SPORTSKA SUPLEMENTACIJA KAO ELEMENT USAVRŠAVANJA SPORTISTA



Trenažni aduti
Jedna od vrlo čestih kritika koja se upućuje mogućnosti upotrebe dijetetskih suplemenata od strane sportista jeste ta da „...daju sportistima mogućnost da ostvare prednost u odnosu na druge sportiste“. Pa, zar to nije poenta? Zar nije poenta sportskog takmičenja biti pobednik u nečemu? A zar nije poenta priprema i treniranja ostvariti takmičarsku prednost u odnosu na druge? Mnogi pokušavaju da stvore neku objektivnu „fer-plej“ atmosferu među sportistima tako što bi se oni potpuno ravnopravno i izjednačeno nadmetali. Ali, to jednostavno nije održivo. Svakome je cilj da pobedi, stoga se i često angažuju najbolji treneri, nutricionisti i drugi. Dakle, bez previše filozofiranja, sportsk i dijetetski suplementi jesu samo jedan od veoma dobrih aduta koji pojedincu može pomoći da bude bolji, u smislu ostvarivanja boljih rezultata.

CHO hidrolizovani protein
Protein hidrolizat se izdvaja iz celog lanca proteina (na primer whey, ili kazein) i u suštini se sastoji od manjih peptida (di i tripeptida) i aminokiselina nakon hidrolize celog proteina. Hidrolizovane forme izgleda da daju veoma dobre rezultate, a prema nekim istraživanjima čak i bolje u poređenju sa celim proteinima. U jednoj studiji ispitivano je na koji način kombinacija hidrata i hidrolizovanog proteina utiče na telesnu kompoziciju ispitanika, kao i sintezu proteina prilikom kombinovanih protokola za fizičku kondiciju i težinskih treninga. Takođe, parametri su mereni i u periodima nakon treninga.

20 zdravih muškaraca su učestvovali u studiji u večernjim satima svakog dana, a nakon unapred određenog režima ishrane tog dana. Uveče bi ispitanici izvodili dvočasovni trening tokom kojih su unosili šejkove: 0.15g/kg hidrata i 0.15g/kg hidrolizovanog proteina svakog sata treninga. Druga grupa je unosila samo vodu tokom treninga. Za vežbača teškog oko 90 kilograma, ovi šejkovi bi sadržali oko 13,6g hidrata i isto toliko hidrolizovanog proteina. Ispitanici prve grupe bi nakon treninga uzimali još dva dodatna šejka u fazi oporavka a noć bi prenoćili pod nadzorom istraživača kako bi se parametri što preciznije merili.

Tokom treninga, sinteza proteina se uvećavala 29-48%. Tokom noći, sinteza proteina u grupi koja je unosila šejkova bila je za oko 19% izraženija u poređenju sa rezultatima u grupi ispitanika koji su uzimali samo vodu. Ipak, istraživači su zapazili da se frekvencija sinteze proteina nije menjala tokom 9 sati odmora tokom noći u obe grupe, tj. proces se odvijao  skoro ujednačeno sve vreme (iako je naravno sinteza proteina bila izraženija u prvoj grupi).

Istraživači su zaključili da čak i u fazi mirovanja kombinacija hidrata  i proteina promoviše sintezu proteina. Takođe, čak i u slučaju optimalne sportske ishrane (obe grupe ispitanika su pre treninga imale identičan režim ishrane) pomenuta kombinacija u vidu suplementacije dala je pozitivne posledice u vidu izraženije sinteze proteina, ali izgleda da nema uticaja na frekvenciju ovog procesa.
Ono što bi trebalo da zapamtimo iz ove studije jeste da unos hidrata i proteina stvara anaboličko okruženje u organizmu, čak i kada je pojedinac dobro uhranjen. Dalje, razmera 50-50 u kombinaciji suplementacije hidrata i proteina izgleda da daje sasvim dobre rezultate. Na kraju, anaboličko okruženje izazvano na ovaj način ostaje skoro ujednačeno tokom perioda od 9 sati. 


Možda bi se drugačiji rezultati dobili kada bi poslednji dnevni obrok sadržao sporovareće proteine.
Druga studija ispitivala je efekte uzimanja proteina i/ili hidrata na sintezu proteina tokom težinskog treninga. Deset zdravih muškaraca je učestvovalo u dva eksperimenta u okviru kojih su uzimali ili hidrate, ili hidrate i proteine (u formi šejka u oba slučaja), tokom dvočasovnog težinskog treninga. Ispitanici su dobijali šejkove pre treninga i tokom svakih 15 minuta tokom vežbanja, ukupno oko 13,5g hidrata sa ili bez proteina (ista doza proteina) za one koji su težili oko 90 kilograma. 

Konzumacija proteina tokom treninga umanjila je razgradnju proteina za oko 8,4% u odnosu na ispitanike koji su unosili samo hidrate u šejkovima. Takođe, unos proteina pojačao je povećao oksidaciju proteina i brzinu sinteze za 77, odnosno 33%. Dakle, čak i pri stanju sitosti organizma unos proteina kroz suplementaciju stimuliše sintezu proteina u telu i skeletnim mišićima. Znatno izraženije nego što se to postiže isključivim unosom hidrata.

Naporan težinski trening, posebno ako vežbač stavlja akcenat na negativne kontrakcije, uzrokuje oštećenja mišićnog tkiva, što dalje uzrokuje degradaciju proteinskih struktura u radnim mišićima. Ovo dalje može uzrokovati umanjene performanse pri radu, zatim aktivaciju intramuskularnih enzima i upalnih procesa u mišićima. Ali, ako bi vežbač mogao da se brže i bolje oporavlja, to znači da je u mogućnost da se pre vrati u teretanu na novi trening, svež i pun energije. Primera radi, unos kvalitetnog mleka koje je bogato i hidratima i proteinima, može umanjiti degradaciju mišićnog tkiva i/ili uvećati sintezu proteina koja bi u svakom slučaju umanjila potonje negativne posledice napornog težinskog treninga.

U jednoj studiji muški ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe. U jednoj su uzimali vodu, u drugoj sportsko piće bogato hidratima i proteinima, u trećoj šejk na bazi mleka koji je takođe bogat hidratima i proteinima, a u četvrtoj su ispitanici uzimali samo mleko. Na osnovu rezultata merenih parametara, istraživači su zaključili da su indikatori oštećenja mišićnih vlakana bili znatno niži u grupama koje su uzimale ili mleko ili šejk na bazi mleka u periodu od 48 sati nakon izvedenog težinskog treninga. Ovo vodi zaključku da unos mleka ili suplementacije bazirane na mleku može poboljšati oporavak nakon treninga, odnosno brže „popraviti“ mišićna tkiva i mišićne funkcije. 



Kineska šljiva/japanska kajsija
U jednoj studiji izvedenoj na životinjama istraživači su ispitivali uticaj ekstrakta ove voćke na oporavak životinja nakon umarajućih vežbi. Jedna grupa životinja imala je uređeni protokol ishrane, dok su ostale grupe uz isti režim ishrane dobijale i suplementaciju od 0,15%, zatim 0,3%, 0,9% ekstrakta ove voćke tokom četiri nedelje. Tokom pete nedelje sve životinje su prošle novi „trening“. Na kraju su istraživači zaključili da suplementacija ekstraktom ove voćke umanjuje prisustno laktatne kiseline u radnim mišićima, a da uvećavanje doze ekstrakta proporcionalno dodatno smanjuje prisustvo laktata (najmanje laktatne kiseline bilo je u mišićima grupe koja je dobijala najveću koncentraciju ekstrakta-0,15%). Ekstrakt  voćke značajno redukuje aktivnosti laktat dehidrogenaze i uvećava aktivnosti citrat sintaze u skeletnim mišićima, neposredno nakon odrađenih vežbi.

Šta bi ovo moglo značiti za vežbače? Otprilike, da ekstrakt ove voćke može poboljšati performanse tokom rada, kao i oporavak nakon treninga, najverovatnije preko uvećavanja aerobnog kapaciteta skeletnih mišića, a takođe istraživači smatraju da može imati uticaja i na uvećano sagorevanje telesne masnoće tokom treninga.

Artičoka i kokinija indika
U jednoj studiji učestvovali su veslači poljskog veslačkog tima podeljeni u dve grupe, ukupno 22 ispitanika. Jedna grupa dobijala je doze od 400mg ekstrakta lista artičoke tri puta dnevno, tokom 5 nedelja, druga grupa dobijala je placebo. Na početku i na kraju studije svi ispitanici su izvodili test opterećenja na veslačkom ergometru. Istraživači su primarno posmatrali kako jaka koncentracija antioksidanasa u ovom ekstraktu utiče na veslače i njihov rad. Saznali su da je grupa koja je uzimala ekstrakt ostvarila veoma visoke vrednosti ukupnog antioksidativnog kapaciteta u krvnoj plazmi.

Druga biljka, kokinija indika tradicionalno se koristi u Indiji za lečenje dijabetesa. Ipak, za sada ne postoji mnogo kontrolisanih studija o dejstvima ove biljke na sportske performanse. Možemo se zapitati šta bi se moglo desiti pri kombinaciji ekstrakta ove biljke, hidrata i aminokiselina? Posebno, ako za sada sigurno znamo da ekstrakt ove biljke ima prilično jak hipoglikemijski potencijal, koji dolazi do izražaja upravo kod pacijenata obolelih od dijabetesa.

U nedavno objavljenoj studiji, sportska asocijacija ISSN iznela je naučna stanovišta u vezi sa tajmingom unosa nutrijenata.
Važno je istaći da je planiranje dnevnih obroka važna strategija koju svaki ozbiljniji sportista mora da ima. U objavljenoj studiji najznačajnije teze bi bile:

1)      Unos hidrata sa ili bez proteina tokom težinskog treninga uvećava prisustvo glikogena u mišićima, smanjuje oštećenja tkiva i promoviše izraženije adaptacije na trening u fazi odmora. Ovo se dešava i pri akutnoj (pojedinačnoj) konzumaciji ovih nutrijenata, a posebno pri prolongiranom unosu tokom vremena.

2)      Unos aminokiselina, primarno esencijalnih AK, u periodu nakon treninga (najviše do 3 sata nakon treninga) dokazano pojačava sintezu proteina u mišićima, a dodatni unos hidrata ove procese korelativno pojačava. Takođe, kombinacija unosa hidrata i proteina daje najoptimalnije rezultate.

3)      Tokom prolongiranog izvođenja težinskih treninga, izgleda da variranje nutrijenata koji se unose u periodu oko treninga, kao i variranje doza ovih nutrijenata daje bolje rezultate, terajući tako telo da se intenzivnije adaptira.

4)      Dodavanje kreatina (0,1g po kilogramu dnevno) u kombinaciji sa suplementacijom hidratima i proteinima može dodatno promovisati anaboličko okruženje u organizmu indukovano težinskim treningom.


Izvor: musculardevelopment.com


Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%