bi glasilo da momci koji imaju više vlakana tipa II itekako imaju potencijal da budu
krupni i jaki. Sa druge strane, studije su pokazale da oni koji su dobri
„na duge staze“, poput maratonaca na primer, imaju dosta vlakana tipa I. Ako
ovo sklonimo u stranu, ogroman procenat ljudi otprilike ima istu razmeru.
Iako mnogi od nas jure da stimulišu najviše brzokontrahujuća vlakna, ako
želite da formu stvarno dignete na viši nivo, ne bi trebalo ignorisati i tip I.
Evo i zašto:
U jednoj studiji iz 2003. i 2004. godine rađena je biopsija mišićnog tkiva
kod powerliftera i bodibildera. Pokazalo se da imaju veći procenat mišićnih
vlakana tipa II, nego ispitanici koji nisu trenirali. Bez iznenađenja.
Ipak, ono što je začudilo jeste da bodibilderi i ostali sportisti imaju skoro istu distribuciju ovih vlakana po
telu.
Jedna od najvećih razlika između sportista i onih koji to nisu jeste da ovi
prvi imaju znatno jaču hipertrofiju tipa I vlakana. To u prevodu znači da
čudovišta koja viđamo na sceni poput Kai Grina, Katlera i ostalih nisu neka
superbića, već jednostavno imaju znatno veću hipertrofiju vlakana tipa I.
Naravno, tu treba dodati i veoma uvećana vlakna tipa II, ali ova studija je
prvenstveno pokazala da svi mi imamo
otprilike isti raspored, količinu vlakana u telu. Razlika je samo u tome da li
ih i u kojoj meri treniramo i stimuliešmo da rastu.
Zaključak ove studije bi bio: svakako možete postati veći i jači
stimulišući vlakna tipa II, ali za životnu formu neophodno je da probudite sva mišićna vlakna, uključujući i tip I.
Kako stimulisati tip I?
Neka vaš program uključi i vežbe sa velikim težinama, ali i brze,
eksplozivne pokrete. Dodajte tome i
druge proverene tehnike za stimulaciju i prokrvljavanje mišića i imate
kvalitetan program za hipertrofiju.
Mešovitost:
Bez preterane filozofije, ono što bi trebalo da znete jeste da za dobar
napredak vaš program treba da sadrži
vežbe koje izvodite i sa velikim i sa umerenim i sa malim težinama.
Evo šta bi se otprilike smatralo velikim, šta umerenim težinama:
Velike: 1-5 ponavljanja 85 – 100% RM (maksimalne težine koju možete
izbaciti jednom).
Umerene: 6-10 ponavljanja, 70 – 85% RM
Lake: 10 – 20 ponavljanja, 50 – 75% RM
Evo kako bi se to moglo implementirati u nedeljni program:
- nedelja:
dan1: velike težine za gornji deo tela
dan2: velike težine za donji deo tela
dan3: umerene za gornji
dan4: umerene za donji
- nedelja:
dan1: velike za gornji
dan2: velike za donji
dan3: lake za gornji
dan4: lake za donji
ovako koncipiran program vam otvara mogućnost da stimulišete i tip II, kao
i tip I uz manja opterećenja. Danima kada trenirate umerenim težinama oslanjajte
se na produženo vreme tenzije, jedna od najboljih tehnika za hipertrofiju.
Opadajuće serije:
Opadajuće serije su stara tehnika, koja provereno daje veliku prokrvljenost
trenirane mišićne grupe, a ukoliko je dobro odradite, eto vam i dobroh načina
da tkivo i nerve stavite pod jaku stimulaciju.
Godine 2004, jedna studija je ispitivala značaj opadajućih serija za
hipertrofiju i snagu vežbača. Jedna grupa ispitanika je radila 5 serija po 5
ponavljanja sa jakim težinama (90% RM)
dok je druga grupa radila isto to, ali je na kraju dodavala jednu seriju sa
većim brojem ponavljanja, a manjim težinama (50% RM).
rezultati su išli u prilog ovoj drugoj grupi i na polju snage i na polju hipertrofije. Iako možete govoriti da je to rezultat veće obima na treningu, usled te poslednje dodatne serije, činjenica je da je krajnji rezultat bolji, nego kad biste trenirali isključivo sa velikim težinama.
rezultati su išli u prilog ovoj drugoj grupi i na polju snage i na polju hipertrofije. Iako možete govoriti da je to rezultat veće obima na treningu, usled te poslednje dodatne serije, činjenica je da je krajnji rezultat bolji, nego kad biste trenirali isključivo sa velikim težinama.
Čak i kad bi se radilo samo o većem obimu, opet bi trebalo ovde obratiti
pažnju. Na kraju, studija je iskreno zaključila da boljitak druge grupe možda zavisi od većeg obima, ili bolje
prokrvljenosti, ili stimulisanja i tipa II i tipa I vlakana... U budućnosti će
neke studije sigurno dati pravi odgovor, ali za sada je važno da znamo šta je
efikasnije pa da se tome priklonimo.
Uzimajući u obzir sve što smo do sada istakli, opadajuća serija jeste dobar
način za stimulaciju različitih tipova vlakana. Ne oduzima mnogo vremena,
prokrvljenost može biti odlična, a sama priroda ove tehnike vam omogućava da je
radite do otkaza, što će samo uvećati stimulaciju pomenutih vlakana.
Za napredak: trenirajte sva
mišićna vlakna!
Razumevanje tipova vlakana nam omogućava da dizajniramo dobar program za
trening. Ukoliko imate želju da na sebe nabacite zavidne kilograme, a da pritom
ostanete i agilni i okretni, onda svakako treba da se interesujete za ovu temu.
Dakle, umesto da stimulišete samo jedan deo postojećih vlakana, zašto ih ne
biste uhvatili sve pod svoje?
Izvor: tnation.com
www.ogistra-nutrition-shop.com
www.ogistra-nutrition-shop.com