SAGOREVANJE POTKOŽNIH MASTI

Evo šta bi trebalo da zapamtite:

-parcijalno gubljenje telesne masnoće je moguće, ali šanse za to su vrlo male. Sagorevanje najtvrdoglavijih masnoća u telu i parcijalno gubljenje masti su dve veoma različit stvari

-masti u telu se mogu kategorizovati po otpornosti na sagorevanje, u smislu da su neke u većoj meri pogodnije za oksidaciju, druge manje. Ove tvrdoglave se fiziološki razilikuju od drugih. Sadrže znatno više alfa receptora nego beta, osetljivije su na insulin i slabije su prokrvljene nego druge vrste masti

-pristup mršavljenju u kojem jedete manje i vežbate više jedan je od najgorih

-suplementi poput ekstrakta zelenog čaja, forskolina i johimbina HCL mogu pomoći sagorevanje najupornijih telesnih masnoća, onog momenta kada vaša ishrana i trening postanu racionalno organizovani

Nedavno smo na jednoj stranici o fitnesu i bodibildingu na društvenoj mreži primetili jedno pitanje čitaoca i odgovor administratora. Čitalac je pitao na koji način da se oslobodi najtvrdokornijih masnih naslaga sa stomaka, a administrator je rekao da parcijalna redukcija masnoće u telu nije moguća i da je dokazano da je to mit.

Da li je zaista tako? Ono što ćemo zastupati u ovom tekstu jesu dve teze:

-sve vrste masnoća je moguće sagoreti

-parcijalno gubljenje masnoće jeste moguće u maloj meri i vrlo retko, ali ipak je moguće

Dakle, parcijalno gubljenje masti je moguće,a?

Prvo, reći ćemo šta se podrazumeva pod ovim: parcijalno gubljenje masnoće znači sagorevanje masti sa određenog dela tela, npr sa stomaka, ili sa zadnjice, vežbanjem mišića koji se nalaze u tom delu tela.

Možda će vas iznenaditi da je u 2007.godini objavljena jedna studija u SAD, koja je potvrdila da se parcijalno gubljenje masnoće može desiti. U ovoj studiji, gojazni ispitanici su trenirali mišiće samo jedne noge. Na kraju studije, zabeležen je primetan gubitak telesne masnoće sa noge koja je trenirana u odnosu na nogu koju nisu aktivirali vežbanjem.

Dakle, možemo reći da je ova studija odgovorila na pitanje da li je parcijalna redukcija moguća. Da, moguća je, ali postoji samo jedan problem u vezi sa tim: moguća je u veoma malom obimu, skoro beznačajnom. Stoga mnogi i misle da se ne dešava uopšte. I u ovoj studiji, procenat izgubljenje masnoće u odnosu na postojeću, bio je kao par kapi izvađenih iz jezera. Ovo bi u praksi značilo sledeće: trud i vreme koje biste uložili da vežbanjem mišića izgubite masti sa određenog dela tela bili bi protraćeni.

Šta su to „tvrdoglave masnoće“?

Prvo smo razrešili tezu u vezi sa parcijalnom redukcijom kako bi svako potpuno razumeo o čemu želimo da pričamo ovde u tekstu. Kada je u pitanju sagorevanje masnoća u telu, mi ne govorimo o parcijalnoj redukciji. Napad na tvrdoglave nagomilane masti nije isto što i parcijalna redukcija! Parcijalna redukcija dovodi se u vezu sa vežbanjem, dok se sagorevanje telesnih masnoća odnosi na pravilnu ishranu, pravilan trening i kvalitetnu suplementaciju! Oslobađanje od masnoća u telu je itekako moguće, samo ukoliko znate šta da radite, kada i kako.

Dakle, kada kažemo „tvrdoglave masti“ mislimo na potkožne masne naslage. One se znatno teže sagorevaju nego vicelarne masnoće (one koje okružuju organe) ili nego intramuskularne (one u mišićnom tkivu). Najtvrdoglavije od potkožnih masnoća jesu one smeštene oko kukova, na zadnjici, butinama (kod žena), oko struka.

Biohemijska pozadina procesa sagorevanja masti

Kako biste sagorevali masnoće, potrebno je da ih naterate da izađu iz masnih ćelija. Ovo se naziva lipoliza. Po izlasku, masnoća bi trebalo da se otpremi u drugu ćeliju gde će biti iskorišćena zarad energije. Ovde se vidi značaj krvotoka u snabdevanju ćelija nutrijentima. Na kraju, masnoća treba da uđe unutar te druge ćelije i tek onda dolazi do poslednjeg koraka, tj. sagorevanja, koji se označava kao oksidacija lipida.

Potkožne masnoće znatno sporije oslobađaju masti iz ćelija, nego druge vrste koje smo spomenuli. Ovo je usled dva različita tipa receptora u masnim ćelijama. Glavni hormoni koji okidaju oslobađanje masti jesu kateholamini (noradrenalin i adrenalin).

Ovi hormoni se vezuju za receptore u masnim tkivima i utiču na brzinu kojom će se mast oslobađati i napuštati ćelije. Ovi receptori poznati su kao alfa i beta receptori. Beta receptori ubrzavaju oslobađanje masti, dok alfa rade suprotno.

Ovi receptori ostvaraju ove efekte najvećim delom jer uključuju intracelularnu signalizaciju koja ili ubrzava aktivnosti hormona senzitivnog lipaze HSL, koji je glavni enzim za oslobađanje masti u telu, ili tako što umanjuju aktivnosti HSL. Za one koji se detaljnije razumeju u biohemiju, ovo se odvija kroz ciklični AMP (cAMP). Dakle, kako biste se oslobodili potkožnog sala, potrebno je da radite stvari koje dokazano uvećavaju aktivnosti beta receptora i smanjuju aktivnosti alfa receptora.

Osetljivost na insulin i potkožne masnoće

Osetljivost na insulin i njene posledice danas se često pogrešno interpretiraju. Mnogi misle da je rezistencija na insulin ustvari sve to. U realnosti, insulinska osetljivost i insulinska rezistencija su dve različite stvari. Ukoliko ste (do sada) mislili samo o rezistenciji, onda je vrlo verovatno da ne razumete koncept potkožnih, tvrdoglavih masti i koncept njihovog sagorevanja.

Potkožne masnoće su osetljivije na insulin i manje rezistentne nego ostale vrste masnoća. Uobičajena aktivnost insulina na masne ćelije jeste da umanji aktivnost HSL, glavnog enzima za oslobađanje masnoća iz ćelija,  da uveća aktivnost LPL, glavnog enzima za skladištenje masnoća. Ćelija koja je rezistentnija u većoj meri ima mogućnost da skladišti manje masnoće i da je oslobodi više. Ćelija koja je osetljivija skladišti više masnoće i oslobađa manje. Masne ćelije potkožnog sala su osetljivije na insulin nego ostale vrste masnih ćelija. Dodatno, insulin utiče i na aktivnost alfa i beta receptora koje smo spominjali već, pa kada je u pitanju potkožno salo, insulin tu baš i nije neki prijatelj, i to iz više razloga.

Treba spomenuti i druge hormone takođe. Hormoni tiroidne žlezde dižu aktivnost beta i umanjuju aktivnost alfa receptora. Sve što se meša sa ovom osobinom tiroidnih hormona nije dobro kada je u pitanju sagorevanje potkožnog sala. Estrogen uvećava aktivnost alfa receptora. Periodi kada je estrogen veoma povišen (posebno kod žena) jesu periodi kada je ovo potkožno tvrdoglavo salo još tvrdoglavije. 

Toplota i protok krvi

Još jedna okolnost koju smo spominjali, a veoma je bitna, odnosi se na to da je potkožno salo slabije prokrvljeno, što bi značilo da čak i kada bude oslobođeno manje su šanse da se otpremi negde drugde gde bi se iskoristilo zarad energije. Prvo, alfa receptori takođe utiču na prokrvljenost. Veće prisustvo znači i manji dotok krvi u taj deo tela. Dalje, potkožno salo najčešće se formira na mestima koja se teže „zagrevaju“ prilikom rada. Primera radi, „krofnice“ sala iznad kukova su dalje od centra tela i stoga su „hladnije“.

Ipak, u praksi postoji par strategija kako da se ovi udaljeni delovi tela razmrdaju i podgreju, npr odlaskom u saunu, na masažu (ne na onu na koju ste upravo pomislili), treniranje pod višom temperaturom, npr u ugrejanim prostorijama. Naravno, možete čuti još primera diskutabilne efikasnosti, koji postoje zahvaljujući spoju ljudske gluposti i tamo neke kreativnosti.

Kako se osloboditi potkožnog sala

Sada kada smo istakli sve bitne karakteristike potkožnog sala, pređimo na to kako ga pobediti.

Postoje tri koraka koja bi trebalo ostvariti:

-prestati sa idiotskim idijetama
-izmenjati nekoliko dijeta dok ne nađete optimalnu za vas
-fokusirati se na ono što vama koristi

Prestanak sa lošim dijetama

Što više znanja o metabolizmu ljudi imate, postajaće vam sve jasnije da su pristupi „jedi manje, vežbaj više“ nešto najgore što možete da izaberete. Ovo je posebno istinito za potkožno salo. Kada ga izložite ovoj praksi, telo okida nekoliko mehanizama kojima se prilagođava na novo stanje.

 Adaptivna termogeneza

je jedan od takvih. Kada jedete manje a vežbate više, osećaj gladi se pojačava, količina energije se smanjuje, metabolizam se usporava za nekoliko stotina kalorija na dnevnom nivou, a osećaj žudnje za pojedinim namirnicama je veoma jak.

Drugim rečima, telo oseća opasnost i ne želi da gubi više masnoće,  i vrlo je verovatno da ćete ubrzo i vi sami odustati, a da će potom uslediti period prejedanja i zadovoljavanja svih žudnji koje ste do sada tripeli. Da li možete pretpostaviti gde će otići sve nove masnoće koje ćete sigurno dobiti prejedanjem nakon određenog perioda ovakve dijete? Upravo na ona mesta sa kojih ste želeli da ih se otarasite.

 Dakle, pristup „jedi manje, treniraj više“ ne samo da će vas kad-tad ugojiti, nego će i potkožno salo ostati isto ili čak uvećano. Ovo se dešava usled uvećanja osetljivosti na insulin i umanjivanja aktivnosti tiroidne žlezde, što sve ide u korist alfa receptorima, a na štetu beta receptorima.

Kako biste zaobišli ovaj loš pristup u ishrani u životnim navikama, možete uraditi jednu od dve stvari:

-jesti manje, vežbati manje
-jesti više vežbati više

Dakle, ono što nikako nećete raditi jeste da jedete manje, vežbate više!

U prvoj opciji, poželjno je raditi fizičke aktivnosti koje su manjeg intenziteta, kao što je pešačenje, uz par težinskih treninga tokom nedelje. Ovo vam dozvoljava i nizak unos kalorija, bez potrebe tela da aktivira one mehanizme koje smo malopre spominjali. Dobar način da shvatite poentu ove prve opcije bio bi u obliku brojeva 3-2-1, što bi značilo tri obroka dnevno, dva od njih bogata proteinima i povrćem, dva težinska treninga u toku nedelje i jedan sat aerobne aktivnosti niskog intenziteta svakod dana.

Druga opcija je ona u kojoj jedete više, ali i trenirate više. Ovaj pristu bi mogao da se označi kao 3-2-2, gde imate tri obroka, plus dve proteinske užine (poželjno šejk), sa tri težinska treninga, dva treninga za kondiciju i aerobni kapacitet  svake nedelje.

Iako su obe opcije dobre, mišljenja smo da je druga bolja sa aspekta metabolizma potkožnih masti.

Isprobavanje različitih dijeta

Treba da vam bude jasno da se naše telo odlično prilagođava svemu šta mu serviramo, te je potrebno određene navike periodično menjati. Takav je slučaj i sa stvarima koje radite radi sagorevanja potkožnog sala. Najbolji pristup bio bi da stalno iznenađujete telo, menjanjem režima ishrane i treninga. Ovo će se pozitivno odraziti i na aktivnost tiroidne žlezde, nivo leptina, osetljivosti na insulin i slično. Kada su u pitanju kalorije, hormoni i masnoće, vama je potrebno stalno nešto novo.

Probajte da rotirate režime na nedeljnom nivou, na primer jedna do dve nedelje sa niskim unosom kalorija i slabijim vežbanjem, potom jedna do dve nedelje sa više kalorija i intenzivnijim vežbanjem. Sve ovo važi i za dame koje treniraju i koje žele da se oslobode telesne masnoće. Za dame, od značaja su i mesečne menstruacije jer utiču na nivo estrogena, što se odražava i na alfa receptore u masnom tkivu.

Fokus i disciplina

Kada napravite program koji vama koristi, postarajte se da traje. Onda kada vidite da je sagorevanje masti počelo, to znači da ćete gubiti i potkožno, samo što će ono nestajati sporije nego druge masnoće. Ovo je jasno vidljivo kod mnogih koji uspešno mršave, ali čini se kao da masnoće sa kukova ili oko struka mirijuju. Budite bez brige, kada mršavite, mršavite svuda! Razlog ovoj pojavi jeste što se druge masnoće znatno brže sagorevaju što može stvoriti vizuelnu varku da se potkožno salo ne menja.

Ono što ne smete gubiti iz vida jeste da je sagorevanje masti ustvari kontrola kalorija i telesnih hormona i tome prilagođavajte sve svoje aktivnosti, ishranu, trening, suplementaciju.  Isprva, predlažemo vam da krenete sa par nedelje nižeg unosa kalorija i manjeg vežbanja, pa da onda pređete na obilnije kalorije i jače vežbanje.

Dalje, ne zaboravite da imate i odlične suplemente koji vam mogu pomoći u tome. Neki od nama omiljenih jesu ekstrakt zelenog čaja i forskolin. Oba funkcionišu na iste transmitere koji se aktiviraju kateholaminima, samo što se ne vezuju za alfa i beta receptore. Imajte u vidu da su najefikasniji u onim stanjima kada je nivo insulina nizak.

Takođe, postoje načini kojima ćete direktno blokirati aktivaciju alfa receptora. Ovo se može postići korišćenjem johimbina HCL, sinefrina i berberina. Johimbin HCL je verovatno najbolji od ovih, ali najbolje se koristi kada ne vežbate intenzivno i vrlo brzo se razvija tolerancija tela na njega.

Berberin je označen kao reduktor insulina i ima slabije efekte na blokadu alfa receptora. Na kraju, možete koristiti i efendrin/ kofein u kombinaciji sa klenbuterolom ili bez njega. Sa aspekta zdravlja, savetujemo vam da se ne odlučujete za ovu poslednju opciju!

Izvor: tnation.com

ONLINE PRODAJA SUPLEMENTACIJE i PRIRODNIH DODATAKA ISHRANI (klik ovde))

Plaćanje pouzećem, po prijemu pošilke. Pošiljka se šalje brzom poštom.Vreme dostave 2-3 radna dana . CENA paketa (ispod 6.000 RSD) će biti uvećana po ceni tarifiranja brze pošte.

Ako kupujete proizvode čija ukupna vrednost prelazi 6.000 RSD dostava je BESPLATNA. Troškove brze pošte snosimo Mi.
Za kupovinu preko 10.000 RSD uz besplatnu dostavu ostvarujete i popust od 10%