DA LI GOJAZNOST DOLAZI SAMO OD HRANE?
Ne radi se samo o kalorijama
Svima nam je jasno, bar bi trebalo da bude, da preteran unos
kalorija, uz nedovoljnu potrošnju definitivno vodi gojenju. Ali to ipak nije cela jednačina. Za one
kojima ne zvuči uverljivo, samo probajte da istražite, ili obratite pažnju na
to kako nedostatak sna ili stres utiču na uvećanje telesne masnoće.
Ovi parametri naravno da se ne izražavaju u kalorijama, ne
možemo ih pojesti, a ipak, imaju uticaja na gojenje. Dodatno, ovi faktori
takođe utiču i na osećaj gladi koji imamo, motivaciju za rad ili trening,
osećaj žudnje za pojedinim namirnicama, uglavnom onim bogatim šećerima itd.
Dakle, iako je istina da unos kalorija definitivno igra
ulogu u promeni telesne težine, iz prethodnog je jasno da je stvar znatno
komplikovanija, upravo iz razloga što je ljudsko telo veoma složen sistem,
biohemijska mašina, a ne jednostavna matematička jednačina.
Nije u pitanju ni samo lenjost
Pretpostavka da su svi gojazni ljudi lenjivci je uvredljiva!
Potpuno je primitivno misliti da su oni koji ne dobijaju željene rezultate iz
treninga i ishrane, ili oni koji nisu u stanju da kontrolišu jelo, lenjivci bez
trunke volje, na koje se samo treba drati!
Kada malo dublje razmislite o pitanju šta nas čini gojaznim,
shvatićete da je znatno kompleksnije od onoga „jedi manje, treniraj više“.
Da biste pravilno odgovorili na ovo pitanje potrebno je
razumeti i uključiti mnogo faktora: genetiku, individualnost metabolizma,
karakter pojedinca, podrazumevajući ovde i psihičke i fizičke karakteristike.
Formula za gojaznost
Želite da saznate „formulu“ gojaznosti? Evo je:
(M+Š) x ST= gojenje
Ovde „M“ označava masti, „Š“ označava šećere, a „ST“
označava stres. Na ovom mestu će mnogi zastupnici teorije o kalorijskom
suficitu verovatno skočiti u glas napadajući ovu našu „formulu“. Naravno,
moguće je ugojiti se i od preteranog kalorijskog unosa prejedanjem brokolijem i
piletinom, ali u praksi je to skoro nemoguće (ne i nerealno).
Mnoštvo studija pokazuje da je kombinacija masti i šećera,
posebno u većim koncentracijama, veoma nepovoljna za normalne metaboličke
procese kod sisara (uključujući i ljude naravno). Dodatno, stil ishrane koji
obiluje jednim od ovih nutrijenata (a posebno ukoliko obiluje sa oba) je sam od
sebe visokokalorijski, a mnogo studija je ponudilo zaključke da ovakve ishrane
takođe uvećavaju osećaj žudnje za mastima, posebno šećerima i ubuduće. Drugim
rečima, moguće je postati zavistan od unos masti i šećera, ovo primarno iz
razloga što kombinacija M+Š brljavi hemijsko okruženje u našem mozgu, posebno
sposobnost da samostalno reguliše unos kalorija, tačnije potrebu za njima.
Masti+šećeri=sabotaža motivacije i volje
Evo kako otprilike ova kombinacija radi: u našem mozgu, u
hipotalamusu, nalazi se centar za kontrolu apetita, zajedno sa supstancama koje
kontrolišu osećaj gladi: neuropeptid Y (NPY), kao i aguti povezan peptid (AGRP).
Pored ovih prisutna je i supstanca koja potiskuje osećaj gladi, izazivajući
osećaj sitosti: proopiomelanokortin (POMC).
Ako ste se nekada zapitali kako se hormoni poput grelina i
leptina uklapaju u sve ovo, jednostavno je: utiču na pomenute hemikalije.
Zanimljivo je da dve vrste ishrane, koje sadrže isti broj
kalorija mogu različito uticati na ove hemikalije. Kombinacija masti i šećera
intenzivno stimuliše centre za osećaj gladi, stvarajući tako konstantnu želju
za hranom, najčešće onom lošom.
Stimulans apetita
Studija objavljena u časopisu “International Journal of
Obesity” posmatrala je ovaj mehanizam kod pacova. Životinje su prvo bile
izložene zdravoj ishrani (prilagođenoj organizmu pacova naravno). Potom im je
omogućen pristup mastima, šećerima, kao i mastima i šećerima istovremeno.
Sve tri grupe životinja su unele preteranu dozu kalorija i
dole na težini. Ali, u narednih nedelju dana, dve grupe, ona sa pristupom
mastima i ona sa pristupom šećerima, bile su u stanju da ispolje samostalno
regulisanje unosa hrane, te smanje unos kalorija i prilagode se ublaživanjem
osećaja gladi.
Ova prirodna adaptacija nije se ispoljila u trećoj grupi,
koja je bila izložena kombinaciji masti i šećera. Drugim rečima, kombinacija
ovih nutrijenata uzrokovala je nemogućnost samoregulisanja apetita, te se
ponašala poput droge koja stimuliše apetit.
Istraživači su takođe primetili da su grupe sa pristupom
mastima kao i ova treća grupa sa pristupom mastima i šećerima imale skoro
identičan hormonski odgovor, prvenstveno je leptin reagovao veoma slično. Ovo
je navelo istraživače da obrate pažnju na druge hormone ili nervne signale koji
su mogli uzrokovati ovo. Došli su do zaključka da je u pitanju komunikacija
između mozga i želuca i jetre.
Studije su pokazale slično ponašanje i kod ljudi: kada su
izolovani i kada im je omogućen slobodan pristup kaloričnoj hrani, ponašaju se
skoro isto, prejedaju se u velikim dozama.
Pojedinci su unosili i preko 1000 kalorija više na dnevnom
nivou, te dobili oko 2,7 kg telesne masnoće u nedelju dana!
Faktor stresa
Sećate se naše “masne formule”? Pa, stres ovde dođe kao šlag
na torti.
Kada se spomene stres, mnogi pomisle na kortizol. A, ako ste
upućeniji u temu, verovatno ste pomislili i na ketoholamine, kao i prethodno
pomenutu supstancu NPY.
NPY utiče na osećaj gladi koji se stvara u mozgu i takođe se
otpušta iz simpatikusa u periodu kada je naše telo pod stresom. Kada je telo
pod akutnim stresom, uglavnom se otpuštaju kortizol i ketoholamini u većoj
meri. Kada je u pitanju hronični stres,
uglavnom se otpušta više NPY.
Za razliku od kortizola i ketoholamina, koji su uglavnom katabolički,
NPY utiče na uvećanje telesne masnoće, posebno kada je u blizini kortizola.
Kada je NPY prisutan u većoj koncentraciji, ubrzava proces sazrevanja masnih
ćelija u telu, do njihovog punog oblika i forme. A, kortizol samo povećava
osetljivost tela na NPY. Drugim rečima, NPY nas čini gojaznijim, a kortizol mu
samo pomaže da bude efikasniji u tome.
Zanimljivo je obratiti pažnju na sledeći scenario: moguće je
biti izložen mastima i šećerima, a da do gojaznosti ne dođe (dakle, nije
zagarantovana posledica), ali dodajte ovome i stres i BUM!
Još jedna napomena je veoma važna: dijete sa niskim unosom
kalorija uvećavaju koncentraciju kortizola, predosećajući psihološki stres koji
sama dijeta izaziva. Pojedini istraživači misle da je ovo glavni razlog zašto
mnoge niskokalorijske dijete ne ostvaruju svoju svrhu dugoročnije.
Formula za propast
Ako ste čitali tekst pažljivo, verovatno ste primetili
interesantnu činjenicu: dijeta bogata mastima, sa istim brojem kalorija kao
dijeta bogata mastima i šećerima ima veoma drugačiji uticaj na metabolizam.
Metabolizam se prilagođava višku kalorija u ishrani bogatoj
mastima tako što reguliše apetit, pa nakon nekoliko nedelja, kalorije nisu više
u suficitu. Ovo objašnjava zašto visokomasne atkinsonove dijete uglavnom
pokazuju nizak unos kalorija tokom vremena.
Metabolizam se prilagođava!
Ishrana bogata i mastima i šećerima kreira potpuno drugačije
okruženje, posebno u mozgu: osećaj gladi je intenzivan i konstantant! Ironično,
promene u telu su vrlo slične onima koje se ispoljavaju u periodu intenzivnog
gladovanja!
Na kraju, jasno nam je da nije sve u prostom sabiranju
kalorija, već da je problem znatno kompleksniji, te da zahteva dublji pristup
za pravilno razumevanje i naravno, rešavanje!
Izvor: tnation.com
Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . Cena paketa (ispod 5.000 rsd) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.
Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 5.000 rsd dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo mi.
Za kupovinu preko 10.000 rsd uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%
